Миленко Цвијовић (1863−1915) био је драгачевски каменорезац из Дучаловића. Некада је убрајан међу цењеније мајсторе Доњег Драгачева.[1]

Миленко Цвијовић
Лични подаци
Датум рођења1863.
Место рођењаДучаловићи, Кнежевина Србија
Датум смрти1915.(1915-Недостаје неопходни параметар 1, месец!-00) (51/52 год.)
Место смртиДучаловићи, Краљевина Србија
Уметнички рад
ПољеКлесарство
ПравацКаменорезаштво западне Србије
Гробље Садљике у Дучаловићима

Живот

уреди

Рођен је 1863. године у Дучаловићима. Није познато где је и од кога учио каменорезачки занат. Највероватније је био самоук. Израдио је велики број споменика у Дучаловићима и околним селима. Умро је 1915. године и сахрањен на гробљу Садљике, а на споменик, поред осталог, уклесан му је каменоразачки алат.[2]

МИЛИНКО ЦВИЈОВИЋ
бивши каменорезац
надгробниг споменика
рођен од родитеља
Неранџе и Аксентија Р. Цвијовића
из Дучаловића
1863. г.
поживи 52 г.
и умреје 10. II 1915. г.
овде је сахрањен пред овај споменик
а поред своје мајке Неранџе
Бог даму душу прости:
Овај спомен подиже му:
син Саво Цвијовић, са своје деце.[2]

Дело

уреди

Споменике клесао од пешчара и украшавао хришћанским симболима и орнаменталним и ликовним представама: крстовима, стилизованим лозицама, голубовима који зобљу грожђе, занатским алаткама и сл. Од осталих мајстора издваја га посебан колорит, јер је све детаље на споменицима бојио интензивним бојама, тако да личе на иконе.[1] У епитафе је правилним, мало размакнутим словима уписивао детаљне биографске податке о покојницима.[1]

Израдио је велики број споменика, између осталих и надгробнике оцу и мајци на гробљу Садљике у Дучаловићима:


Споменик Неранџи Цвијовић (†1907) (Дучаловићи, гробље Садљике)

У овом Мрачном Гробу
а вечном Дому
почивају Смртни Остатци
НЕРАНЏЕ
супруге Аксентија Цвијовића
из Дучаловића
поживи 61 г.
а умрла 14 Марта 1907 год.
Спомен подиже јој син Миленко.[2]


Споменик Аксентију Цвијовићу (†1909 (Дучаловићи, гробље Садљике)

АКСЕНТИЈЕ ЦВИЈОВИЋ
рођен од родитеља
Ристивоја Цвијови: Шибинца,
из Дучаловића 1840. Г.
часно и поштено поживи 69 г.
и умро 13-V-1909.г
и овдеје сахрањен
пред овај Споменик
а и поред своје супруге Неранџе
Бог даму душу прости.
Овај Спомен подиже му
од сина Миленка,
унук Саво Цвијовић,
са помоћу своје деце.[2]

Извори

уреди
  1. ^ а б в Маринковић, Радован М.; Маринковић, Зоран (2010). Писци из Драгачева : [лексикон]. Гуча: Библиотека Општине Лучани. ISBN 978-86-88197-01-4. 
  2. ^ а б в г Пантелић, Драгомир (1995). Камена хроника Дучаловића. Чачак: Месна заједница Дучаловићи; Графика ЈУРЕШ. 

Литература

уреди
  • Маринковић, Радован М (1985). Драгачевски занати и занимања. Чачак: Литопапир. 
  • Дудић, Никола (1995). Стара гробља и надгробни белези у Србији. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе; Просвета. ISBN 978-86-80879-07-9. 
  • Пантелић, Драгомир (1995). Камена хроника Дучаловића. Чачак: Месна заједница Дучаловићи; Графика ЈУРЕШ. 
  • Николић, Радојко (1998). Каменописци народног образа : каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: Литопапир. 
  • Маринковић, Радован М.; Маринковић, Зоран (2010). Писци из Драгачева : [лексикон]. Гуча: Библиотека Општине Лучани. ISBN 978-86-88197-01-4. 
  • Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4. 
  • Славковић, Јовиша М. (2017). Становништво Драгачева. Гуча: Библиотека општине Лучани. ISBN 978-86-88197-29-8. 
  • Николић, Радојко (2018). Камена књига предака: о натписима са надгробних споменика западне Србије (PDF) (2. допуњено изд.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2.