Испенџа је био порез за немуслимане у Османском царству[1][2].

ИсторијаУреди

Испенџа је био порез на земљиште кога је плаћало немуслиманско становништво Османског царства, као пандан ресм-и ћифту кога су плаћали муслимани, а који је био мањи од испенџе[3]. У време владавине Бајазита II умањена је висина испенџе, како би их порески обвезници могли исплатити, а поново је износ испенџе умањен 1587. године[4]. Хришћане је овај порез подстицао на преобраћање у ислам. Испенџа је постојала на Балкану и пре османских освајања, а под Турцима је такав порез само прилагођен. Испенџа је настала из византијског "зеугаратикиона", пореза на земљу заснованом на зеугариону - поседу који је могао бити обрађен помоћу пара волова[5].

ИзвориУреди

  1. ^ ACCOUNTING METHOD USED BY OTTOMANS FOR 500 YEARS: STAIRS (MERDIBAN) METHOD (PDF). p. 192.
  2. ^ A historical and economic geography of Ottoman Greece: the southwestern Morea in the 18th century. ASCSA. 2005. p. 24. ISBN 978-0-87661-534-8.
  3. ^ Malcolm, Noel (1999). Kosovo: A Short History. Harper Perennial. ISBN 978-0-06-097775-7.
  4. ^ Malcolm, Noel (1999). Kosovo: A Short History. Harper Perennial. ISBN 978-0-06-097775-7.
  5. ^ Malcolm, Noel (1999). Kosovo: A Short History. Harper Perennial. ISBN 978-0-06-097775-7.