Корисник:Matija Wandel/The Californian Ideology
„Калифорнијска идеологија“ је есеј енглеских теоретичара медија Ричарда Барбрука и Ендија Камерона са Универзитета у Вестминстеру из 1995. године. Барбрук га описује као „критику 'dot-com' неолиберализма“.[1] У есеју, Барбрук и Камерон тврде да је успон мрежних технологија у Силицијумској долини током 1990-их био повезан са америчким неолиберализмом и парадоксалном хибридизацијом уверења политичке левице и деснице у облику оптимистичког технолошког детерминизма.
Оригинални есеј објављен је у часопису Mute[2] 1995. године, а касније се појавио на интернет мејлинг листи nettime ради расправе. Коначна верзија објављена је у часопису Наука као култура (енгл. Science as Culture) 1996. године. Критика је од тада ревидирана у неколико различитих верзија и језика.[1]
Ендру Ленард са интернет странице Salon назвао је рад Барбрука и Камерона „једном од најпродорнијих критика неоконзервативног дигиталног хиперстеризма која је до сада објављена.“[3]
Критика уреди
"Ова нова вера је настала из бизарне фузије културног боемства Сан Франциска са индустријама високе технологије у Силицијумској долини...Калифорнијска идеологија промискуитетно спаја неспутан дух хипика и предузетнички жар јапија."
Ричард Барбрук и Енди Камерон[4]
Током 1990-их, припадници предузетничке класе у индустрији информационих технологија у Силицијумској долини гласно су промовисали идеологију која је комбиновала идеје Маршала Маклухана са елементима радикалног индивидуализма, либертаријанизма и неолибералне економије, користећи публикације попут часописа Wired за ширење својих идеја. Ова идеологија је помешала веровања Нове левице и Нове деснице на основу њиховог заједничког интересовања за анти-етатизам, контракултуру 1960-их и техно-утопизам.[5]
Присталице су веровале да ће у постиндустријској, посткапиталистичкој економији заснованој на знању експлоатација информација и знања подстаћи раст и стварање богатства, истовремено умањујући значај старијих државних структура моћи у корист повезаних појединаца у виртуалним заједницама.[6]
Критичари тврде да је Калифорнијска идеологија ојачала моћ корпорација над појединцем и повећала друштвену стратификацију и остала изразито усмерена на Америку. Барбрук тврди да припадници дигерата који се придржавају Калифорнијске идеологије прихватају облик реакционарног модернизма . Према речима Барбрука, „чини се да је амерички неолиберализам успешно постигао контрадикторне циљеве реакционарног модернизма: економски напредак и недостатак социјалне мобилности. Будући да дугорочни циљ ослобађања свих никада неће бити постигнут, краткорочна владавина дигерата може трајати вечно.“[7]
Утицаји уреди
Према Фреду Турнеру, социолог Томас Стритер са Универзитета у Вермонту примећује да се Калифорнијска идеологија појавила као део обрасца романтичног индивидуализма са Стјуартом Брендом као кључним утицајем.[8] Адам Куртис повезује порекло Калифорнијске идеологије са објективистичком филозофијом Ајн Ранд.[9]
Пријем уреди
Иако се генерално слаже са централном тезом Барбрука и Камерона, Дејвид Хадсон из часописа Rewired оспорава њихов приказ положаја часописа Wired као представника свих ставова у индустрији. „Оно што Барбрук између редова говори је да се људи који држе узде моћи у целом умреженом свету...воде потпуно искривљеном филозофском конструкцијом.“ Хадсон тврди да на делу није једна, већ мноштво различитих идеологија.[10]
Ендру Ленард са Salon-а есеј назива „луцидном оштром критиком десничарске либертаријанске доминације дигерата на Интернету“ и „једном од најпродорнијих критика неоконзервативног дигиталног хиперстеризма која је до сада објављена.“ Ленард такође примећује „бруталан“ одговор Луиса Розета, бившег уредника и издавача часописа Wired.[3] Розетов одговор, такође објављен у Mute-у, критиковао је есеј због тога што показује „дубоко непознавање економије“.[11]
Гари Камија, такође са Salon-a, препознао је ваљаност главних тачака есеја, али попут Розета, Камија је напао Барбрукову и Камеронову „смешну академско-марксистичку тврдњу да високотехнолошки либертаријанизам на неки начин представља поновну појаву расизма.“[12]
Историчар архитектуре Казис Варнелис са Универзитета у Колумбији открио је да је, упркос приватизацији коју је заговарала Калифорнијска идеологија, економски раст Силицијумске долине и Калифорније „био могућ само захваљујући експлоатацији имигрантске сиротиње и финансирању одбране...владиним субвенцијама за корпорације и експлоатацији сиромашних који нису држављани САД-а: моделу будућих администрација.“[13]
У документарном филму из 2011. године, Све надгледају машине брижне милости (енгл. All Watched Over by Machines of Loving Grace), Куртис закључује да Калифорнијска идеологија није успела да испуни своја обећања:
Првобитно обећање Калифорнијске идеологије било је да ће нас компјутери ослобидити свих старих облика политичке контроле и да ћемо постати хероји по моделу Ајн Ранд, који управљају сопственом судбином. Уместо тога, данас осећамо супротно - да смо беспомоћни делови једног глобалног система - система који контролише ригидна логика коју смо немоћни да оспоримо или променимо.
Види још уреди
Белешке уреди
- ^ а б Barbrook 2007, Imaginary Futures: Other Works.
- ^ The Californian Ideology, Barbrook, Cameron, 1995-09, Mute Vol 1 #3 CODE, ISSN 1356-7748, Mute, London, http://www.metamute.org/editorial/articles/californian-ideology
- ^ а б Leonard, Andrew (1999-09-10), „The Cybercommunist Manifesto”, Salon.com, Приступљено 2012-11-01
- ^ Barbrook & Cameron, Revised SaC Version; Borsook 2000, p. 173
- ^ Ouellet 2010; May 2002
- ^ May 2002
- ^ Barbrook 1999
- ^ Turner 2006, p. 285
- ^ Curtis 2011
- ^ Hudson 1996
- ^ Rossetto, Louis (1996), Response to the Californian Ideology, Архивирано из оригинала 1997-06-14. г.
- ^ Kamiya 1997
- ^ Varnelis 2009
Референце уреди
- Barbrook, Richard. Andy Cameron. (1996) [1995] "The Californian Ideology". Science as Culture 6.1 (1996): 44–72.
- Barbrook, Richard. Andy Cameron (1995) Basic Banalities.
- Barbrook, Richard. (May 15, 1996). "Global Algorithm 1.5: Hypermedia Freedom". Ctheory. 19 (1-2).
- Barbrook, Richard. (2000) [1999]. "Cyber-Communism: How The Americans Are Superseding Capitalism In Cyberspace". Science as Culture. 9 (1), 5-40.
- Barbrook, Richard (2006). The Class of the New (paperback изд.). London: OpenMute. ISBN 0-9550664-7-6..
- Borsook, Paulina. (2000). Cyberselfish: A Critical Romp Through the Terribly Libertarian Culture of High Tech. PublicAffairs. ISBN 1-891620-78-9ISBN 1-891620-78-9.
- Curtis, Adam (2011). "Love and Power". All Watched Over by Machines of Loving Grace. BBC.
- Hudson, David. (June 24, 1996). "The Other Californians". Rewired: Journal of a Strained Net.
- Kamiya, Gary. (January 20, 1997). "Smashing the state: The strange rise of libertarianism". Salon.com.
- Leonard, Andrew. (September 10, 1999). "The Cybercommunist Manifesto". Salon.com.
- May, Christopher. (2002). The Information Society: A Sceptical View. Wiley-Blackwell. ISBN 0745626858ISBN 0745626858.
- Ouellet, Maxime. (2010). "Cybernetic capitalism and the global information society: From the global panopticon to a 'brand' new world". In Jacqueline Best and Matthew Paterson, Cultural Political Economy. 10. Taylor & Francis. ISBN 0-415-48932-6ISBN 0-415-48932-6.
- Rossetto, Louis. (1996). "19th Century Nostrums are not Solutions to 21st Century Problems". Mute. 1 (4).
- Streeter, Thomas. (1999). 'That Deep Romantic Chasm': Libertarianism, Neoliberalism, and the Computer Culture. In Andrew Calabrese and Jean-Claude Burgelman, eds., Communication, Citizenship, and Social Policy: Re-Thinking the Limits of the Welfare State. Rowman & Littlefield, 49–64.
- Turner, Fred. (2006). From Counterculture to Cyberculture: Stewart Brand, the Whole Earth Network, and the Rise of Digital Utopianism. University Of Chicago Press. ISBN 0-226-81741-5ISBN 0-226-81741-5.
- Varnelis, Kazys. (2009). "Complexity and Contradiction in Infrastructure". Ph.D. Lecture Series. Columbia Graduate School of Architecture, Planning, and Preservation.
Додатна литература уреди
- Barbrook, Richard. (2007). Imaginary Futures: From Thinking Machines to the Global Village. Pluto. ISBN 0-7453-2660-9ISBN 0-7453-2660-9.
- Dyson, Esther. George Gilder, George Keyworth, Alvin Toffler. (1994). "Cyberspace and the American Dream: A Magna Carta for the Knowledge Age". Future Insight. Progress & Freedom Foundation.
- Flew, Terry. (2002). "The 'New Empirics' in Internet Studies and Comparative Internet Policy". In Fibreculture Conference, 5–8 December, 5–8 December. Melbourne.
- Gere, Charlie. (2002). Digital Culture. Reaktion Books. ISBN 1861891431ISBN 1861891431.
- Halberstadt, Mitchell. (January 20, 1997). "Beyond California". Rewired: Journal of a Strained Net.
- Hudson, David. (1997). Rewired. Macmillan Technical Pub. ISBN 1-57870-003-5ISBN 1-57870-003-5.
- Lovink, Geert. (2009) [2002]. Dynamics of Critical Internet Culture (1994-2001). Amsterdam: Institute of Network Cultures. ISBN 978-90-78146-07-0ISBN 978-90-78146-07-0.
- Pearce, Celia. (1996). The California Ideology: An Insider's View. Mute. 1 (4).
Спољашње везе уреди
- Калифорнијска идеологија у истраживачком центру „Hypermedia“
- Калифорнијска идеологија ревидирана верзија SaC
[[Категорија:Category:Трансхуманизам]] [[Категорија:Category:Есеји из 1995. године]] [[Категорија:Category:Критике економије]] [[Категорија:Category:Контроверзе унутар либертаријанизма]] [[Категорија:Category:Технолошки утопизам]] [[Категорија:Category:Рачунарска култура]] [[Категорија:Category:Калифорнијска култура]] [[Категорија:Category:Идеологије]]