Бањачки је тајни језик коришћен код зидара око Подриња.

Тврди се да су га открили зидари из места званог Осат у источној Босни, и да се после почео ширити у суседне крајеве. Овај језик обично користе зидари када желе да крију нешто од својих послодаваца.[1][2] Српски аутор Драган Панић га уврстава као варијанту шатровачког говора.[3]

Примери

уреди
  • Кулаба кећаст, не убањава гарачу, шушљику и рушу да се попири![1] - газда је лош, не да кафу, ракију и пиво да се попије
  • У кулабинице се шумно кећурају коњиштаре и тавже шумне чкојалице.[1] - газдарица има добре груди, а има и добре ноге
  • Почкајте, бањаци, да анитње, а после кећурајте бусовачу кулабинице[1] - сачекајте, мајстори, да једете, а после гледаје газдаричину задњицу
  • Бањаци не волињајте скамноћу, кулаба раскећурава[1] - мајстори, не причајте лоше, газда можда разуме

Референце

уреди
  1. ^ а б в г д „Banjacki - tajni jezik zidara”. 
  2. ^ Andrić, Milan B. (2006-09-08). „"Banjački" jezik zidarski tajni kod”. Glas Javnosti. Приступљено 2008-01-27. 
  3. ^ Panović, Zoran (2002-11-21). „Panjaklija kao domaći Vujaklija”. Danas. Приступљено 2008-01-27. 

Литература

уреди
  • Nametak, Alija (1955). „Banjački govor na području Srebrenice”. Bilten Instituta za proučavanje folklora. Sarajevo. 3. 
  • Šćepanović, Mihailo; Đukanović, Petar (1997). „Banjački (tajni jezik osaćkih majstora)”. Srpski jezik - studije srpske i slovenske. II (1-2): 131—151.