Корисник:Mersala/песак
Довњи Крстац (Велики Крстац) уреди
Горњи Крстац (Мали Крстац) уреди
Довњи Крстац (Велики Крстац) је Горанско село са горанским језиком, које се налази у општини Драгаш.
Село Крстац је најстарије село у Гори пошто се оно спомиње чак 1348 године.
Попис становништва Довњог Крстаца:
Попис становништва 1991: 803
Попис становништва 2011: 452
Попис становништва 2016: 511
Попис становништва 2020: 523.
Горнњи Крстац (Мали Крстац) је Горанско село са горанским језиком, које се налази у општини Драгаш.
Горњи Крстац се први пут спомиње 1948 године.
Попис становништва Горњег Крстаца:
Попис становништва 1991: 630
Попис становништва 2011: 265
Попис становништва 2016: 301
Попис становништва 2020: 340
Порекло становништва села Горњи Крстац и Доњи Крстац уреди
Порекло становништва села Горњи Крстац и Доњи Крстац* (по књизи Мали и Велики Крстац), општина Гора – Призренски округ. Према књизи „Гора и Опоље“ Милисава Лутовца, издање 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан уреди
Положај села. уреди
Мали и Велики Крстац су два насеља на заравнима исподКоритника. Оба се помињу као једно село у хрисовуљи Св. Арханђела.
Мали Крстац. уреди
Село је груписано насеље око врела које e y средини села. Изнад насеља је шумовити Коритник, док је већи део сеоског синора испод села. Дакле, село има такав положај да може лако користити воду, планину и утрину који су подједнако удаљени од насеља.
Земље и шуме. уреди
Топографски називи крајева y „синору“ села су: Брусои (Брусови), Просишта (њиве), Кошаре, Оботи, Осуе (Осоје), Бев Ридец (Бели Рид), Припузен (њива), Шотаров Доф, Горњи Доф (њиве), Коцарево (утрине и њиве), Баридец, Забев (Забел), Рудина, Лозје (испод села до реке). Са леве стране реке су Биље… (шума), Будева Њива, Свињски Вир и Млајистин Камен (Hевестин), због којих се споре око међа. са Кукољанима. Планина je Коритник и у њему ови крајеви: Ливадица, Бачилишта, Срени Рит (Средњи), Трингало, Гушајце, Упаленик (Опаљеник) и Борче.
Воде. уреди
У селу има доста изворске воде: Студена Вода (врело које окреће воденице), Корито код (Клена), Припузењ (чесма између М. Крстаца и Рапче), Водотеч (чесма у шуми Забев), Азаричини Чешмиче игд. Насупрот подножју, горње стране Коритника су сиромашне водама, због чега се не може за време лета осгајати са стоком у овој планини.
Старине у насељу. уреди
Остаци из прошлост су старо „Каурско гробље” и црквина на месту Рудини, која се помиње у поменутој хрисовуљи као граница између Рапче и Крстаца.
Тип насеља. уреди
Мали Крстац се дели на три махале: Горњу, Доњу и Бучаленовску.
Порекло становништва. уреди
Стариначки родови су:
-Рамадановци, 15 к., и:
-Абдуловци, 15 к.,
Досељеници су: уреди
-Мустафовци, 25 к. Дошла два брата из Хаса у Подримљу; један се настанио у Малом, а други у Великом Крстацу од кога су:
-Сулејмановци-Мустафовци; насељени оу у Бучуленовској Maxали, која носи назив неког ранијег рода.
Велики Крстац. уреди
Ово село је два км југозападно од Малог Крстаца; смештено је на стеновитој заравни коју су рашчланили виловити потоци, тако да је и насеље утрожено. Положај Великог Крстаца је исти као и Малог. Искоришћује, са једне стране, шуму на Коритнику, а са друге, простор испод села све до реке.
Земље и шуме. уреди
„Синор“ села је свуда око насеља. У њему су ови крајеви: Ратајске Њиве, Ограђе („окућнице“), Крушеица, Чадора, Сулешња Равењ (њиве), Ратиско (њиве), Ливађе, Лозје, Вуке (Букве), Петро–Поље (њиве), Мачкино Даре, Пантелевац, Засела (пашњак), Калуђерци (њиве), Јевтинци (планина), Ћуља, Бороец, Белача, Кошаришта, Јоха (њиве), Субашина Падина. Планина је Коритник и у њој ови крајеви: Орнице. Чаделово Бачилишта, Заподац, Јефитница (чесма) и Ливадице (пашњак Великог и Малог Крстаца).
Воде. уреди
Воде у селу су: Студенац и Стрејна Вода, која служи за појило. Од Стрејне Воде тече поток који пресушује.
Старине у насељу. уреди
На брду Пантелевац била је некада црква од које се виде трагови. Судећи по имену, била је посвећена св. Пантелејмону. И на брду Ђули такође се виде остаци старе цркве.
Порекло становништва. уреди
Стари родови у Великом Крстацу су:
-Жилинци, 16 к.
Досељеници су:
-Смајиловци и Чаделовци. Смајиловци, 15 к., род су са Мустафовцима из Малог Крстаца (досељени из Хаса). Чаделовци, 9 к., досељени су из села Шиповца код Тетова као сточари; потуно су се изједначили са староседеоцима.
-Манговци, 2 к.; за њих у селу кажу да су циганског порекла, што не мора бити тачно, јер се често дешава да некога који нема везе cа Циганимаа назову тако по загаситој боји.
ИЗВОР: Према књизи „Гора и Опоље“ Милисава Лутовца, издање 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан