Корисник:Jelena9623/песак
 | Овај чланак је део пројекта семинарских радова на Географском факултету у Београду. Датум уноса: новембар—децембар 2016. Ова група студената уређиваће у простору чланака. Немојте пребацивати чланак у друге именске просторе. Позивамо вас да допринесете његовом квалитету и помогнете студентима при уређивању. |
| Општи резерват природе Прокоп | |
|---|---|
IUCN категорија Ia (строги резерват природе) | |
  | |
| Мјесто |  Србија |
| Најближи град | Крушевац |
| Координате | 43° 23′ 31″ N 21° 26′ 57″ E / 43.39194° С; 21.44917° И |
| Површина | 5.91 ha |
| Основано | 2008. године |
| Управљачко тијело | Србија |
Општи резерват природе Прокоп део је планине Велики Јастребац и заштићено природно добро од изузетног значаја, односно заштићено природно добро I категорије. Налази се на подручју општине Крушевац и обухвата површину од 5,91 хектара. Под заштитом државе је од 2008. године.
Одлике
уредиИзузетно повољно станиште са оптималним земљишним и климатским условима. Смештен је у централном делу планине Јастребац, на висини од 580-650 метара надморске висине, на другом гребену који се спушта ка западу, правцем југозапад - северозапад. Резерват Прокоп је први пут стављен под заштиту 1958. године и један је од првих проглашених резервата у Србији, када је Завод за заштиту природе и научно проучавање природних реткости Народне Републике Србије (Завод за заштиту природе Србије), донео Решење о заштити.
Биљни и животињски свет
уредиПрокоп је резерват природе у којем још увек могу да се виде бајковите шуме бреза и висока сребрна стабла букви. Овде има и храста, граба, јавора и јасена, а од четинара јеле. Има и свих врста печурки. Масовна појава бреза у овом пределу настала је на терену који је био захваћен пожаром 1917. године, немарношћу човека, тако да су ове шуме настале из пепела горостасних храстова и букава. Што се тиче животињског света, огроман број животиња које настањују планину Јастребац, такође се могу видети и у резервату Прокоп. Неке од тих животиња су: дивље свиње, срне, веверице, шумске сове, сенице, као и многе врсте птица. [1]
Заштита
уредиНа подручју резервата природе Прокоп утврђује се режим заштите I степена којим се забрањује коришћење природних богатстава и искључују сви други облици коришћења простора и активности на заштићеном простору, осим научних истраживања и ограничене едукације. Стављен је под заштиту да би се очувала изворна шумска заједница брезе (Betula verrucosa) старости до 70 година, мешовита шумска заједница брезе и планинске букве, шумска заједница планинске букве и брезе, као и шумска заједница планинске букве и да би се очувала станишта природних реткости, нарочито: Риђи шумски мрав, мишар, шумска сова, краткокљуни пузић, шарени даждевњак, јеж, веверица, сиви пух и др., а у интересу науке, образовања и културе. Детаљна истраживања резервата Прокоп обављена су 1996. године када је вршено фитоценолошко истраживање и установљено да је у брезовој шуми дошло до појаве подмлатка букве. Истраживања која је Завод за заштиту природе Србије обавио 2006. године показала су да се бреза у резервату Прокоп може сматрати средњодобном, а поједини примерци достижу висину преко 20 метара и пречнике преко 30 центиметара. Вредност резервата Прокоп је првенствено у научном и стручном смислу, јер се у њему може пратити процес природне сукцесије, у зони типичне инверзије (буква се јавља у зони храстових шума). [2]
Референце
уреди- ^ Град Крушевац http://www.krusevac.rs/sr_lat/privreda/prirodni-resursi/1275-flora-i-fauna.html. Приступљено 30. 12. 2016. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ) - ^ Сајт Србијашуме http://www.srbijasume.rs/zpdprokop.html. Приступљено 30. 12. 2016. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ)