Корисник:Holandjanin03/песак
'Пантеон'
уредиУвод
уредиПантеон или храм свих богова је једна од најпознатијих римских грађевина. Реч Пантеон на грчком језику значи "Поштовање свих богова". Она је једина нетакнута грађевина из римског периода. Налази се на тргу Ротонда (Piazza della Rotonda).
Историја
уредиИзградњу храма започео је Маркус Агрипа. Многи тврде да је првобитни облик храма био у облику слова Т са улазом окренутим ка југу, док неки сматрају да је био окренут ка северу. Храм је био уништен у страховитом пожару 80. године п.н.е. Касније га је обновио Домицијан, али је храм поново страдао у пожару 110. године н.е.
Император Хадријан је био заслужан за нову обнову грађевине. Саградио га је 120. године н.е. Император Хадријан је волео архитектуру и уз помоћ двојице грчких архитеката Аполодуроса и Дамаскуса је саградио овај диван храм.
609. године византијски владар Фокас је поклонио храм папи Бонифаћу IV који га је претворио у цркву данас познату као света Марија мученица (Santa Maria dei Martiri). Након што је храм постао црква период деградације је отпочео, када су поскидани сви украси, али са друге стране ова трансформација представља једини разлог зашто је Пантеон очуван до данас.
Изглед храма
уредиПантеон је грађевина кржног облика са масивним стубовима и импресивном куполом.
Стубови
уредиИма их 16 и грађени су у коринтском стил. Сваки за себе тежи око 60 тона и дугачки су 11.8 метара и донети су чак из Египта.
Купола
уредиЈедна је од најфасцинантнијих делова грађевине која на самом врху има отвор који још називају и око Пантеона. Купола већ 1300 година важи за највећу и најширу на свету. Нјен пречник износи 43.30 метара и у савршеној је пропорцији са грађевином, јер је раздаљина од пода до врха куполе иста колико и њен речник.
Унутрашњост
уредиУнутрашњост храма је цилиндричног облика и наткривен је полусфером, а једини отвор у целој грађевини је онај на врху куполе. Унутар самог Пантеона се налазе гробови великих уметника попут Рафаела као и друге личности значајне за италијанску културу. Мермерни под геометријских шара датира још из античког Рима.
Спољашње везе
уредиhttps://www.nationalgeographic.rs/ http://kasadoo.com/sr https://www.vodickrozrim.info/