Отворите главни мени
На тело које се креће по подлози увек делује сила трења која је дефинисана коефицијентом трења

Коефицијент трења је бездимензионална скаларна величина која представља однос међусобне храпавости подлоге и тела које се по тој подлози креће. Израчунава се као количник силе трења и нормалне силе (у најједноставнијем случају кад се тело налази на хоризонталној подлози нормална сила је једнака сили теже).

Коефицијент трења је већи од 0 и мањи од 1. Најчешће се обележава грчким словом μ (ми).

Врсте коефицијента трењаУреди

Kоефицијент трења по одређеној подлози за дато тело се другачије дефинише у зависности од тога да ли се тело креће по њој и на који начин:

  • коефицијент трења мировања, односно статистички коефицијент трења   Коефицијент трења мировања за дати систем је увек већи од било ког другог коефицијента трења за дати систем. Тело ће бити у стању мировања на датој подлози док важи:

 , односно све док је однос силе трења  и нормалне сила   мали у односу на коефицијент статистичког трења на датој подлози.

  • коефицијент трења клизања, односно кинетички коефицијент трења   Кад се тело креће по подлози само транслационо, односно само клизи, на њега утиче коефицијент кинетичког трења и важи:

 

  • коефицијент трења котрљања Коефицијент трења котрљања за дату подлогу и дато тело ће увек бити по интензитету најмањи у односу на коефицијент трења мировања и коефицијент трења клизања.

Коефицијенти трења за различите материјалеУреди

Материјали у додиру Статички коефицијент трења   Кинетички коефицијент трења  
код сувих површина код подмазаних површина код сувих површина код подмазаних површина
Лед Лед 0.02-0.09[1]
Челик Лед 0.03[1]
Дрво Дрво 0.25–0.5[2][3] 0.2 (мокро)[2][3]
Челик Дрво 0.2–0.6[2][3] 0.2 (мокро)[2][3]
Бетон Дрво 0.62[2][3]
Бетон Гума 1.0 0.30 (мокра) 0.6-0.85[2] 0.45-0.75 (wet)[2]
Стакло Стакло 0.9-1.0[2] 0.4[2]
Челик Челик 0.74[2]-0.80[1] 0.16[1] 0.42-0.62[2]
Челик Алуминијум 0.61[2] 0.47[2]
Алуминијум Алуминијум 1.05-1.35[2] 0.3[2] 1.4[2]-1.5[4]
Сребро Сребро 1.4[2] 0.55[2] 1.5[4]
Злато Злато 2.5[4]

Види јошУреди

РеференцеУреди

ЛитератураУреди

  • М. Кука: Елементарна физика - кроз теорију, примере, задатке и решења, Београд, 2003.