Кафана Дарданели

Кафана Дарданели, међу ондашњим боемима позната по популарном незваничном називу Код коњске задњице, је једна од најпознатијих кафана старог Београда. Први власник кафане је био Афиф-бег средином 19. века.

Кафана Дарданели, 1880. год.

О кафаниУреди

"Хватајући исти простор између Чика Љубине и Васине улице, окренут фронтом Кнез Михаиловом споменику, дизао се читав низ једноспратних и једноликих дућана, који се завршавао на углу Васине улице кафаном која је ширином гледала на Обилићев венац, а ужим фронтом на Васину улицу."

 
Кафана Дарданели иза споменика кнезу Михаилу, око 1890. године

Зграда у којој је била кафана "Дарданели" била је својина Косте Ивковића, оца др. Момчила Ивковића, познатог београдског лекара и политичара. Кафану је дуго у закуп држао неки Коста, бивши фурунџија из Палилуле. Тада је то била обична и врло проста кафаница у коју су свраћале патролџије, мали трговци и пиљари. Обновљене "Дарданеле" (1896 год.), преузима кафеџија Мића Ристић, звани "Ћира". Тада су глумци Народног позоришта све чешће свраћали код "Дарданела". Друштво глумаца почело је да привлачи сав остали свет који је хтео да се види и састане са њима. Тако кафана "Дарданели" постаје састајалиште интелектуалног Београда.[1] Била је то "најтипичнија" боемска кафана.[2]

После изградње Народног позоришта кафана је постала стециште новинара, књижевника и сликара, попут Ђуре Јакшића, Милована Глишића, Владе Јовановића, Стевана Сремца, Јанка Веселиновића, Војислава Илића, Лугмерског.[3] Kафана "Дарданели", важила за прво стециште боема, која је срушена 1901 године, па су, када је донета одлука о њеном рушењу због тога настали и прави протести.Касније се, по боемији прочула "Позоришна касина", смештена у близини Народног позоришта, да би се тек крајем 19. века боеми преселили у Скадарлију.[4]

Кафана је срушена 1901. да би се на њеном месту саградила Управа фондова (Државна хипотекарна банка)[5], зграда данашњег Народног музеја.[6]

РеференцеУреди

  1. ^ Стари Београд. Београд. 2014. стр. бр. 185 и186. ISBN 978-86-84077-50-1. 
  2. ^ Белингар, Борис; Мијатовић, Бошко. Илустрована историја београдских кафана. Београд, 2015.: Архипелаг. ISBN 978-86-523-0174-4. 
  3. ^ „Бранислав Нушић: "Кафана Дарданели". Стари Београд. Приступљено 16. 1. 2020. 
  4. ^ „Београдске кафане”. Ризница српска. Приступљено 17. 1. 2020. 
  5. ^ "Време", Београд 1938.
  6. ^ КадиЈевић, Александар. "„О стилу београдске палате Управе фондова и његовим историографским тумаче њима.“." Годишњак града Београда (Kаdijević, Aleksаndаr.„On the style of the Mortgage Bank building in Belgrade and its historiographic interpretations “Belgrade City Museum Annual) (2007): 173-196.

Спољашње везеУреди