Кеке
Кекеш (рум. Checheș) село је у Румунији.
Прошлост уреди
По Румунској енциклопедији први историјски помен датира из 1440. године. За време турске владавине насеље је напуштено и уништено. Поново је обновљено половином 18. века.
Попис Темишварске епархије извршен је 1764. године. Тада је забележен "Кекеш" у Липовском протопрезвирату.[1] Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место "Гекеш" (Кеке) припада Барачком округу, Липовског дистрикта. Становништво је било измешано српско и влашко.[2] Када је 1797. године пописиван православни клир ту је био један свештеник. Парох поп Стојан Анђелов (рукоположен 1790) служио се српским и румунским језиком.[3]
Године 1846. место "Кекес" има 714 становника. Православно парохијско звање је основано и матрикуле се воде од 1779. године. Ту је православна црква посвећена Св. Арханђелима Михајлу и Гаврилу, а при њему служи парох, поп Георгије Костеску. У народну основну школу иде 1846/1847. године 39 ђака, којима предаје учитељ Аргел Стефан.[4]
Током 19. века у месту је спахилук српске племићке породице Папхази,[5] која се потписивала са предикатом "от Секаша и Кекеша".[6] Ефтимије Папхази "от Секеша и Кекеша" адвокат у Темишвару је купио 1832. године књигу: "Србски родољубац". Њихово презиме је прво било Поповић (били су Цинцари), па су променили у Папхази 1791. године. Као посланици на црквено-народном сабору у Карловцима 1842. године срећу се Никола Папхази - велики судија Темишварске жупаније и Георгије Папхази - скупштинар више жупанија. Племкиња Еуфрозина от Папхази је била пренумерант српског календара "Сербска пчела" за 1837. годину.[7]
Као племићи помињу се 1797. године и Николићи "от Кекеша".[8] Купио је 1846. године у Темишвару, Данил Николић "от Секеша и Кекеша" Вукову књигу српских народних песама[9]
Становништво уреди
По попису из 2002. године и месту има само седам становника, Румуна.
Референце уреди
- ^ "Српски сион", Карловци 1905.
- ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
- ^ "Темишварски зборник", Нови Сад 10/2018.
- ^ Reesch de Lewald, Aloysius. "Universalis schematismus ecclesiasticus venerabilis cleri orientalis ecclesiae graeci non uniti ritus regni Hungariae partiumque eidem adnexarum, necnon magni principatus Transilvaniae, item literarius, seu nomina eorum, qui rem literariam et fundationalem scholarem ejusdem ritus procurant ... pro anno ...", Buda 1846.
- ^ Василиј Чокерљан: "Србски родољубац", Будим 1832.
- ^ "Сербска пчела", алманах, Сегедин 1830-1840.
- ^ "Сербска пчела", Будим 1836.
- ^ "Време", Београд 6. јануар 1937.
- ^ Вук Ст. Караџић: "Српске народне пјесме", Беч 1846.