Корисник:Marija M./песак

Дивљи запад

Историја дивљег запада је прича о стварању и одбрани заједница, коришћењу земљишта, развоју тржишта и формирању нових држава. Кроз уговоре са страним земљама и домаћим племенима, политичким компромисима, војним освајањима, успостављањем реда и закона, изградњом фарми, ранчева и градова, обележавање стаза и копањем рудника, Сједињене Америчке Државе су се прошириле од обале до обале. Историчар Фредерик Џексон Тарнер у свом есеју "Frontier Thesis" (1893) излаже да је граница била процес који трансформише Европљане у нове људе, Американце, чија је вредност фокусирана на једнакости, демократији и оптимизму, као и индивидуализму, самопоуздању, па чак и насиљу. Сходно томе, Тарнеров есеј тврди да Западна граница има значајну улогу у америчкој историји. Америка је посебна када је реч о стварању историје. Дејвид Мардок је рекао:,,Ниједна друга земља није искористила време и место из своје прошлости и искористила своју машту на начин на који је то учинила Америка у стварању Запада."

Изрази Запад и Граница

Гранична линија је спољна линија европско-америчког споразума. Константно је померана на запад од 1630. до 1880. године (са повременим померањем на север до Маина и Вермонта, југ Флориде, а источно до Калифорније у Невади). Запад је једно од првих насељених подручја у близини те границе. Тако, делови Западне и Јужне Америке, заједно са савременим западним државама, имају заједничку прошлост и наслеђе. Међутим, у данашње време, термин амерички запад се најчешће користи за подручје западно од реке Мисисипи.

Колонијална граница

У доба колонија, пре 1776. године, Запад је био велики приоритет за насељенике и политичаре. Америчка граница је почела када су Џејмстаун, у Вирџинији, населили Британци током 1607. године. У првом периоду насељавања на обали Атлантског океана па све до 1680. граница је у суштини била део унутрашњости континента изван постојећих насеља дуж обале Атлантика. Енглески, француски, шпански и холандски обрасци експанзије и насељавања били су сасвим другачији. Свега неколико хиљада Француза мигрирало је за Канаду и населило је села дуж реке Св. Лоренс где су изградили заједнице које су остале стабилне дуги низ година. Француско насељавање је ограничено на неколико веома малих села као што је Каскаскиа, у Илионису, као и већи део око Њу Орлеанса. Области на северу које су биле у пограничној фази од 1700. имале су лоша транспортна средства, тако да је могућност за ширење пољопривреде била мала. Пољопривреда у овим областима је првенствено била за сопствене потребе, а као резултат тога од 1760-их ова друштва су поприлично изједначена.

Од британских сељака до америчких фармера

Колонизација приобаља дала је приоритет приватним земљопоседницима, а са порастом броја становника на Западу дошло је до процвата пољопривредног земљишта. За разлику од Британије, где мали број земљопоседника има у власништву већи део доброг земљишта, власништво у Америци је било јефтино, једноставано и широко распрострањено.

Нове нације

Недуго након завршетка Револуционарног рата 1871. године, у Пенсилванији, Вирџинији и Северној Каролини, настао је први велики покрет западно од Апалачких планина. Први становници су били смештени у сићушне брвнаре или у просторије са једном собом. Главне залихе хране су превасходно долазиле захваљујући лову на јелене и ћурке. После неколико година су почели да гаје свиње, овце, говеда, и коње. Ручно рађена одећа је била замењена материјалом који су добијали од животиња.

Политика државе

Политика нове нације је била конзервативна, са посебним освртом на потребе насељавања Истока. Циљеви које траже обе стране између 1790. и 1820. били су раст привреде, мудро инвестирати у земљу, продати земљу по ценама које су разумне и прихватљиве за досељенике, ипак довољно високе да се исплати државни дуг, јасне законске процедуре и створити разноврсну Западну економију која би се уско повезала са насељеним подручјима уз минималан ризик за отцепљењем. После освајања Револуционарног рата (1783) амерички досељеници су у великом броју продрли у Запад. Године 1788. први амерички становници на северозападу основали су Маријету (Охајо) као прво стално америчко насеље на северозападној територији.

Стицање индијског земљишта

Рат 1812. означио је сукоб између великих индијских снага које покушавају да зауставе напредовање, уз британску помоћ. Британски ратни циљ је подразумевао стварање независне индијске државе (под британским покровитељством) у средњем западу.