Корисник:Lazar.zenit/песак
Структура уреди
Митохондрије су довољно велике да се виде на светлосном микроскопу и први пут су примећене још у 19. веку, док су први пут њихову функцију разумели тек 1948. године. Но сазнања после 1990. године су неупоредива са оним претходним због предности коришћења електронског микроскопа.
Митохондрије су одвојене од цитоплазме помоћу спољашње и унутрашње митохондријалне мембране између којих је међумембрански простор ширине око 20 nm. Оивичен унутрашњом мембраном је матрикс.
Митохондрије су често приказане као укочене, издужене цилиндричне органеле пречника до 0,5 до 1 μm. Међутим микро-кинематографија показује да су оне јако еластичне и мобилне, често мењају облик, удружују се или раздвајају.
Могу да се групишу, међусобно се повезујући и градећи мрежу, познату као митохондријални ретикулум.
У врату сперматозоида су кружно намотане, док у срчаним мишићним ћелијама митохондрије су упаковане између миофибрила[1][2].
Количина митохондирја у различитим типовима ћелија варира. У хуманим еритроцитима не постоје митохондрије, док у ћелијама јетре и мишића се налазе стотине па чак и хиљаде митохондрија.
Уколико се митохондрије изолују из ћелије, мрежа се распада и оне одвајају, али задржавају све своје способности. [Kühlbrandt, 2015.] Њихово кретање се остварује захваљујући микротубулама[3]. Тако митохондрије у неким ћелијама формирају дугачке покретне филаменте или ланце, док су другде статичне и фиксиране за једну позицију где производе АТР[1].
Референце уреди
- ^ а б Alberts, Bruce; Johnson, Alexander; Lewis, Julian; Raff, Martin; Roberts, Keith; Walter, Peter (2002). Molecular Biology of the Cell (4th изд.). Garland Science. ISBN 0815332181.
- ^ „Mitochondrial Dynamics in Mammals” (на језику: енглески). 59. 1. 1. 2004: 119—144. ISSN 0070-2153. doi:10.1016/S0070-2153(04)59005-1.
- ^ Kühlbrandt, Werner (29. 10. 2015). „Structure and function of mitochondrial membrane protein complexes”. BMC Biology. 13. ISSN 1741-7007. doi:10.1186/s12915-015-0201-x.