Кени Фрајс
Кени Фрајс (енгл. Kenny Fries; Бруклин, 22. септембар 1960) јесте амерички мемоарист и песник.[1] Аутор је књига У провинцији богова (2017), Историја мојих ципела и Еволуција Дарвинове теорије (2007), Тело, сети се: Мемоари (1997) и уредник Staring Back-а: The Disability Experience из the Inside Out (1997). Хјустонска Опера му је наручила да напише либрето за Камен сећања, који је премијерно изведен 2013.[2] Његове књиге песама су: У баштама Јапана (2017), Шетња по пустињи (2006) и Анестезија (2000). 2009. године је добио стипендију организације Креативни капитал, у иновативној књижевности, награду Густавус Мајерс за изванредну књигу 2007, награду Грегори Коловакос, стипендију за креативну уметност од Јапанско-америчке комисије за пријатељство и Националне задужбине, и два пута је био Фулбрајтов стипендиста (у Јапану и Немачкој).[3] Године 2017. креирао је Фрајсов тест за инвалидност у фикцији и филму, сличан Бекдел тесту за жене.[4]
Кени Фрајс | |
|---|---|
 Кени Фрајс, 2017 | |
| Датум рођења | 22. септембар 1960. |
| Место рођења | Бруклин, Њујорк, САД |
Младост и образовање уреди
Фрајс је рођен у Бруклину, Њујорк.[6] Дипломирао је на Факултету за уметност Универзитета Колумбија.[6]
Фриз је завршио средњу школу 1977. године и наставио да учи енглеску и америчку књижевност на Универзитету Брандис.[тражи се извор] Магистрирао је драмско писање на Универзитету Колумбија.[тражи се извор]
Каријера уреди
Кени Фрајс је званично почео да пише 1988. године, након што је почео да похађа Милеј колонију за уметност.[7] Већина Фрајсових књига и песама написана је као последица његовог искуства као инвалида, геја, Јеврејина. Неки од радова које је Фрајс написао укључују: Body, Remember: A Memoir (2003), Staring Back: The Disability Experience from the Inside Out, The History of My Shoes and the Evolution of Darwin's Theory (2007), Anesthesia: Poems by Kenny Fries (1996), Desert Walking: Poems (2000), The Healing Notebooks (1990) and Night After Night: Poems (1984). Неки од научних списа које је написао Фрајс укључују: "Песме Витмена" (2003), "Комедија није штака" (2001) и "Где би екстази могао да борави" (1995).[тражи се извор]
Фрајсов тест уреди
Инспирисан тестом Алисон Бекдел којим се утврђује да ли креативно дело поштено представља жене, Фрајс је креирао „Фрајс тест“ за инвалидност.[4] Фрајс је написао да је за полагање Фрајс теста креативно дело треба:
- да има више од једног карактера инвалида;
- ликови са инвалидитетом треба да имају сопствену наративну сврху осим образовања и профита лика без инвалидитета;
- инвалидитет ликова не треба искоренити ни лечењем ни убијањем.
Почасти и награде уреди
Кени Фрајс је добио награду за изузетну књигу 2007. од Густав Мајерс Центра за проучавање нетрпељивости и људских права.[тражи се извор] Био је сарадник за креативну уметност Комисије за пријатељство између Јапана и САД и Националне задужбине за уметност, као и два пута Фулбрајтов стипендиста у Јапану и Немачкој.[8] Године 2009, Фрајс је добио резиденцију у заједници уметника у Јадоу.[9] Године 2010. добио је резиденцију писаца Ledig House International. Фрајс је такође сарађивао са композиторима Кумико Такахаши и Јуком Такечијем и певачицом Миком Кимулом на њиховом новом музичком делу У баштама Јапана, које је извођено у Токију, Јокохами и Њујорку.[10] Фрајс је такође добио стипендију за књижевност од организације Creative Capital да заврши своје мемоаре, У провинцији богова,[11] које ће 19. септембра 2017. објавити University of Wisconsin Press.
Референце уреди
- ^ Klein, Jeff. "The Starting Line: What Is Disability?: May 16, 2008", The New York Times, 2008-05-16. Retrieved on 2009-05-23.]
- ^ „Houston Grand Opera presents The Memory Stone”. CultureMap Houston (на језику: енглески). Приступљено 2017-08-15.
- ^ „Fulbright Scholar Stories | Kenny Fries | Fulbright Scholar Program”. www.cies.org (на језику: енглески). Приступљено 2018-11-02.
- ^ а б Fries, Kenny (2017-11-01). „The Fries Test: On Disability Representation in Our Culture”. Medium. Приступљено 2018-11-02.
- ^ „Kenny Fries: On How Being Disabled Influences His Work, Gay Pride, and Writing about Identity”. 29. 7. 2015.
- ^ а б Nelson, Emmanuel Sampath (2003). Contemporary Gay American Poets and Playwrights, Greenwood Publishing Group.
- ^ „INTERVIEW WITH AUTHOR KENNY FRIES”. Приступљено 2017-08-03.
- ^ „Kenny Fries | Fulbright Scholar Program”. www.cies.org (на језику: енглески). Приступљено 2017-08-15.
- ^ „Writers”. Yaddo (на језику: енглески). 2016-09-11. Архивирано из оригинала 02. 04. 2019. г. Приступљено 2017-08-15.
- ^ „"In the Gardens of Japan" by Kenny Fries”. CreateSpace. Архивирано из оригинала 04. 08. 2017. г. Приступљено 2017-08-03.
- ^ „Creative Capital - Investing in Artists who Shape the Future”. www.creative-capital.org (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 04. 08. 2017. г. Приступљено 2017-08-03.