Интерлеукин 7

Интерлеукин 7
Интерлеукин 7
Идентификатори
Симболи	ИЛ7; ИЛ-7
Вањски ИД	OMIM: 146660 MGI: 96561 HomoloGene: 680 GeneCards: ИЛ7 Gene
Онтологија гена
Молекулска функција	• везивање за интерлеукин-7 рецептор; • везивање за протеине;
Ћелијска компонента	• екстрацелуларни регион; • екстрацелуларни простор;
Биолошки процес	• имунски респонс; • имунски респонс глодара; • интерћелијска сигнализација; • позитивна регулација ћелијске пролиферације; • морфогенеза органа; • позитивна регулација ћелијске пролиферације Б ћелија; • негативна регулација апоптозе; • коштана ресорпција; • позитивна регулација диференцијације Т ћелија;
Преглед РНК изражавања
	подаци
Ортолози
Врста	Човек
Ентрез	3574
Eнсембл	ENSG00000104432
UниПрот	P13232
Реф. Секв. (иРНК)	NM_000880
Реф. Секв. (протеин)	NP_000871
Локација (УЦСЦ)	Chr 8:; 79.81 - 79.88 Mb
ПубМед претрага	[1]

Интерлеукин 7 (ИЛ-7) је протеин^[1] који је код људи кодиран ИЛ7 геном.^[2]^[3]^[4]

Функција уреди

ИЛ-7 је хематопоетски фактор раста излучен из стромалних ћелија у коштаној сржи и тимусу. Њега исто тако производе кератиноцити, дендритске ћелије, неурони и ендотелне ћелије, али га не производе лимфоцити. ИЛ-7 стимулише диференцијацију мултипотентних (плурипотентних) хематопоетских стем ћелија у лимфоидне прогенитор ћелије (у контрасту са мијелоидним прогенитор ћелијама где диференцијацију стимулише ИЛ-3). Он такође стимулише пролиферацију свих ћелија лимфоидне лозе (Б ћелије, Т ћелије и НК ћелије). Он је важан за пролиферацију у току одређених фаза сазревања Б-ћелија, опстанка, развоја и хомеостазе T и НК ћелија.^[5]

ИЛ-7 цитокин је важан за развој Б и T ћелија. Овај цитокин и фактор раста хепатоцита (ХГФ) формирају хетеродимер који функционише као стимулишући фактор раста Б ћелија. За овај цитокин је нађено да је кофактор за В(Д)Ј преуређивања рецептора бета T ћелија (ТЦРБ) у току раног T ћелијског развоја. Овај цитокин може бити произведен локално од стране цревних епителијалних и гоблет ћелија, и он може да служи као регулаторни фактор за цревне лимфоците слузнице. Нокаут студије на мишевима сугеришу да овај цитокин игра есенцијалну улогу у ћелијском опстанку лимфоида.^[6]

ИЛ-7 рецептор нокаут мишеви показују атрофију грудне жлезде, арест развоја T-ћелија у двоструко позитивној фази, и озбиљну лимфопенију. ИЛ-7 администрација код мишева резултује у повећању броја Б и T ћелија, и побољшаном опоравку T ћелија након циклофосфамид администрације или након трасплантације кичмене мождине.

ИЛ-7 увећава хематолошки малигнитет (акутна лимфобластна леукемија, лимфом T ћелија).^[7]

Клиничка примена уреди

Рекомбинантни ИЛ-7 је био безбедно администриран пацијентима у неколико клиничких испитивања фазе I и II. ИЛ-7 студија на људима оболелим од рака је демонстрирала да администрација овог цитокина може да транзијентно поремети хомеостазу ЦД8+ и ЦД4+ T ћелија са пропорционалним падом у заступљености ЦД4+ЦД25+Фохп3+ T регулаторних ћелија.^[8] Објективна регресија рака није примећена, међутим дозно ограничавајућа токсичност (ДЛТ) није остварен у овој студији услед развоја неутрализујућих антитела против рекомбинатног цитокина.

Референце уреди

^ Namen AE, Lupton S, Hjerrild K, Wignall J, Mochizuki DY, Schmierer A, Mosley B, March CJ, Urdal D, Gillis S (1988). „Stimulation of B-cell progenitors by cloned murine interleukin-7”. Nature. 333 (6173): 571—3. PMID 3259677. doi:10.1038/333571a0.
^ Goodwin RG, Lupton S, Schmierer A, Hjerrild KJ, Jerzy R, Clevenger W, Gillis S, Cosman D, Namen AE (1989). „Human interleukin 7: molecular cloning and growth factor activity on human and murine B-lineage cells”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 86 (1): 302—6. PMC 286452  . PMID 2643102.
^ Sutherland GR, Baker E, Fernandez KE, Callen DF, Goodwin RG, Lupton S, Namen AE, Shannon MF, Vadas MA (1989). „The gene for human interleukin 7 (IL7) is at 8q12-13”. Hum. Genet. 82 (4): 371—2. PMID 2786840.
^ Mire-Sluis, Anthony R.; Thorpe, Robin, ур. (1998). Cytokines (Handbook of Immunopharmacology). Boston: Academic Press. ISBN 0-12-498340-5.
^ Thomas J. Kindt; Richard A. Goldsby; Barbara Anne Osborne; Janis Kuby (2006). Kuby Immunology (6 изд.). New York: W H Freeman and company. ISBN 1429202114.
^ „Entrez Gene: IL7 interleukin 7”.
^ Or R, Abdul-Hai A, Ben-Yehuda A (1998). „Reviewing the potential utility of interleukin-7 as a promoter of thymopoiesis and immune recovery”. Cytokines Cell. Mol. Ther. 4 (4): 287—94. PMID 10068062.
^ Rosenberg SA, Sportès C, Ahmadzadeh M, Fry TJ, Ngo LT, Schwarz SL, Stetler-Stevenson M, Morton KE, Mavroukakis SA, Morre M, Buffet R, Mackall CL, Gress RE (2006). „IL-7 administration to humans leads to expansion of CD8+ and CD4+ cells but a relative decrease of CD4+ T-regulatory cells”. J. Immunother. 29 (3): 313—9. PMC 1473976  . PMID 16699374. doi:10.1097/01.cji.0000210386.55951.c2.

Литература уреди

Додатна литература уреди

Fry TJ, Mackall CL (2002). „Interleukin-7: from bench to clinic”. Blood. 99 (11): 3892—904. PMID 12010786. doi:10.1182/blood.V99.11.3892.
Möller P, Böhm M, Czarnetszki BM, Schadendorf D (1997). „Interleukin-7. Biology and implications for dermatology”. Exp. Dermatol. 5 (3): 129—37. PMID 8840152. doi:10.1111/j.1600-0625.1996.tb00107.x.
PM, Appasamy (1999). „Biological and clinical implications of interleukin-7 and lymphopoiesis”. Cytokines Cell. Mol. Ther. 5 (1): 25—39. PMID 10390077.
Fry TJ, Mackall CL (2003). „Interleukin-7 and immunorestoration in HIV: beyond the thymus”. J. Hematother. Stem Cell Res. 11 (5): 803—7. PMID 12427286. doi:10.1089/152581602760404603.
Al-Rawi MA, Mansel RE, Jiang WG (2004). „Interleukin-7 (IL-7) and IL-7 receptor (IL-7R) signalling complex in human solid tumours”. Histol. Histopathol. 18 (3): 911—23. PMID 12792903.
Aspinall R, Henson S, Pido-Lopez J, Ngom PT (2004). „Interleukin-7: an interleukin for rejuvenating the immune system”. Ann. N. Y. Acad. Sci. 1019: 116—22. PMID 15247003. doi:10.1196/annals.1297.021.
Snyder KM, Mackall CL, Fry TJ (2007). „IL-7 in allogeneic transplant: clinical promise and potential pitfalls”. Leuk. Lymphoma. 47 (7): 1222—8. PMID 16923550. doi:10.1080/10428190600555876.
Brunton LL, Lupton SD (1990). „An STS in the human IL7 gene located at 8q12-13”. Nucleic Acids Res. 18 (5): 1315. PMID 2320434. doi:10.1093/nar/18.5.1315.
SD, Lupton; Gimpel S; Jerzy R (1990). „Characterization of the human and murine IL-7 genes”. J. Immunol. 144 (9): 3592—601. PMID 2329282.
Muegge K, Vila MP, Durum SK (1993). „Interleukin-7: a cofactor for V(D)J rearrangement of the T cell receptor beta gene”. Science. 261 (5117): 93—5. PMID 7686307. doi:10.1126/science.7686307.
M, Watanabe; Ueno Y; Yajima T (1995). „Interleukin 7 is produced by human intestinal epithelial cells and regulates the proliferation of intestinal mucosal lymphocytes”. J. Clin. Invest. 95 (6): 2945—53. PMID 7769137. doi:10.1172/JCI118002.
Maruyama K, Sugano S (1994). „Oligo-capping: a simple method to replace the cap structure of eukaryotic mRNAs with oligoribonucleotides”. Gene. 138 (1-2): 171—4. PMID 8125298. doi:10.1016/0378-1119(94)90802-8.
M, Noguchi; Nakamura Y; Russell SM (1994). „Interleukin-2 receptor gamma chain: a functional component of the interleukin-7 receptor”. Science. 262 (5141): 1877—80. PMID 8266077. doi:10.1126/science.8266077.
D, Sica; Rayman P; Stanley J (1993). „Interleukin 7 enhances the proliferation and effector function of tumor-infiltrating lymphocytes from renal-cell carcinoma”. Int. J. Cancer. 53 (6): 941—7. PMID 8473051.
Kroemer RT, Doughty SW, Robinson AJ, Richards WG (1996). „Prediction of the three-dimensional structure of human interleukin-7 by homology modeling”. Protein Eng. 9 (6): 493—8. PMID 8862549. doi:10.1093/protein/9.6.493.
Kroemer RT, Richards WG (1997). „Homology modeling study of the human interleukin-7 receptor complex”. Protein Eng. 9 (12): 1135—42. PMID 9010926. doi:10.1093/protein/9.12.1135.
JH, Kim; Loveland JE; Sitz KV (1997). „Expansion of restricted cellular immune responses to HIV-1 envelope by vaccination: IL-7 and IL-12 differentially augment cellular proliferative responses to HIV-1”. Clin. Exp. Immunol. 108 (2): 243—50. PMID 9158092. doi:10.1046/j.1365-2249.1997.d01-1006.x.

Спољашње везе уреди

Interleukin-7 на US National Library of Medicine Medical Subject Headings (MeSH)

[pmid3259677-1] Namen AE, Lupton S, Hjerrild K, Wignall J, Mochizuki DY, Schmierer A, Mosley B, March CJ, Urdal D, Gillis S (1988). „Stimulation of B-cell progenitors by cloned murine interleukin-7”. Nature. 333 (6173): 571—3. PMID 3259677. doi:10.1038/333571a0.

[pmid2643102-2] Goodwin RG, Lupton S, Schmierer A, Hjerrild KJ, Jerzy R, Clevenger W, Gillis S, Cosman D, Namen AE (1989). „Human interleukin 7: molecular cloning and growth factor activity on human and murine B-lineage cells”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 86 (1): 302—6. PMC 286452  . PMID 2643102.

[pmid2786840-3] Sutherland GR, Baker E, Fernandez KE, Callen DF, Goodwin RG, Lupton S, Namen AE, Shannon MF, Vadas MA (1989). „The gene for human interleukin 7 (IL7) is at 8q12-13”. Hum. Genet. 82 (4): 371—2. PMID 2786840.

[4] Mire-Sluis, Anthony R.; Thorpe, Robin, ур. (1998). Cytokines (Handbook of Immunopharmacology). Boston: Academic Press. ISBN 0-12-498340-5.

[KubyImmunology6th-5] Thomas J. Kindt; Richard A. Goldsby; Barbara Anne Osborne; Janis Kuby (2006). Kuby Immunology (6 изд.). New York: W H Freeman and company. ISBN 1429202114.

[6] „Entrez Gene: IL7 interleukin 7”.

[pmid10068062-7] Or R, Abdul-Hai A, Ben-Yehuda A (1998). „Reviewing the potential utility of interleukin-7 as a promoter of thymopoiesis and immune recovery”. Cytokines Cell. Mol. Ther. 4 (4): 287—94. PMID 10068062.

[pmid16699374-8] Rosenberg SA, Sportès C, Ahmadzadeh M, Fry TJ, Ngo LT, Schwarz SL, Stetler-Stevenson M, Morton KE, Mavroukakis SA, Morre M, Buffet R, Mackall CL, Gress RE (2006). „IL-7 administration to humans leads to expansion of CD8+ and CD4+ cells but a relative decrease of CD4+ T-regulatory cells”. J. Immunother. 29 (3): 313—9. PMC 1473976  . PMID 16699374. doi:10.1097/01.cji.0000210386.55951.c2.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]