Корисник:Aleksandra585/песак
Рељеф Србије уреди
Облици рељефа настају као последица деловања ендогених (унутрашњих) и егзогених (спољашњих) сила, како у геолошкој прошлости, тако и данас. Унутрашње силе доводе до текстонских покрета који могу трајати милионима година. Као последица бројних фаза издизања, спуштања и набирања терена, дејствм ендогених сила, дошло је до формирања крупних облика рељефа (планине, котлине, басени) на простору Србије.
Спољашње силе уреди
Спољашње силе покреће сунчева топлота, која доводи до промене температуре на Земљи, струјању ваздуха и кретању воде. Деловањем воде, ветра и леда мењају се крупнији, тектонски облици у рељефу, при чему се стварају нови – ерозивни и акумулативни облици.
Радом ветра се образују еолски облици рељефа, међу којима су у нашој земљи заступљене пешчаре (Делиблатска пешчара) и лесне заравни (Тиелска лесна зараван).
Крашки облици рељефа уреди
Крашки облици рељефа насају хемијским растварањем карбонатних стена, под утицајем воде која садржи угљен – диоксид. Разликују се површински (шкрапе, вртаче, увале и крашко поље) и подземни (јаме и пећине) крашки облици. Најбројнији су у источном и западном делу Србије, односно на простору Карпато – балканида (Лазарева пећина, Одоровско крашко поље) и Динарида (Потпећка пећина).
Ледено доба уреди
За време леденог доба највише планине су биле прекривене ледницима, који су својим кретањем проузроковали формирање ледничких (глацијалних) облика рељефа. Планине на којима су присутни ерозивни (валов, цирк) и акумулативни (морене) глацијални облици су Проклетије и Шар – планина.
Оголело земљиште је изложено разорном деловању кише и површинских и подземних вода, при чему долази до његовог спирања, односно процеса денудације.
Процесом денудације формиран је још један облик који се сврстава у групу падинских. У питању су земљане пирамиде. Оне имају облик стуба на чијем врху се налази заштитни стеновит блок, који не дозвољава спитање растреситог слоја од ког је стуб изграђен. Ђавоља варош, типичан представник овог облика у нашој земљи
