Отворите главни мени

Иђош (слатинско станиште)

Слатине у околини села Иђош представљају слатинска станишта, природно богатство огромне вредности. Ова станишта се налазе на Директиви о стаништима Европске Уније као станиште које захтева неодложиву и приоритетну заштиту због велике угрожености и огромних ботаничких вредности.

Слатинско станиште
Слатинско станиште.jpg
Слатинско станиште
Иђош (слатинско станиште) на мапи Србије
Иђош (слатинско станиште)
Локација13km од Кикинде
Држава Србија
Координате45°49′26″N 20°18′35″E / 45.82389° СГШ; 20.30972° ИГД / 45.82389; 20.30972Координате: 45°49′26″N 20°18′35″E / 45.82389° СГШ; 20.30972° ИГД / 45.82389; 20.30972

СлатинеУреди

Слатине или слана земљишта су земљишта која се налазе под утицајем алкалних соли и у којима је натријум одлучујући фактор. Слатине су хидро-халогене творевине, и у њиховом стварању прва улога припада води и солима. Слатине су земљишта која су услед процеса засољавања и алкализације, односно расољавања и деалкализације, изменила више или мање своје првобитне особине.

За екологију и пољопривреду слатине су значајна група земљишта пошто се на њима развијају посебни еколошки типови биљака- халофите. Сходно чињеници да су то врсте које су прилагођене животним условима са високим концентрацијама соли у земљишту, оне представљају ретке и специфичне заједнице а самим тим је и животињска компонента која их прати специфична. Услед велике концентрације соли у земљишту, слатине представљају неповољну средину за узгајање пољопривредних култура.

Слатине, у широком смислу, представљају комплексну групу земљишта која се, и поред неких битних заједничких особина, међу собом у много чему разликују, тако да се може издвојити неколико њихових типова. Једна од главних особина слатина је њихов садржај у алкалним солима, мада у погледу врсте и концентрације тих соли постоје велике разлике.

На основу процеса који владају у њима, концентрације и карактера соли као и физичких особина, типичне слатине се могу поделити на три групе:

солончак — слана земљишта богата водорастворљивим солима. Могу се поделити на сланице (доминирају хлориди и сулфати), содњаче (доминира сода) и солитерњаче (доминирају нитрати).

солоњец — слана земљишта у којима су штетне соли у већој или мањој мери испране, док је адсорптивни комплекс засићен претежно На-јонима.

солођ — у њима је из адсорптивног комплекса истиснут и натријум, и то јонима водоника или неким другим.

ПоложајУреди

Слатинска станишта се налазе у околини села Иђош. Иђош је насеље у Србији у општини Кикинда у Севернобанатском округу.

Биљни светУреди

Од биљног света заступљене су степске и слатинске врсте биљака. Под слатинским биљкама подразумевамо халофитне врсте биљака које могу да толеришу услове високе концентрације соли. То су заштићене и строго заштићене врсте биљака попут: Limonium gmelinii (слатински цвет), Camphorosma annua (камфорика), Arthemisia santonicum (слатински пелин), Scilla autumnalis (процепак).

Фактори угрожавања слатинских стаништаУреди

ФрагментацијаУреди

Површине под природном вегетацијом су изузетно мале, те се на њима не могу одвијати природни процеси и опстати стабилне популације. Обрађене површине у заштитној зони између природних фрагмената онемогућавају кретање ситних животиња и отежавају разношење семена и плодова. Тако су све више угрожене популације ретких врста, јер на малим просторима живе мале популације које поседују само део варијабилности генетског фонда врсте, па је и њихова отпорност смањена. Осим тога на малим површинама нема довољно простора за спонтане сукцесије што доводи до смањења диверзитета.

Маргинални утицајУреди

Велика је додирна зона природне вегетације са обрађеним површинама и са линијама саобраћаја, што помаже продор инвазивних врста. С друге стране унутрашњи, неометани делови су мале површине или потпуно недостају, што је у супротности са потребама животињских врста за неометаним стаништем.

Антропогени утицајиУреди

Данас су на овом природном добру све разноврсније делатности које директно или индиректно угрожавају опстанак природних реткости и укупне природне вредности подручја. Добар део природних екосистема човек је до данас, поступно уништавао у циљу добијања пољопривредних површина. Предео је нарушен првенствено због подизања засада воћњака и винограда, ређе и због њива.

Деградација услед неадекватног коришћењаУреди

На првом месту се истиче претерана испаша а потом и неадекватно кошење ливада

ЛитератураУреди

  • Бојана Надаждин: Фауна стеница (Heteroptera, Insecta) степских и слатинских станишта СРП „Селевењске пустаре” - мастер рад

Спољашње везеУреди