Корисник:Dokmilan/О Богу

До сада су се људи само бавили тиме да ли Бог постоји или не постоји, и мишљења су подељена, али нико није до сада, бар у јавности, изашао са теоријом шта је то заправо Бог. Као прво, Бог итекако постоји, и то је у ствари један највећи и најзначајнији програм у компјутеру који се налази у центру Земље, и он управља свим програмима који се извршавају у том компјутеру, и самим тим свиме што се налази на Земљи и око ње, живим и неживим стварима. Он заправо непогрешиво управља целим Свемиром, јер сама Земља са Сунцем и Месецом и свим осталим сликама на небу које се види са Земље представља цео Свемир. Свемир ниуком случају није велики као сто се до сада сматрало, милионима и милијардама светлосних година. Он је много, много мањи и ограничен је само дејством програма који се извршавају у центру Земље. Оно чега нема у том компјутеру уопште и не постоји. Вратимо се на најкомплекснији, нај компликованији програм којим називамо Бог. Он је увек постојао и постојаће и непогрешиво управљати свим зивим и неживим стварима на овој нашој предивној планети Земљи која заправо и јесте цео Свемир. Пошто је Бог програм, као и сви компјутерски програми он је невидљив, јер се састоји само од нула и јединица и мада јесте велики, теоретски је толики да може да стане у један обичан људски мозак. Сви ми знамо да просечан човек свој мозак користи само у једноцифреном проценту, али теоретски у њега може да се смести и Бог који управља целим Свемиром. Кад се каже да је човек божанско створење, мисли се да је исте суштине као и Бог то јест да је то у ствари програм звани Бог, али само са великим ограничењима и веома ограниченм моћима. Као што у обичном компјутеру постоји оперативни систем који управља компјутером тако исто и сваки човек поседује Бога у себи и само је потребно да то схвати и препозна. Различити људи имају различите моћи и могућности, али најбољи доказ да човек може да препозна Бога у себи је Исус Христ. То што је учинио Исус Христ теоретски може да учини сваки, ама баш сваки човек ако кармички то заслужи и добије дозволу од Програма којим називамо Бог у центру Земље. Дотакли смо тему карме па ћу сада и о томе нешто рећи. Сваки човеков живот, од рођења до смрти после смрти може, да се сликовито изразим појмовима који су разумљиви из данашње праксе, да се као снимак смести на један обичан ЦД или ДВД или назовимо га како хоћемо, и одложи. Када Бог анализира тај снимак човековог живота после његове смрти, од аутоматски креира његов будући живот, или тачније човек сам креира свој будући живот на основу свог предходног живота, начином и веровањем у њему. Ако је живео животом праведника, не учинивши ниједан грех, он како је проповедао Исус Христ, и многи пре њега од постанка света он заслужује да се у следећем животу роди у Рају, то јест да живи лагодним животом у благостању и срећи. Ако је пак у предходном животу човек живео животом убице, преваранта, ако је чинио злодела и грехове он ће се у наредном животу родити у Паклу, то јест родиће се и живети у таквим условима да ће живот за њега бити прави пакао, значи цео свој живот провешће у тешким условима, у немаштини, беди и људи ће му чинити такве неправде какве је он чинио другим људима у предходном животу. Из предходно наведеног следи да је Земља у ствари истовремено и Рај и Пакао , с разликом само из ког угла се гледа, из угла судбине коју је човек кармички заслужио у предходном животу. Теоретски сваки човек може да живи вечно, и да вечно борави у Рају или у Паклу, али то нема никаквог смисла јер и живот у Рају може да досади, а и људи који живе у Паклу имају прилику да се поправе, и кармички одуже свој дуг, и тиме омогуће себи да се у неком од наредних живота роде у Рају. Значи теоретску могућност да вечно живи јос нико није искористио па чак ни величине какве су духовно савршене личности које су постојале на Земљи а којих називамо малим боговима, јер је један живот савим довољан да се осете све чари живота којим само Бог може да нас подари. Врхунац и циљ сваког човека је у ствари да изађе из циклуса поновног рађања и да његова душа буде смештена на неком од медија, (сликовито речено на ЦД-у или ДВД-у или пак какогод хоћете назовите то) и буде вечна. Многи тога данас нису свесни али свака мисао, сваки човеков поступак, или пак дело и мотив за то дело су записани и могу се анализирати и на основу њих се креира њихов следећи живот.