Корисник:Brzimisko/песак

Канал ДТД

ИВАНОВАЧКА АДА (ДТД) КАНАЛ

Град Панчево има неколико споменика природе на својој територији, а један од њих је "Ивановачка ада".  Речна ада на Дунаву у близини насеља Иванова, стављена је под заштиту као споменик природе 2009. године и сврстана у ИИИ категорију заштите као значајно природно добро.

Споменик природе "Ивановачка ада" стављена је под заштиту ради очувања малог остатка некадашњих плавних природних шума дунавских ада, специфичног састава и структуре, коју чине популације аутотехнотих топола и врба високих естетских и еколошких вредности, а које представљају станиште субандемичним и реликтним врстама флоре и животињским врстама заштићеним као природне реткости, као што су орао белорепан, зелена жуна, водомар, које представљају национално и међународно заштићене биљне и животињске врсте.

Хидросистем Дунав—Тиса—Дунав (ДТД) је јединствена каналска мрежа која повезује токове рек Дунава и Тисе кроз Војводину и представља хидротехнички систем за одводњавање унутрашњих вода, наводњавање, одбрану од поплава, снабдевање водом, одвођење употребљених вода, пловидбу, туризам, рибарство и узгој шуме.

Хидросистем ДТД са природним и делимично реконструисаним водотоцима има 960 km, од чега је пловно 600 km. Својом мрежом повезује 80 војвођанских насеља, а у оквиру система постоје 23 уставе, пет сигурносних устава, затим 15 бродских преводница и још пет које нису више у функцији, пет великих црпних станица и 86 мостова (64 друмска, 21 железнички и један пешачки).

Идејни творац Хидросистема ДТД је инжењер Никола Мирков, који је 1947. године изложио идеју о градњи. Пре него што су почели радови на Хидросистема ДТД постојало је свега 170 km канала, пет преводница – Бездан, Мали Стапар, Бечеј, Клек и Итебеј и четири уставе. Рад на плану за градњу трајао је читаву деценију, док је сам Хидросистем грађен од 1957. до 1977. године. Завршетком градње Хидросистема ДТД сматра се година пуштања бране на Тиси, односно 1977. година.

У време изградње, Хидросистема ДТД сматран је за један од највећих инвестиционих пројеката. Његова величина може се сагледати и кроз податак да је за градњу овог комплексног хидролошког система било потребно ископати 130 милиона кубика земље, а за настанак Панамског канала 179 милиона кубика земље.

Недавно смо потражили заборављену луку-пристаниште ", Иваново" која се налази на другом километру рукавца Дунава, односно Ивановачке аде рачунајући са од северне стране аде. Ова лука је изграђена крајем XИX века. Пресецањем рукавца Дунава то јест, спајањем аде са обалом и то насипањем камена. Све до педесетих година прошлог века  ту су пристајали теретни бродови у зимском периоду због залеђивања Дунава и немогућности пловидбе,бродови из бившег СССР, Румунија и др. подунавских земаља.                     Мештани Иванова су радосно дочекивали морнаре са ових бродова, јер су им продавали пољопривредне производе, а највише ракију и вино. Такође су многи Ивановчани на овим бродовима гледали прве биоскопске представе. Зато је овај Дунавски рукавац добио име Зимовник.                                                                    Нажалост, данас је ова лука запуштена, зарасла и неприступачна, чак су неки похлепни људи одсели и однели гвоздене стубове зашта су се везивали бродови.                                                         Ивановачка ада има дугу историју занимљивих и скривених места, која треба истражити и обновити, показати туристима као и младим Ивановчанима који воле нашу АДУ  .

На Ивановачкој ади ових дана РТС снима домаћу серију "КАЉАВЕ ГУМЕ.                           Наша ада је сваким даном све привљачнија за домаће и стране режисере.

Видре су виђене седамдесетих и осамдесетих година око љубавног острва и код Грочанске аде . Дали ће их бити зависи само од људи .

Од пре неколико година регистровано је Удружење за рурални развој под називом "Ивановачка ада" и од тада Удружење пише конкурсе и добија одређена финансијска средсства која помажу за уређење приобаља Дунава, за измуљавање и уређење некадашње плаже. Такође на Ивановачкој ади формирано је камп насељено у којем љубитељи природе бораве већим делом године, наравно када им ниво воде то омогућава.

Препоручио бих свима да дођу и посете овај природни реер имају прилику да уживају у у природним лепотама и да са собом понесу најлепше утиске.

Референце

Srbiju volimo - Ivanovačka ada - prelepi rezervat prirode