Корисник:НиколаБ/песак

Пливање биографија

{{Инфокутија пливачи
| име            = 
| слика          = 
| величина_слике = 250
| наслов         = 
| пуно_име       = 
| надимак        = 
| држављанство   = {{застава|}}
| датум_рођења   = {{датум рођења||||год=да}}
| место_рођења   = [[]] ([[]])
| држава_рођења  = 
| датум_смрти    = 
| место_смрти    = 
| држава_смрти   = 
| висина         = цм
| тежина         = кг
| пливачкистил   = 
| клуб           = 
| пливачки_тим   = 
| тренер         = 
| medaltemplates =
{{медаља такмичење|[[|]]}}
{{медаља |[[|]]|[[ — |]]}}

}}
{{медаља почетак}}
{{бројачмедаља
|[[Олимпијске игре]] |||
|[[Светско првенство у воденим спортовима|Светско првенство (50м)]] ||| 
|[[Светско првенство у пливању у малим базенима|Светско првенство (25м)]] |||
|[[Европско првенство у воденим спортовима|Европско првенство (50м)]] ||| 
|[[Европско првенство у пливању у малим базенима|Европско првенство (25м)]] |||
|[[]] ||| 
| ||| 
| ||| 
|'''Укупно јуниори''' |'''0'''|'''0'''|'''0''' 
|'''Укупно сениори''' <small>(..2021)</small> |'''0'''|'''0'''|'''0''' 
}}
{{медаља крај}}

'''''' ({{јез-|}}; [[]], [[. ]] [[]]) [[|]] је [[пливање (спорт)|пливачица]] чија ужа специјалност су трке  стилом. 

== Спортска каријера ==


 у корејском [[светско првенство у пливању 2019.|Квангџуу 2019.]] где је  
[[светско првенство у пливању 2019 — 100 м за жене|100 ]] [[Светско првенство у пливању 2019 — 4×100 м слободно за жене|4×100 слободно]], [[Светско првенство у пливању 2019 — 4×100 м мешовито за жене|4×100 мешовито]].

== Референце ==
{{reflist|}}

== Спољашње везе ==
* {{ФИНА}}
* [ Спортска биографија на сајту the-sports.org]
* [ Профил на сајту Евроспорта]
* [ Профил на сајту collegeswimming.com]

{{портал бар|Спорт|Биографија|}}
{{Нормативна контрола}}

{{DEFAULTSORT:}}
[[Категорија:Рођени .]]
[[Категорија: пливачи]]
[[Категорија: олимпијци]]
[[Категорија: олимпијци на Летњим олимпијским играма .]]
[[Категорија:Пливачи на Летњим олимпијским играма .]]

Операција Мозамбик

Литература:

• https://info.publicintelligence.net/MCIA-MozambiqueHandbook.pdf
• http://www.fao.org/nr/water/aquastat/countries_regions/moz/MOZ-CP_eng.pdf
• мапа http://www.geographicguide.com/africa-maps/mozambique.htm
• https://www.britannica.com/place/Mozambique/Climate

---

Мозамбик је смештен дуж југоисточне обале Африке на подручју између 10º27’ и 26º52’ јужне географске ширине и 30º12’ и 40º51’ западне географске дужине. Заузима територију површине 801.590 км², од чега на унутрашње воде отпада око 17.500 км² или око 2% државне територије. Државна територија је јако издужена у смеру север-југ у дужини од око 1.750 км, док је највећа ширина у смеру запад-исток око 1.100 км. Граничи се на северу са Танзанијом (дужина границе је 756 км), на северозападу су Малави (1.569 км, што је и најдужа граница) и Замбија (419 км), на западу је Зимбабве (1.231 км), док су на југозападу и југу Јужноафричка Република (491 км) и Есватини (некадашњи Свазиланд, 105 км). Укупна дужина копнених граница Мозамбика је 4.571 км. Држава на истоку излази на обале Индијског океана, односно Мозамбичког канала, а укупна дужина обалне линије је 2.470 км. Прекоморски суседи Мозамбика су Федерација Комора и Мајот на североистоку и Мадагаскар на истоку.

Рељеф (страна 9)

У рељефу Мозамбика издвајају се три географске целине − приобална равница, централни плато и брдско планинско подручје. Река Замбези, која протиче централним делом земље у смеру запад-југоисток, дели земљу на северни брдски и јужни низијски део.

Приобална равница је најпространија географска регија у земљи. Постепено се шири од обала Индијског окена ка западу и заузима око 45% државне територије. Најпространија је у јужном делу земљу, посебно јужно од реке Саве и уз долину реке Замбези. Приобална равница је у северном делу земље нешто ужа и захвата приобалне подручје ширине између 60 и 100 км, док су јужни делови знатно пространији и готово редовно прелазе 100 километара ка унутрашњости. Надморске висине на том подручју су испод 200 метара.

Приобална равница се у северном делу постепено уздиже у благо заталасану висораван чије надморске висине не прелазе 500 метара, а која обухвата око једне тгрећине државне територије. Идући ка западу и северозападу надморске висине постепено расту да 1.000 метара и то је подручје централне висоравни на коју отпада око четвртина територије. Планинска подручја виша од 1.000 метара чине свега око 5% територије Мозамбика, а највиша тачка је планина Бинга (Monte Binga) на граници са Зимбабвеом у покрајини Manica, са надморском висином од 2.436 метара.

Реке и језера (страна 6)

Територија Мозамбика се одликује доста густом речном мрежом. Највећи део река свој ток започиње у висоравнима на западу земље и углавном теку у смеру истока ка Индијском океану. Готово све реке се одликују нестабилним водостајем, који је највиши у време кишне сезоне када се реке редовно изливају из корита и плаве околна нижа земљишта. Поплаве у сезони киша су готово редовна појава у јужним низијским деловима земље. Током сушног дела године ниво воде у рекама пада на минимум, а велики број водотокова у потпуности и пресуши. Велике количине наносног материјала који се налази у коритима река често доводе и до потпуне промене токова, што је нарочито карактеристично за мање водотоке.

Најважније и водом најбогатије реке су Замбези у централном и Лимпопо у јужном делу земље. Река Замбези свој ток започиње на северозападу Замбије, а на теритрију Мозамбика улази код тромеђе са Замбиијом и Зимбабвеом. Након 805 километара тока кроз Мозамбик улива се у Индијски океан у виду простране делте јужно од лучког града Келимане. У горњем делу тока Замбезија на подручју покрајине Тете саграђена је велика хидроелектрана и вештачко језеро Кахора Баса (Cahora Bassa) која електричном енергијом снабдева значајан део Мозамбика. Низводно од бране Замбези скреће ка југоистоку, а са леве стране прима своју највећу притоку у доњем делу тока, реку Шире (Shire), преко које је повезано са језером Малави. Река Лимпопо која се у океан улива код града Шај Шај и до 8 месеци годишње може бити без воде. Највећи водотоци у северном делу земље су Рувума са Лугендом, која уједно представља границу са Танзанијом, Messalo, Lúrio, Ligonha и Licungo. Најважнији водотоци на југу земље су реке Pungwe, Save, Limpopo и Komati.

Реке су пловне углавном за мања пловила, док већи бродови могу да плове једино Замбезијем који је плован до 460 км узводно од ушћа.

Највећа природна језера су Малави, Чилва и Чиута, чију акваторију Мозамбик дели са суседним Малавијем.

Највеће вештачко језеро у земљи је Кахоре Баса које је формирано преграђивањем корита Замбезија у периоду од 1968−1976, а чија површина акваторије је око 2.739 км². Просечна дубина језера је око 21 метар, макимална дужина око 290 км, а ширина до 40 км.

Mozambique has three large, natural lakes: Lake Malawi (500 meters [1,640 feet] elevation), Lake Chilwa (622 meters [2,040 feet] elevation), and Lake Chiuta (632 meters [2073 feet] elevation). Mozambique’s largest lake is Lake Malawi (also called Lake Niassa) at 560 kilometers (348 miles) long and 75 kilometers (47 miles) wide at its widest point. Its greatest depth is 706 meters (2,316 feet) near the western shore 45 kilometers (28 miles) north of Nkhata Bay. The mean depth is 292 meters (958 feet). Lake Malawi forms part of the border between northern Mozambique and Malawi and is the eighth-largest lake in the world at 29,600 square kilometers (11,429 square miles). It is the southernmost of the Great Rift Valley lakes.

Lake Chilwa is a shallow lake with a maximum depth of 2.7 meters (8.8 feet) covering 1,750 square kilometers (676 square miles) at an altitude of 620 meters (2,034 feet). It lies south of Lake Malawi. Lake Chiuta covers 200 square kilometers (77 square miles).It is a source of fresh water, food, transportation, and fertile soil through annual flooding. Lake Chiuta is a shallow lake, with mean depth of 5 meters (16.4 feet). It is shared with Malawi.

Вегетација

Највећи део Мозамбика налази се у вегетацијској зони миомбо ретких шума (тип саване). Дрвеће у мозамбичким саванама је нешто гушће и више у поређењу са околним подручјима. Миомбо шуме постепено прелазе у сувље мопана шуме (mopane woodlands) у којима доминира жбунаста вегетација и дрвеће које у зависности од типа тла може да нарасте и до 30 метара у висину и одликује се високим и усим крошњама. У јужним деловима земље и у речним долинама на северу расту бројне акације. Приобална подручја су обрасла густом жбунастом вегетацијом и палмама. Ниска и плавна подручја су обрасла дебелим алувијалним травњацима са којих местимично избијају палме (посебно у делти Замбезија). Висоравни на западу земље и обронци Горонгосе прекривени су тропским кишним шумама. Једина шумска подручја која су опстала у изворном облику налазе се на подручју Кабо Делгадо и у округу Дондо.

Земљиште

Уз изузетак плодних алувијалних земљишта која се таложе дуж речних долина, тла у Мозамбику се одликују умереним до јако ниским квалитетом. Највећи пољопривредни потенцијал имају тла у долинама Замбезија, Лимпопа, Инкоматија и Умбелузија.

У северним деловима земље доминирају глиновита и мешовита глиновито-песковита земљишта. Тла су углавном сиромашна у хрњивим материјама и нису погодна за интензивнију земљорадњу. Плодност је доста ниска и у јужним деловима земље где доминирају песковита земљишта. У мочварним подручјима и у лагунама на југу земље доминирају тресетна тла у комбинацији са песковитом подлогом, а захваљујући близини мора у њиховом саставу налазе се и знатнији проценти соли и других маринских седимената. Хидроморфна тл су најраширенија у ниским и замочвареним подручјима.

Клима

Мозамбик се налази у зони топле тропске климе, са дневним просеком температура ваздуха од око +28°C, и са просечно 7 до 9 сунчаних сати дневно. Због близине екватора издвајају се само два годишња доба - лето и зима. Лета, која трају од октобра до априла, су кишовита, влажна и јако врућа, док је зимски део године од априла до септембра са нешто умеренијим температурама и сувљи. Топла Мозамбичка струја која тече ка југу дуж обале има велики утицај на климу, посебно у приобалном делу. Температуре и количине падавина варирају од регије до регије. Око 80% падавина излучи се током летњег дела године, а највећи део падавина доносе влажни ветрови који дувају са океана ка копну. Током зиме ветови имају супротан правац и дувају са копна ка мору и тако доносе суво време. Температуре ваздуха дуж обале и у приобалним равницама су изразито високе током целе године, а посебно током кишне сезоне. најтоплије и највлажније подручје је североисточна обала. Температуре ваздуха су нешто пријатније у подручјима са већим надморским висинама, посебно у покрајинама Нампула и Нјаса (температура и влажност ваздуха падају током ноћи).

Подручја уз границу са Малавијем и Зимбабвеом су и током најхладнијег периода године доста топла, повремено и врућа. Подручје северно од Замбезија је знантно кишовитије и ту падне готово двоструко више кише у поређењу са јужним подручјима где се јављају и дужиу периоди суше. Кишна сезона на југу траје од октобра до марта, док на северу почиње и завршава се и до 6 недеља раније. Највлажнија су висинска подручја уз границу са Малавијем и Зимбабвеом, те југоисточна обала од Беире до Мапута. Та подручја су знатно изложенија југоисточним пасатима који доносе влажно време, и ту количине падавина варирају од 1.000 до 1.500 мм. Најсушнија је долина Замбезија где у просеку годишње падне између 500 и 750 мм кише. У неким подручјима годишња сума падавина је нижа од 375 мм. Кише у осталом делу обале су слабије захваљујући планинама Мадагаскара које онемогућују продоре влажних југоисточних пасата ка континенту.

На време у Мозамбику велики утицај имају југозападни пасатни ветрови, интертропска конвергентна зона (Intertropical Convergence Zone), зоне високог и ниског ваздушног притиска и циклони. Северни део приобалне зоне је посебно на удару тропских циклона који се формирају у Индијском океану и крећу се ка југу кроз Мозамбички канал у виду тропских олуја праћених јаким ветровима и обилним кишама.

Исланд

https://www.cbd.int/doc/world/is/is-nr-01-en.pdf Студија о биодиверзитету

http://is2.mofcom.gov.cn/article/hostcountry/geographyhost/201102/20110207413295.shtml

Coasts

Iceland's coasts can be divided into two main types. In the regions not drained by debris-laden glacial rivers, the coastline is irregular, rocky and incised with numerous fjords and smaller inlets. They offer many good natural harbours since the innermost parts of the fjords have often been deepened by glacial erosion.

The other type of coast is sandy with smooth outlines, often featuring extensive offshore bars with lagoons behind them. The beaches from Djupivogur in the southeast to the river Ölfusá in the southwest are nearly all of this type and contain no good natural harbours. Parts of the coasts of Faxaflói and Breiðafjörður depict the Norwegian strandflat-skjergard style.

Soils

The soils may be roughly grouped as mineral soils and organic soils, with a number of intermediate types. The mineral soils are loessial, formed to a greater or lesser extent by wind-transported (eolian) materials. Such material, supplied by tephra from explosive volcanic eruptions and from other powerful physical forces such as glacier erosion and frost weathering, causes a rapid thickening of the soil profile. Because of the cool climate, the chemical and biological processes involved in soil formation react slowly. Generally, the soils are well supplied with a rather weak degree of acidity (mineral soils pH 5.0-6.5, organic soils 4.5-5.5). Owing to the tephra falls and eolian dust, Icelandic peat soils, which form about 40% of the total soil cover, have a high mineral content, frequently 20-50%. Icelandic soils possess many properties which make them suitable for agricultural utilization, but they generally require rather heavy fertilization.

Erosion

Soils in Iceland contain a low percentage of clay, so their structure is weak and susceptible to erosion by wind and water. The arrival of man with his grazing livestock in a virgin country, which before the settlement had no herbivorous mammals, greatly disturbed the somewhat unstable equilibrium between the soil-building and soil-eroding processes. Through wood-cutting, forest fires and grazing livestock (mainly sheep), and to some degree due to deterioration of climate, the once extensive birch woods were devastated. The result left soil destruction by wind and water on a catastrophic scale. It is estimated that about half of the country's area was covered with vegetation when settlement began about 1,100 years ago, and about half of that area has now been deprived of its soil cover. Large areas still suffer from soil erosion, but successful efforts are now being made to counteract it and to protect threatened areas

Естонска транскрипција

• Õ õ – као О
• Ä ä – A
• Ö ö – на почетку реченице као Е, у осталим случајевима као О
  • öö – на почетки реченице као Е, у осталим случајевима као ОЕ
• Ü ü – као финско Y (преноси се као И)
• ii – као ИЈ

• Земљишта [1]

Корејски језик

Consonants

Hangul 한글	ㅂ	ㄷ	ㅈ	ㄱ	ㅃ	ㄸ	ㅉ	ㄲ	ㅍ	ㅌ	ㅊ	ㅋ	ㅅ	ㅎ	ㅆ	ㅁ	ㄴ	ㅇ	ㄹ
RR	b	d	j	g	pp	tt	jj	kk	p	t	ch	k	s	h	ss	m	n	ng	r, l
IPA	p	t	t͡ɕ	k	p͈	t͈	t͡ɕ͈	k͈	pʰ	tʰ	t͡ɕʰ	kʰ	s	h	s͈	m	n	ŋ	ɾ, l

Vowels

Hangul 한글	ㅣ	ㅔ	ㅚ	ㅐ	ㅏ	ㅗ	ㅜ	ㅓ	ㅡ	ㅢ	ㅖ	ㅒ	ㅑ	ㅛ	ㅠ	ㅕ	ㅟ	ㅞ	ㅙ	ㅘ	ㅝ
RR	i	e	oe	ae	a	o	u	eo	eu	ui	ye	yae	ya	yo	yu	yeo	wi	we	wae	wa	wo
IPA	i	e	ø, we	ɛ	a	o	u	ʌ	ɯ	ɰi	je	jɛ	ja	jo	ju	jʌ	ɥi, wi	we	wɛ	wa	wʌ

Korean consonants IPA Hangul RR English approximation b ㅂ b ball d ㄷ d doll dʑ ㅈ j roughly like gee, Japanese ji ɡ ㄱ g gall, Spanish amigo h ㅎ h hall j [ㅛ, ㅠ,ㅑ,ㅕ, ㅖ, ㅒ] y you k ㄱ, [ㅋ] g, k kid k͈ ㄲ kk skin kʰ ㅋ, [ㅎㄱ] k cup l ㄹ, [ㄴ] l lip m ㅁ, ㅂ m mall n ㄴ [ㄹ, ㄷ, ㅅ, ㅈ] n not ŋ ㅇ, [ㄱ] ng king p ㅂ, [ㅍ] b, p paint p͈ ㅃ pp spit pʰ ㅍ, [ㅎㅂ] p paint ɾ ㄹ r like Scots r or American ladder s ㅅ s like see, but aspirated, with more breath s͈ ㅆ ss see ɕ ㅅ s roughly like she, Mandarin xi ɕ͈ ㅆ ss see t ㄷ [ㅌ, ㅅ, ㅈ, ㅊ] d t tall t͈ ㄸ tt stall tʰ ㅌ, [ㅎㄷ] t tall tɕ ㅈ j roughly like cheek, Japanese chi tɕ͈ ㅉ jj roughly like picture, Mandarin ji tɕʰ ㅊ, [ㅎㅈ] ch roughly like cheek, Mandarin qi w [ㅜ, ㅗ] w wall

Korean vowels and diphthongs IPA Hangul RR English approximation ä ㅏ a bot, box aː spa e ㅔ e set, Spanish queso eː says, Brazilian Portuguese peixes ɛ ㅐ ae bet, Italian bella ɛː rays, French fête i ㅣ i mean iː o ㅗ o core oː ø ㅚ oe weld øː u ㅜ u moon uː ʌ ㅓ eo mud, yawn əː pearl (RP), with spread lips ɯ ㅡ eu somewhat like book; moon but without rounded lips , Mandarin si ɯː ɰi ㅢ ui like wee but with spread lips, French huit but with spread lips

Хокеј

{| width="100%" class="wikitable sortable" style="font-size: 90%; text-align: center;"
! style="width:  4%;" | №
! style="width:  4%;" | Поз.
! style="width: 15%;" | Име и презиме
! style="width: 10%;" | Висина
! style="width: 10%;" | Тежина
! style="width: 14%;" | Датум рођења и године
! style="width: 18%;" | Клуб и лига
|-
|  || || align=left| [[]] ||  цм ||  кг || .  . () || style="text-align:left;" |{{зас|}} [[]] ([[|]])
|-
|  || || align=left| [[]] ||  цм ||  кг || .  . () || style="text-align:left;" |{{зас|}} [[]] ([[|]])
|-
|  || || align=left| [[]] ||  цм ||  кг || .  . () || style="text-align:left;" |{{зас|}} [[]] ([[|]])
|-
|  || || align=left| [[]] ||  цм ||  кг || .  . () || style="text-align:left;" |{{зас|}} [[]] ([[|]])
|-
|  || || align=left| [[]] ||  цм ||  кг || .  . () || style="text-align:left;" |{{зас|}} [[]] ([[|]])
|-
|  || || align=left| [[]] ||  цм ||  кг || .  . () || style="text-align:left;" |{{зас|}} [[]] ([[|]])
|-
|  || || align=left| [[]] ||  цм ||  кг || .  . () || style="text-align:left;" |{{зас|}} [[]] ([[|]])
|-
|  || || align=left| [[]] ||  цм ||  кг || .  . () || style="text-align:left;" |{{зас|}} [[]] ([[|]])
|-
|  || || align=left| [[]] ||  цм ||  кг || .  . () || style="text-align:left;" |{{зас|}} [[]] ([[|]])
|-
|  || || align=left| [[]] ||  цм ||  кг || .  . () || style="text-align:left;" |{{зас|}} [[]] ([[|]])
|-
|  || || align=left| [[]] ||  цм ||  кг || .  . () || style="text-align:left;" |{{зас|}} [[]] ([[|]])
|-
|  || || align=left| [[]] ||  цм ||  кг || .  . () || style="text-align:left;" |{{зас|}} [[]] ([[|]])
|-
|  || || align=left| [[]] ||  цм ||  кг || .  . () || style="text-align:left;" |{{зас|}} [[]] ([[|]])
|-
|  || || align=left| [[]] ||  цм ||  кг || .  . () || style="text-align:left;" |{{зас|}} [[]] ([[|]])
|-
|  || || align=left| [[]] ||  цм ||  кг || .  . () || style="text-align:left;" |{{зас|}} [[]] ([[|]])
|-
|  || || align=left| [[]] ||  цм ||  кг || .  . () || style="text-align:left;" |{{зас|}} [[]] ([[|]])
|-
|  || || align=left| [[]] ||  цм ||  кг || .  . () || style="text-align:left;" |{{зас|}} [[]] ([[|]])
|-
|  || || align=left| [[]] ||  цм ||  кг || .  . () || style="text-align:left;" |{{зас|}} [[]] ([[|]])
|-
|  || || align=left| [[]] ||  цм ||  кг || .  . () || style="text-align:left;" |{{зас|}} [[]] ([[|]])
|-
|  || || align=left| [[]] ||  цм ||  кг || .  . () || style="text-align:left;" |{{зас|}} [[]] ([[|]])
|-
|  || || align=left| [[]] ||  цм ||  кг || .  . () || style="text-align:left;" |{{зас|}} [[]] ([[|]])
|-
|  || || align=left| [[]] ||  цм ||  кг || .  . () || style="text-align:left;" |{{зас|}} [[]] ([[|]])
|-
|  || || align=left| [[]] ||  цм ||  кг || .  . () || style="text-align:left;" |{{зас|}} [[]] ([[|]])
|-
|  || || align=left| [[]] ||  цм ||  кг || .  . () || style="text-align:left;" |{{зас|}} [[]] ([[|]])
|-
|  || || align=left| [[]] ||  цм ||  кг || .  . () || style="text-align:left;" |{{зас|}} [[]] ([[|]])
|-
|  || || align=left| [[]] ||  цм ||  кг || .  . () || style="text-align:left;" |{{зас|}} [[]] ([[|]])
|}