Инч
Инч (енгл. inch), цол (нем. Zoll) или палац је име јединице мере за дужину у империјалном систему мера (који се данас користи у Америци и неким државама које су својевремено биле део Британског царства). Његова величина се може разликовати од система до система. За међународне јединице мере важи да у једном јарду има 36 а у једној стопи 12 инча.
Инч | |
---|---|
Систем | Империјалне/УС јединице |
Јединица | Дужина |
Симбол | in или ″ (двоструки прајм)[1] |
Јединична претварања | |
1 in у ... | ... је једнак са ... |
Империјалне/УС јединице | 1/36 yd или 1/12 ft |
Метричке (СИ) јединице | 25,4 mm |
Употреба
уредиИнч је уобичајена јединица за дужину која се широко користи у Сједињеним Државама,[2] Канади,[3][4] и Уједињеном Краљевству.[5] Такође се користи у Јапану за електронске делове, посебно екране. У већем делу континенталне Европе, инч се такође неформално користи као мера за екране. За Уједињено Краљевство, упутство о употреби у јавном сектору наводи да се од 1. октобра 1995. године, без временског ограничења, инч (заједно са стопом) користити као примарна јединица за путне знакове и сродна мерења удаљености (са могућим изузетак висине и ширине слободног простора)[6] и да се може наставити да се користи као секундарна или допунска индикација након метричког мерења у друге сврхе.[5]
Поделе инча се обично пишу помоћу дијадичних разломака са непарним бројиоцима; на пример, два и три осмине инча се пише као 2+3/8″, а не као 2.375″ нити као 2+6/16″. Међутим, у инжењерске сврхе разломци се обично дају на три или четири децимале и то већ дуги низ година.[7][8]
Историја
уредиНајраније познато спомињање инча у Енглеској потиче из Ателберхтових закона који датирају из раног 7. века, који су сачувани у једном рукопису, Textus Roffensis из 1120. године.[9] Став LXVII утврђује новчану казну за ране различите дубине: један инч, један шилинг; два инча, два шилинга, итд.[10][11]
Англосаксонска јединица за дужину било је зрно јечма. После 1066. године, 1 инч је био једнак 3 зрна јечма, што је наставило да буде његова законска дефиниција неколико векова, при чему је зрно јечма било основна јединица..[12] Једна од најранијих таквих дефиниција је она из 1324. године, где је правна дефиниција инча постављена у статуту Едварда II од Енглеске, дефинишући га као „три зрна јечма, сува и округла, постављена крај до краја, по дужини“.[12]
Сличне дефиниције су забележене у енглеским и велшким средњовековним правним трактатима.[13] Један, који датира из прве половине 10. века, садржан је у Законима Хајвел Да који су заменили законе Дифнвала, још ранију дефиницију инча у Велсу. Обе дефиниције, као што је забележено у Древним законима и институтима Велса (том i, стр. 184, 187, 189), гласе да су „три дужине јечма су инч“.[14]
Сматра се да је шкотски краљ Дејвид I у својој Уредби о теговима и мерама (око 1150. године) дефинисао шкотски инч као ширину палца просечног мушкарца на дну нокта, укључујући и захтев да се израчуна просек мале, средње и велике мушке мере.[15] Међутим, најстарији сачувани рукописи потичу из раног 14. века и изгледа да су измењени укључивањем новијег материјала.[16]
Године 1814, Чарлс Батлер, наставник математике у Чим школи, забележио је стару законску дефиницију инча као „три зрна здравог зрелог јечма која се изваде из средине класа, добро осуше и полажу крај до краја у низу “, и поставио јечам, а не инч, као основну јединицу енглеског система дужинских мера, из којег су изведене све остале јединице.[17] Џон Бувије је на сличан начин записао у свом правном речнику из 1843. да је јечам основна мера.[18] Бутлер је, међутим, приметио да „[а] дужина зрна јечма не може да се фиксира, тако да ће инч према овој методи бити неизвестан“, напомињући да је стандардна мера инча сада [тј. до 1843] чувана у државном трезору, Гилдхол, и то је била законска дефиниција инча.[17]
Ово је такође напоменуо Џорџ Лонг у својој Penny Cyclopædia из 1842, примећујући да су стандардне мере до тада превазишле дефиницију инча по јечму, и да би обнављање мере инча из њене оригиналне дефиниције, у случају да стандардна мера буде уништена, подразумевало мерење великог броја зрна јечма и узимање њихових просечних дужина. Напоменуо је да овај процес неће савршено опоравити стандард, јер би могао унети грешке у опсегу од једне стотине до једне десетине инча у дефиницији јарда.[19]
Пре усвајања међународног јарда и фунте, у употреби су биле различите дефиниције. У Уједињеном Краљевству и већини земаља Британског Комонвелта, инч је дефинисан у смислу Империјалног стандардног јарда. Сједињене Државе су усвојиле фактор конверзије 1 метар = 39,37 инча актом из 1866. године.[20] Године 1893, Менденхол је наредио да се физичка реализација инча заснива на међународним прототиповима бројила 21 и 27, који су примљени од CGPM-а, заједно са претходно усвојеним фактором конверзије.[21]
Као резултат горе наведених дефиниција, амерички инч је ефективно дефинисан као 25,4000508 mm (са референтном температуром од 68 степени Фаренхајта) и УК инч на 25,399977 mm(са референтном температуром од 62 степена Фаренхајта). Када је Карл Едвард Џохансон 1912. почео да производи мерне блокове у инчним величинама, Џохансонов компромис је био да производи мерне блокове номиналне величине од 25,4 mm, са референтном температуром од 20 °C, са тачношћу од неколико делова на милион обе званичне дефиниције. Пошто су Џохансонови блокови били толико популарни, његови блокови су постали де факто стандард за произвођаче на међународном нивоу,[22][23] са другим произвођачима блокова мерача који су следили Џохансонову дефиницију тако што су производили блокове дизајниране да буду еквивалентни његовим.[24]
Године 1930, Британска институција за стандарде усвојила је инч од тачно 25,4 mm. Америчко удружење за стандарде је следило тај пример 1933. До 1935. индустрија у 16 земаља је усвојила „индустријски инч“, како је постао познат,[25][26] ефективно подржавајући Џохансонов прагматичан избор коефицијента конверзије.[22]
Године 1946, Комонвелтски научни конгрес препоручио је јард од тачно 0,9144 метара за усвајање широм Британског Комонвелта. Ово је усвојила Канада 1951;[27][28] Сједињене Државе 1. јула 1959;[29][30][31] Аустралија 1961,[32] при чему је ступио на снагу 1. јануара 1964;[33] и Уједињено Краљевство 1963,[34] са ступањем на снагу 1. јануара 1964.[35] Нови стандарди су навели инч од тачно 25,4 mm, 1,7 милионитих делова инча дужи од старог империјалног инча и 2 милионита дела инча краћи од старог америчког инча.[36][37]
Међународни инч
уредиУ години 1958. Америка и остале богате земље су дефинисале дужину међународног јарда (0,9144 метара ). Као последица тога, дужина инча је била дефинисана као једнака 25,4 милиметара.
Међународни стандардни симбол за инч је „in“ (ISO 31-1, Анекс А).
Поређење са другим јединицама
уредиЈедан међународни инч је једнак:
- 2,54 центиметара (један центиметар је једнак око 0,3937 међународних инча)
- 1 000 тоуова (један тоу је 0,001 или 10-3 инча)
- око 0,08333 стопа (једна стопа износи 12 инча)
- око 0,02778 јарда (један јард износи 36 инча)
Референце
уреди- ^ Unicode Consortium (2019). „The Unicode Standard 12.1 — General Punctuation ❰ Range: 2000—206F ❱” (PDF). Unicode.org.
- ^ „Corpus of Contemporary American English”. Brigham Young University. US. Приступљено 5. 12. 2011. lists 24,302 instances of inch(es) compared to 1548 instances of centimeter(s) and 1343 instances of millimeter(s).
- ^ „Weights and Measures Act” (PDF). Canada. 1985. стр. 37. Приступљено 11. 1. 2018 — преко Justice Laws Website.
- ^ „Weights and Measures Act”. Canada. 1. 8. 2014. стр. 2. Приступљено 18. 12. 2014 — преко Justice Laws Website. Canadian units (5) The Canadian units of measurement are as set out and defined in Schedule II, and the symbols and abbreviations therefore are as added pursuant to subparagraph 6(1)(b)(ii).
- ^ а б „Guidance Note on the use of Metric Units of Measurement by the Public Sector” (PDF). UK: Department for Business Innovation and Skills. 2007. Архивирано из оригинала (PDF) 4. 7. 2011. г. Приступљено 12. 12. 2014.
- ^ „The Traffic Signs Regulations and General Directions 2002 - No. 3113 - Schedule 2 - Regulatory Signs”. UK: The National Archives. 2002. Приступљено 25. 4. 2013.
- ^ Flatchet, E; Petiet, J (1849). The student's guide to the locomotive engine. John Williams and Co. стр. xi. „One Metre is equal to ... 30.371 inches"”
- ^ Parkinson, A C (1967). Intermediate Engineering Drawing (sixth изд.). стр. 11. „The basic major dia is actually 1.309 in.”
- ^ Goetz, Hans-Werner; Jarnut, Jörg; Pohl, Walter (2003). Regna and Gentes: The Relationship Between Late Antique and Early Medieval Peoples and Kingdoms in the Transformation of the Roman World. BRILL. стр. 33. ISBN 978-90-04-12524-7.
- ^ Wilkins, David (1871). Councils and Ecclesiastical Documents Relating to Great Britain and Ireland: English church during the Anglo-Saxon period: A.D. 595-1066. Oxford, UK: Clarendon Press. стр. 48. Приступљено 18. 12. 2014.
- ^ Duncan, Otis Dudley (1984). Notes on social measurement: historical and critical. US: Russell Sage Foundation. стр. 87. ISBN 978-0-87154-219-9.
- ^ а б Klein, H. Arthur (1974). The world of measurements: masterpieces, mysteries and muddles of metrology . New York, US: Simon and Schuster. ISBN 9780671215651.
- ^ Hawkes, Jane; Mills, Susan (1999). Northumbria's Golden Age. UK: Sutton. стр. 310. ISBN 978-0-7509-1685-1.
- ^ Williams, John (1867). „The civil arts – mensuration”. The Traditionary Annals of the Cymry. Tenby, UK: R. Mason. стр. 243–245.
- ^ Swinton, John (1789). A proposal for uniformity of weights and measures in Scotland. printed for Peter Hill. стр. 134.
- ^ Gemmill, Elizabeth; Mayhew, Nicholas (22. 6. 2006). Changing Values in Medieval Scotland: A Study of Prices, Money, and Weights and Measures. UK: Cambridge University Press. стр. 113. ISBN 978-0-521-02709-0.
- ^ а б Butler, Charles (1814). An Easy Introduction to the Mathematics. Oxford, UK: Bartlett and Newman. стр. 61.
- ^ Bouvier, John (1843). „Barleycorn”. A Law Dictionary: With References to the Civil and Other Systems of Foreign Law. Philadelphia, US: T. & J. W. Johnson. стр. 188.
- ^ Long, George (1842). „Weights & Measures, Standard”. The Penny Cyclopædia of the Society for the Diffusion of Useful Knowledge. London, UK: Charles Knight & Co. стр. 436.
- ^ Judson, Lewis V (октобар 1963). Weights and Measures Standards of the United States - a brief history - NBS publication 447. United States Department of Commerce. стр. 10–11.
- ^ T. C. Mendenhall, Superintendent of Standard Weights and Measures (5. 4. 1893). „Appendix 6 to the Report for 1893 of the Coast and Geodetic Survey” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 30. 9. 2012. г.
- ^ а б „The History of Gauge Blocks” (PDF). mitutoyo.com. Mitutoyo Corporation. 2013. стр. 8. Приступљено 1. 2. 2020.
- ^ Gaillard, John (октобар 1943). Industrial Standardization and Commercial Standards Monthly (на језику: енглески). стр. 293. Приступљено 1. 2. 2020.
- ^ Cochrane, Rexmond C. (1966). Measures for Progress. NIST Special Publication, isue 275. (на језику: енглески). U.S. Government Printing Office. стр. 200. LCCN 65-62472.
- ^ Lewis, Herbert B. (1936). The Viewpoint of industry concerned with interchangeable manufacturing toward the proposal to standardize the inch. National Twenty-Eight Conference on Weights and Measures. US: National Bureau of Standards. стр. 4. Приступљено 2. 8. 2012.
- ^ Wandmacher, Cornelius; Johnson, Arnold Ivan (1995). Metric Units in Engineering--going SI: How to Use the International Systems of Measurement Units (SI) to Solve Standard Engineering Problems. ASCE Publications. стр. 265. ISBN 978-0-7844-0070-8.
- ^ Howlett, L. E. (1. 1. 1959). „Announcement on the International Yard and Pound”. Canadian Journal of Physics. 37 (1): 84. Bibcode:1959CaJPh..37...84H. doi:10.1139/p59-014.
- ^ National Conference on Weights and Measures; United States. Bureau of Standards; National Institute of Standards and Technology (US) (1957). Report of the ... National Conference on Weights and Measures. US Department of Commerce, Bureau of Standards. стр. 45—6.
- ^ Astin, A.V.; Karo, H. A.; Mueller, F.H. (25. 6. 1959). „Refinement of Values for the Yard and the Pound” (PDF). US Federal Register.
- ^ United States. National Bureau of Standards (1959). Research Highlights of the National Bureau of Standards. US Department of Commerce, National Bureau of Standards. стр. 13.
- ^ Lewis Van Hagen Judson; United States. National Bureau of Standards (1976). Weights and measures standards of the United States: a brief history. Dept. of Commerce, National Bureau of Standards : for sale by the Supt. of Docs., U.S. Govt. Print. Off. стр. 30–1. Приступљено 16. 9. 2012.
- ^ Statutory Rule No. 142.
- ^ Australian Government ComLaw Weights and Measures (National Standards) Regulations - C2004L00578
- ^ Weights and Measures Act of 1963.
- ^ „Thoburn v Sunderland City Council [2002] EWHC 195 (Admin)”. England and Wales High Court. 18. 2. 2002 — преко British and Irish Legal Information Institute.
- ^ „On what basis is one inch exactly equal to 25.4 mm? Has the imperial inch been adjusted to give this exact fit and if so when?”. National Physical Laboratory. 25. 3. 2010. Архивирано из оригинала 26. 1. 2013. г. Приступљено 5. 4. 2013.
- ^ A. V. Astin & H. Arnold Karo, (1959), Refinement of values for the yard and the pound, Washington DC: National Bureau of Standards, republished on National Geodetic Survey web site and the Federal Register (Doc. 59-5442, Filed, 30 June 1959, 8:45 am)
Литература
уреди- Attenborough, F. L. (1922), The Laws of the Earliest English Kings (Llanerch Press Facsimile Reprint 2000 изд.), Cambridge: Cambridge University Press, ISBN 978-1-86143-101-1, Приступљено 11. 7. 2018
- Collins Encyclopedia of Scotland
- Weights and Measures, by D. Richard Torrance, SAFHS, Edinburgh, (1996) ISBN 1-874722-09-9 (NB book focusses on Scottish weights and measures exclusively)
- Scottish National Dictionary and Dictionary of the Older Scottish Tongue
Спољашње везе
уреди- Jacques J. Proot's Anglo-Saxon weights & measures page. Internet Archive Wayback Machine
- Alexander Justice, "A General Discourse of the Weights and Measures" (London, 1707).