Корисник:Metodicar/Њикипедија9

Драги моји Њикипедијанци, након подуже паузе, а због разноразних ми обавеза, давно нисте могли да прочитате неку моју (добронамерну) опаску овде, што не верујем да вам је недостајало, али не верујем ни да сте много несрећни због тога... Уосталом, има и горих ствари од злог Методичара. Рецимо... форум! Ова готово незаобилазна тема је ипак у опасности да то престане да буде, али зато је Њикипедија вазда неисцрпна. Можда ће неки будући истраживачи направити силне докторате, али ћу за сада ја дати једну ретроспективу прохујалих месеци, мада не-научну и не-потпуну. :)--Методичар зговор²а 14:40, 3. јул 2010. (CEST)

Форум, можда по последњи пут

Таман када се једна староседелица огласила на форуму и по мом скромном мишљењу показала задивљујућу креативност и духовитост у блаћењу Њикипедијанаца, којих до тада баш и није било, тема је напросто замрла. Ако сте већ сели, попили чашу шећера и коцку воде да бисте се повратили од оваквих, шокантних, те лоших вести, морам да вам саопштим да их има још. Додуше, једна је за мене напросто неприхватљива и управо учим како да даље идем кроз живот са том вешћу. Наиме, мој најомиљенији лик тамо, познат као Мирослав који је најпре био представљен као лик са фризуром из осамдесетих, а онда и као зла, али надасве симпатична фаца из хоррора је напросто испарио. Сада је познат као Мики и као гост и до његовог профила је готово немогуће доћи. Такође је на форуму измењен и „однос снага“, па је велики админ познатији као Пеђа ражаловао и староседелицу коју сам поменуо, чиме је добила бодове код мене, али ће, верујем, и сама увидети да је из једне врло очигледне диктатуре прешла у сасвим нов поредак овде на Њикипедији. Без обзира што је „диктатор“ мени неизмерно симпатичан, не верујем да бих издржао на форуму и недељу дана. Као што рекох поменутој староседелици, такви типови не праштају туђе мишљење. И једино ме занима зашто улаже толико напора да људе убеди у супротно када је већ толико очигледно? Ваљда као природњак по вокацији, преферирам и природније понашање, колико год да је то могуће преко нета.--Методичар зговор²а 14:40, 3. јул 2010. (CEST)

Бат...

Волео бих када бих могао да кажем да су Њикипедијанци толерантнији према туђем мишљењу, међутим то би већ било лажуцкање. :) Наиме, ако нисте знали, ваши ставови могу да буду тачни и нетачни. То се показало на репризном избору једног Њикипедијанца за админа који је нажалост пропао, који је по мишљењу једног веома старијег Њикипедијанца био „нападно испољавање амбиције“, али још много битније, где се очекивало да ће кандидат подржати све идеје својих гласача. Иако је само гласање неодољиво потврђивало пословицу „кадија те тужи итд.“, због нетачних ставова, мала, али врло ефектна екипа је гласала против. На то против не могу да имам ништа против, јер уз сву добру вољу не могу да посматрам ставове као објективне чињенице, али морам да приметим да је управо та екипа прокоментарисала у вези са целом причом како нема довољно толеранције на Њикипедији (према исправним ставовима, наравно). Да није смешно, било би тужно. Углавном, разочаран јесам, посебно што је у питању Њикипедијанац који ми је по сензибилтету био заиста најближи овде, али не могу ништа да замерим. Уосталом, ни сам нисам савршен, без обзира на жељу да ме таквог видите. :)--Методичар зговор²а 14:40, 3. јул 2010. (CEST)

И док

на појединим састанцима знаменити Њикипедијанци решавају логичке проблеме, у нашој заједници постоје проблеми које бог отац не може да реши. Након накрцавања стране намењене нашим ретким и још увек неподмлађеним админима, притужбама и међусобним оптуживањима, дошло је и до тога да се предложи нека врста полицијског реаговања, које би спроводили администратори и предлог је потекао управо од Њикипедијанца који се против таквог реаговања администратора и бори. :) Међутим оно што је најсимпатичније у целој причи је сам предлог, од кога се очигледно не одступа јер је поновљен најмање два пута без већих разлика у аргументацији, а гласи веома једноставно:

Рјешење: написати дефиниције увреда и одредити трајање блокаде за преступе.

Оно што (сада више не тако тајно) прижељкујем је да се то заиста и оствари; неодољиво ме занима како звучи дефиниција увреде и колику казну која увреда собом носи. :) Такође, занимљива идеја је и подела корисника према томе ко колико доприноси и процена да ли би нам било боље без њих или би њихово блокирање донело више штете него користи. Можда би конструктивнији сарадници имали право да упућују интензивније увреде? Но, цела ова тема се завршила управо — увредама и јасно, без конкретног закључка. :) Што би рекао Њикипедијанац коју је ову тему и отпочео:

Доказано је безброј пута, да када желимо да будемо провоктивни и заједљиви, нема нам равних у свијету Википедије, јер ту смо најквалитетнији.

Макар у нечему, додао бих, макар у нечему. :)--Методичар зговор²а 14:40, 3. јул 2010. (CEST)

Толеранција

Централна тема овомесечног ми јављања, као што сте до сада и сами схватили је толеранција. Иако се озбиљно размишљам да ли уопште има смисла говорити о њој у последње време на нашој Њикипедији, ипак су све активности биле усмерене некако ка том процесу. Једна од њих је било гласање о ставовским и политичким кутијицама, односно о њиховој даљој судбини на корисничким странама. Процес покретања дискусије је малко вукао на непоштовање процедуре, што је потпуно небитно, тим пре што је процедура врло чест изговор на Њикипедији да предузмемо ништа, али је све у свему протекао у конструктивној расправи у којој, што јесте занимљиво, практично и није дотакнут прави разлог зашто би се те кутијице уопште брисале. Сам предлог је помињао релевантност, а најватренији заговорник за брисање је упоређивао Њикипедију са форумима. Такође, саме кутијице су окарактерисане као „кич и неукус“, као „лична ствар“ или повод за препуцавање корисника. Главно питање, да ли те кутијице вређају нечија осећања, одражавају шовинистичку атмосферу на нашој Њики и терају кориснике са пројекта, готово да уопште није ни постављено. :) Руку на срце, као што смо већ навикли, ништа није ни решено. :)--Методичар зговор²а 14:40, 3. јул 2010. (CEST)

А сада озбиљно

Када говоримо о толеранцији, уколико би постојала било каква градација, верујем да би се међунационално толерисање свакако нашло при врху. Осим кутијица које које понекад, понеком и посредно боду очи, теме које су узрок жестоким потресима на нашој Њики су свакако оне које су политичке природе. Ту је највећи помак направио Њикипедијанац који се безуспешно борио против пристрасног мишљења других, покушавајући свим силама да наметне своје сопствено. :) Наравно, подразумева се да је управо то мишљење и оно које је објективно, јер забога, истина је једна. :) Колико сам приметио он више не уређује Њикипедију, али се појављује у разним другим медијима промовишући себе управо преко Њикипедије, али истовремено и пљујући по њој. :) На све то могу само да му честитам, јер што би рекла моја баба Јулијана, ако ниси за себе, ниси за себе, а други и тако нису важни. :) Такође, покушан је и помак у сарадњи са једном од нама блиских, али не-на-српском-језику Њикипедија, међутим испоставило се да би то подразумевало велики напор преименовања обичних планина у босанске. Искрено нисам пропратио докле је то прилагођавање сјајних текстова одмакло, али знам да отуда датирају жалбе на табли намењеној неподмлађеној екипи админа које сам већ поменуо.--Методичар зговор²а 14:40, 3. јул 2010. (CEST)

Брисање и битисање

Што се тиче опстанка појединих чланака на Њикипедији, рецимо да смо делимично толерантни. Клинчурија овде не опстаје без обзира ако и чини представнике занемарљивог процента у популацији људи које можемо назвати вундеркиндима и која издаје књиге са својих 12,13 годиница које други не публикују ни за свог дугога живота. Такође, не опстају ни певачице које за дивно чудо знају да певају, али опстају лепотице које желе да буду лекари и да донесу мир у свету, али које осим тога, ништа више у животу урадиле нису. :) Ипак, оптичари опстају, посебно ако су угледни. У очекивању навале угледних лекара, наставника, графичара, рудара, шалтерских службеника и осталих јавних струка, не могу да се отмем утиску да у критеријумима за брисање преовладавају два: први је да немамо никакав логичан критеријум и шта ће опстати је толико неизвесно колико и лек против сиде, а други је да се лепота овде цени. Па, наопако да је другачије. :)--Методичар зговор²а 14:40, 3. јул 2010. (CEST)

И поново сјајно

Углавном нисам компетентан да одговорим на питање да ли су сјајни чланци оправдано тако названи у свим случајевима, али је врло видно да у појединим гласањима имамо потпуни мрак. Уопште ми није јасно да ли је поред актуелне најаве такмичења за сређивање чланака, успостављено и неко такмичење за најгрознију критику, али изгледа ми као да смо превазишли критичаре из жуте штампе и да се напросто трудимо да на најгори могући начин прикажемо шта мислимо о туђем раду. Да зло буде веће, када сам се побунио против таквог начина изношења мишљења, испоставило се да не умем да препознам конструктивну критику. Чак сам, наравно непристрасно, био упозорен да не мењам тему. :) Наиме, наново сам омашио страну. Не знам да ли сте гледали легендарни цртаћ са Шиљом како учи да јаше коња, па можда не знате да је прва лекција „која је страна добра страна“, али за разлику од њега, ја никако да је погодим. :)--Методичар зговор²а 14:40, 3. јул 2010. (CEST)

„Па шта ако стагнира? ... Толико нас је колико нас је.“

Да ли су (нетолерантни) односи између нас разлог или је просто природно да се „старији“ уморе, те их „млађи“ замене, тек графици приказују да се број активних Њикипедијанаца не мења у последњих три године. Иако звучи невероватно, људи, ми стагнирамо! Уколико бисмо одложили графиконе, те се присетили шта смо све прошли на нашој Њикипедији, нисам сигуран да би закључак био једнак. Мислим, ако бих пошао од себе, време које сам провео на Њикипедији могао бих да назовем свакако, али никако стагнацијом. Много сам научио и то не само из својих области, технички се значајно унапредио, стекао бројна и вредна познанства и лепо се провео. Уз све то, оставио и нешто вредно иза себе. Можда чак и прође идеја о додели плакета, те добијем и њу. Не бих је окачио на зид, што рече Њикипедијана, али бих је свакако сачувао као успомену на вредно искуство. :) Ово јављање бих завршио једном партизанском опаском, која може и не мора да се надовеже на овај, рецимо, закључак:

Ово је очигледно претеривање. Предлажем корекцију из свакодневно у повремено или често. Једна чета партизана у шумама Космаја није могла свакодневно да диже у ваздух све то што је наводно дизала јер иначе Немци не би могли да направе довољно пруга, станица, камиона..... за космајске партизане да их дижу.