Корисник:Aca/транскрипција

Дана 3. фебруара 2020. године, заједница је усвојила одлуку о писању софтвера, компанија, музичких група и видео-игара изворном графијом. Као што смо претпоставили, то је допринело већој посећености многих чланака, а притом смо избегли хиљаде непотребних недоумица.

Жељко је 2. марта 2021. започео расправу о потпуном или делимичном укидању споменуте одлуке. Сматрам да је донекле био у праву, па ћу у наставку изнети мој предлог допуна одлике, који би био записан у облику смернице.

Идеја за смерницу

У наслову

• Називи чланака о заштићеним именима софтвера и компанија, називима музичких група и видео-игара пишу се у изворној графији.
• Ако постоји локализовани назив који се разликује од заштићеног, предност има локални назив (Википедија, Медијавики, Google преводилац, Google учионица).

У остатку текста

• У самом тексту чланка, дозвољена је транскрипција заштићених имена и назива који се састоје из мање од три лексичке компоненте (према одлуци Одбора за локализацију српског језика). Дакле, речи попут Google Chrome у тексту чланака могу се написати и Гугл кроум, према нахођењу аутора. У наслову се, ради препознатљивости, треба задржати оригинал.

Коментари

 Коментар:, свиђа ми се! Само још мало треба дорадити. Али, понављам: Што мање регулације у сфери правописа, тј. транскрипције. Мора се формирати неки тим који ће да одлучује где може транскрипција, у којим облицима може, а у којим не. Дакле, Њујорк тајмс се савршено уклапа, али Лајк а вирџин и не баш. Ничим неизазван (разговор) 12:06, 14. март 2021. (CET)

 Коментар: @Aca: Добар предлог, отприлике на линији онога што и ја заступам. С тим што бих ја држао обавезну изворну графију у наслову, уводима и кутијицама код музичких група и видео-игара, без обзира на одомаћене транскрипције. Наравно, одомаћену и сваку другу транскрипцију навести првој реченици увода. Писао сам већ неколико пута разлоге, па да се сада не понављам. Мислим да је било какво мешање праксе у тим случајевима непотребно и да ничему не служи, а прави забуну.

Што се тиче остатка текста, и ту се слажем, могу транскрипције под условима које си навео. Имам само један амандман, али не знам како бих га формулисао у смерницу тј. како да уведемо то неко правило првог помињања. Рецимо, у оваквим списковима би требало ићи такође на обавезну изворну графију свих група. Ми чланке о добром делу ових група немамо и транскрипција је за такве случајеве бескорисна информација, јер читалац не може да успостави везу између домаћег облика и изворне графије. Не може да кликне на чланак и у њему види изворну графију, а ни гуглање му неће помоћи, јер извори махом до увек наводе само изворну графију. Код солиста је већ другачија ситуација, ту транскрипције у довољној мери круже у изворима на српском језику. Добро је раздвојити у списковима те две варијанте — прегледније је и јасније, те има улогу гурања читалаца у правцу пожељне праксе, ако се одлуче за уређивање. Поред топ-листи, задржати изворну за муз. групе и у списковима извођача на фестивалима, али и у дискографијама. Таква помињања су најчешће набрајања и(ли) исписана у табелама, па нема проблема с падежима. — DJ0302 (разговор) 13:50, 14. март 2021. (CET)