Корисник:Domatrios/Проналазачи писма

Први су Египћани изражавали мисли помоћу представа животиња.(1) Урезани у камен, још и данас се виде ти најстарији споменици људског духа. Египћани себе сматрају проналазачима писма. Феничани су га од њих преузели, пренели га у Грчку, јер су тада били господари мора, и стекли славу као да су изумели нешто што су једноставно примили од других.(2) Прича каже да је Кадмо допловио са феничанском_морнарицом, и пренео ту вештину још дивљим грчким племенима. Други опет кажу да је шеснаест слова азбуке пронашао Атињанин Кекроп, или Тебанац Лин, или Аргивац Паламед, из тројанске епохе, а да су касније други, пре свега Симонид измислили остала слова.

У Италији су Етрурци научили азбуку од Коринћанина Демарата, Аборигини од Аркађанина Еуандра. По своме облику, латинска слова се подударају са најстаријим грчким словима. И ми смо у почетку имали само неколико слова, а касније су додата остала; поведен тиме, додао је и Клаудије три слова, која су била у употреби док је он био на власти, а касније су пала у заборав.(3) Додао је и увео нова слова у абецеду, знајући да ни грчки алфабет није одједном одмах по постанку добио свој коначни облик. И данас се још могу видети на јавним натписима и одлукама народне скупштине, по форумима и храмовима.

(Taц. Aнн. 11. 13-14)

• 1. Разуме се да се египатски хијероглифи нису састојали само од слика животиња, него су поред знакова за речи и групе речи, идеограма, имали и гласовне знаке, фонограме, веома различите природе.
• 2. Ова верзија, као и иначе сумаран приказ историје писма, углавном одговара резултатима савремене науке.
• 3. Та три слова која је Клаудије увео била су: обрнута дигама (f), за ознаку консонантног ν, за разлику од вокалсног u; знак |— за обележавање гласа u између i и u; обрнута сигма ([) за ознаку консонантских група bs, ps.