Кинетохор је парна протеинска структура у пределу центромере хромозома. За њега се везују нити деобног вретена па је сваки хромозом у метафази митозе повезан за оба пола ћелије.

Микротубули деобног вретена (зелено), хромозоми (плаво), кинетохори (црвено)

Хемијски састав кинетохора није сасвим тачно утврђен мада се сигурно зна да садржи базне протеине. За њега се под углом од 90° везује од 4 до 40 микротубула (граде нити деобног вретена) што зависи од величине самог кинетохора. Поједине микротубуле продиру чак до хроматинског материјала.

ВрстеУреди

Уочен је електронским микроскопом и различито је грађен у хромозомима различитих организама:

  • код виших биљака је лоптастог облика
  • код човека, различитих животиња и нижих биљака је трослојан (триламинаран).

Триламинарни кинетохор се састоји од три дела:

  • део за који су причвршћене нити деобног вретена и он је најгушћи
  • средњи део који је блеђи
  • унутрашњи, гушћи део који належе на хроматин.

ЛитератураУреди

  • Туцић, Н, Матић, Гордана: О генима и људима, Центар за примењену психологију, Београд, 2002.
  • Маринковић, Д, Туцић, Н, Кекић, В: Генетика, Научна књига, Београд
  • Татић, С, Костић, Г, Татић, Б: Хумани геном, ЗУНС, Београд, 2002.
  • Матић, Гордана: основи молекуларне биологије, Завет, Београд, 1997.
  • Ридли, М: Геном - аутобиографија врсте у 23 поглавља, Плато, Београд, 2001.
  • Prentis S: Биотехнологија, Школска књига, Загреб, 1991.
  • Думановић, Ј, маринковић, Д, Денић, М: Генетички речник, Београд, 1985.
  • Косановић, М, Диклић, В: Одабрана поглавља из хумане генетике, Београд, 1986.
  • Лазаревић, М: огледи из медицинске генетике, београд, 1986.
  • Швоб, Т. и срадници: Основи опће и хумане генетике, Школска књига, Загреб, 1990.

Спољашње везеУреди