Википедија

Корисник:Belubrother/песак

Наочаре за сунце

уреди

Наочаре за сунце су врста заштитног стакла за очи дизајниране су првенствено за заштиту од сунчевих зрака, спречавају оштећења очију. Оне могу понекад да имају улогу визуалног помагала с обзиром да постоје и наочаре за вид, могу да имају сочива која су обојена, поларизована или засенчена. У раном двадесетом веку, биле су познате као ,, Варалице за сунце".[1]

Од 1930-их година па све до данас, наочаре за сунце су постале популарни модни додатак, нарочито на плажама.[2]

 
Wearing sunglasses under direct sunlight: Large lenses offer good protection, but broad temple arms are also needed against "stray light" from the sides.

Америчка Оптичка Организација препоручује ношење наочари за сунце које блокирају ултраљубичасто зрачење (УВ зрачење) сваки пут кад смо изложени сунчевој светлости [3]како бисмо заштитили очи од УВ зрачења и плавог светла који могу да изазову озбиљне тегобе за очи. У неким ситуацијама је употреба наочара за сунце обавезна - након хируршких процедура као што је ласерска операција ока, у прашњавим околинама, када се излази из куће и испред телевизора или рачунарског монитора након ласерске операције ока. Битно је напоменути да ношење тамнијих наочара које не штите од УВ зрачења наноси више штете него неношење никакве заштите за очи, с обзиром да оне отварају зенице ока због чега улази више УВ зрака у око.

Историја

уреди

Прве претечео

уреди
 
Inuit snow goggles function by reducing exposure to sunlight, not by reducing its intensity

Још од тринаестог века па све до настанка савремених наочара са УВ заштитом, Инуити су правили и носили снежне наочаре од спљоштене кљове моржа или карибу слоноваче са уским прорезима кроз које су гледали како би блокирали скоро све штетне рефлектоване зраке сунца[4][5]. Са много различитих врста и материјала, старосeдеоци Северне Америке и северне Азије су правили ефективну опрему да заштите своје очи од штетних ефеката јарког сунчевог светла у снежним областима.[6]

Друге претече

уреди

,,Плини старији" је римски цар Неро волео да гледа гладијаторске борбе са исеченим смарагдима. Испоставило се да су они радили као огледала.[7]

Прве наочаре за сунце, направљене од равног стакла задимљеног кварца званог Ai Tai , названог ,,Мрачни облаци",[8] који нису имале диоптрију али су штитиле очи од директног одсјаја светла, биле су коришћене у Кини у дванаестом веку или раније. У документима је написано да су се слични кристали користили од стране судија у древним Кинеским судницама да би прикрили своје изразе лица док су испитивали сведоке.[9][10]

1459. , Нуно Фернандес је затражио пар наочара да му заштити очи док је јахао коњима по снегу против одсјаја о снег, али није било описа о стварним наочарама.[11][12]

Судница краља Луја 14. је посматрала помрачење сунца 1706. године преко телескопа са филтером од задимљеног стакла.[13]

До 18. века, затамњене, урамљене слично као огледало, наочаре са муранским стаклом су биле коришћене као такозване ,,гондола начаре" (vetri da gondola and also da dama) од стране жена и деце из Венеције да би заштитили своје очи од одсјаја светла о воду у каналима. Дужд и остали познати људи из Венеције, као на пример Голдони, носили су, у касном 18. веку такозване ,,голдони наочаре" , затамњени пар наочара са комадима тканине која су се налазила са стране да штите од сунца.

Џејмс Аискоуг је почео да експериментише са затамњеним сочивима око 1752. Ово нису биле наочаре за сунце у данашњем смислу. Аискоуг је веровао да плаво или зелено затамњена стакла су могла да излече одређена оштећења вида. Заштита од сунчевих зрак није му била важна.

Једна од најранијих приказа особе са наочарама за сунце је била слика научника Антониа Лавоусијера из 1772., који је радио под појачаним сунчевим светлом. У 19. веку, затамњене наочаре су носили путници у возовима.[14]

 
Antoine Lavoisier conducting an experiment related to combustion generated by amplified sun light

Било је популарно тврдити да су жута или браон сочива на наочарама ублажавала симптоме сифилиса у 19. и почетком 20.века, јер је један од симптома ове болести био осетљивост на светло, ниједан извор није пронађен у коме се то спомиње.[15]

У касном 19. веку, коришћење аочара за сунце се спомињало у извештајима(штампи), као например када је Валтер Алден 1866. писао о војнико који је, током Америчког цивилног рата(1861-1865), користио ,,наочаре за меткове" ("verres de cocquille"), да га заштите од сунца на дугим маршевима, или када је Британски Т. Лонгмор у ,,Оптичком приручнику"(1885), описао како су војници у Египту користили ,,заштиту за очи" направљене од затамњеног стакла. Дo 1895., наочаре за сунце су се рекламирале, као на пример у The Sioux City Journal.

Савремени развој

уреди

Жан Мари Теодор Фиуцал(1836-1888) је био први који је коментарисао о УВ заштити са наочарама са жутим сочивима, и до 1899, Rodenstock GmbH су произвели прве наочаре за сунце које су штитилие од штетних УВ зрака а не само од одсјаја.[16]

1913., Крукова сочива[17] су уведена[18], направљена од сочива која су имала церијум у себи, који је комплетно блокирао УВ зраке[19].[20] У раним 1920-им годинама, коришћење наочара за сунце је постало чешће, посебно међу славним глумцима. Јефтине, масовно произвођене,направљене од целулоида, наочаре за сунце које је правио Сем Фостер 1929. Фостер је нашао спреман маркет на обали Атлантик Ситија, Њу Џерзи, где је кренуо да продаје наочаре за сунце под именом Фостер Грант из Вулворта на Шеталиштиу. 1939. [21]магазин ,,Life" је објавио како су наочаре за сунце ,,Нова мода за ношењем на градским улицама, омиљена привлачност хиљадама жена свуда по Америци". Писало је да је 20 милиона наочар за сунце продато у САД-у 1937-ме, али је било процењено да само 25 процената Американаца их је користило као заштиту за очи. Истовремено, наочаре за сунце су почеле да се користе као помагала пилотима, произвођене су за све већи део ваздухопловног сектора, и наочаре за сунце су додате као културна икона. Поларизоване наочаре за сунце су биле први пут доступне 1936 када је Едвин Х. Ланд кренуо да експериментише са прављењем сочива са неговим патентом, Поларизованим филтером. 1947., ,,Armorlite Company" је кренула да производи сочива са ,,ЦР39" смолом.

Данас, Сјамен, Кина је највећи светски проивођач наочара за сунце који извози преко своје луке 120 милиона парова сваке године.[22]


Референце

уреди
  1. ^ Partridge, Eric; Dalzell, Tom; Victor, Terry; Partridge, Eric (2006). The new Partridge dictionary of slang and unconventional English. Internet Archive. London ; New York : Routledge. ISBN 978-0-415-21258-8. 
  2. ^ Inc, Time (1938-05-30). LIFE (на језику: енглески). Time Inc. 
  3. ^ „Ultraviolet (UV) protection”. www.aoa.org (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-06. 
  4. ^ Acton, Johnny (2006). Origin of everyday things. Internet Archive. New York : Sterling. ISBN 978-1-4027-4302-3. 
  5. ^ Nanook of the North, Cambridge University Press, 1997-01-28, стр. 1—20, Приступљено 2024-05-06 
  6. ^ ... List of foreign correspondents of the Smithsonian institution. Corrected to January, 1862. Washington,: Smithsonian institution,. 1862. 
  7. ^ Secundus], Pliny the Elder [Gaius Plinius (2005-03-17). „Clarendon Ancient History Series: The Elder Pliny on the Human Animal: Natural History Book 7”. doi:10.1093/actrade/9780199277018.book.1. 
  8. ^ „9 surprising moments in the history of sunglasses”. Science Museum Blog (на језику: енглески). 2018-05-29. Приступљено 2024-05-06. 
  9. ^ Zetie, Ken (2006-12-21). „How good are my sunglasses?”. Physics Education. 42 (1): 24—24. ISSN 0031-9120. doi:10.1088/0031-9120/42/1/f10. 
  10. ^ Madan, A. G. (1935-01). „5. Fijian Breastplates in the Torquay Museum.”. Man. 35: 9. ISSN 0025-1496. doi:10.2307/2790363.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  11. ^ Madan, A. G. (1935-01). „5. Fijian Breastplates in the Torquay Museum.”. Man. 35: 9. ISSN 0025-1496. doi:10.2307/2790363.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  12. ^ Clark, Brian Robert, (3 June 1932–16 Nov. 2021), playwright, Oxford University Press, 2007-12-01, ISBN 978-0-19-954089-1, Приступљено 2024-05-06 
  13. ^ Ellis, John Norman, (22 Feb. 1939–28 Feb. 2011), industrial relations consultant, since 1995, Chairman, 2000–07, Talking People Ltd; Chairman, Tandridge Leisure Ltd, since 2008 (Vice-Chairman, 2000–08), Oxford University Press, 2007-12-01, Приступљено 2024-05-06 
  14. ^ „19976, 1850-08-07”. Art Sales Catalogues Online. Приступљено 2024-05-06. 
  15. ^ „kurz & bündig”. ergopraxis. 14 (07/08): 21—21. 2021-06. ISSN 1439-2283. doi:10.1055/a-1420-1660.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  16. ^ Stalmann, Benita (2021). „Wasserstoffzentrum Helgoland”. UmweltMagazin. 51 (07-08): 26—28. ISSN 0173-363X. doi:10.37544/0173-363x-2021-07-08-26. 
  17. ^ Latham, Keziah; Mann, David L.; Dolan, Rebecca; Myint, Joy; Timmis, Matthew A.; Ryu, Donghyun; Frisson, Steven; Allen, Peter M. (2021-04-16). „Do visual fields need to be considered in classification criteria within visually impaired shooting?”. Journal of Sports Sciences. 39 (sup1): 150—158. ISSN 0264-0414. doi:10.1080/02640414.2021.1911425. 
  18. ^ Latham, Keziah; Mann, David L.; Dolan, Rebecca; Myint, Joy; Timmis, Matthew A.; Ryu, Donghyun; Frisson, Steven; Allen, Peter M. (2021-04-16). „Do visual fields need to be considered in classification criteria within visually impaired shooting?”. Journal of Sports Sciences. 39 (sup1): 150—158. ISSN 0264-0414. doi:10.1080/02640414.2021.1911425. 
  19. ^ Latham, Keziah; Mann, David L.; Dolan, Rebecca; Myint, Joy; Timmis, Matthew A.; Ryu, Donghyun; Frisson, Steven; Allen, Peter M. (2021-04-16). „Do visual fields need to be considered in classification criteria within visually impaired shooting?”. Journal of Sports Sciences. 39 (sup1): 150—158. ISSN 0264-0414. doi:10.1080/02640414.2021.1911425. 
  20. ^ Crookes, n., Oxford University Press, 2023-03-02, Приступљено 2024-05-06 
  21. ^ Freitas-Junior, R; Correa, RS; Peixoto, J-E; Ferreira, RS; Tanaka, RMN (2012-12). „Abstract P3-01-07: ESTIMATED RISK OF RADIATION-INDUCED BREAST CANCER FROM MAMMOGRAPHIC SCREENING”. Cancer Research. 72 (24_Supplement): P3—01—07—P3—01—07. ISSN 0008-5472. doi:10.1158/0008-5472.sabcs12-p3-01-07.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  22. ^ Marlow, Eugene (2018-07-24), Beijing’s Leading Indigenous and Expat Jazz Musicians, University Press of Mississippi, стр. 155—178, ISBN 978-1-4968-1799-0, Приступљено 2024-05-06 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Belubrother/песак&oldid=27737052”