Iliac crest уреди

Здраво! Можеш ли ми рећи (ако знаш) како се Iliac crest зове/каже на српском. Има два назива а ја не могу сад да се сетим ни једног. Хвала!--MikyM|Write me 18:06, 14. децембар 2009. (CET)

Грбица... дооообро. Мој председник је љечник за зубе и тако те ту (оралне) ствари. Некако си ми ти први пао напамет. Ја... ту сам... Тебе нешто нема. :)--MikyM|Write me 18:15, 14. децембар 2009. (CET)
Ма нећу да се бакћем са људима на ф. :) Ех, немој тако...Вики би без тебе била...била....била фалична :) Ја сам ти на релацији НС-БГ-НС --MikyM|Write me 18:34, 14. децембар 2009. (CET)
Нећу доћи ни на један. Што се тиче састанчења ни на локалу неће ме бити. Ако хоћеш палачинке дођи код нас почетком фебруара па ћеш их добити :) Ми у РОВу се другачије састанчимо него Београђани :) --MikyM|Write me 18:52, 14. децембар 2009. (CET)
Схвати га као скуп удружења пробраних интелектуалаца и надарених особа... :р :) --MikyM|Write me 18:59, 14. децембар 2009. (CET)
Ма кријемо се по рововима (ко 'ајдуци) да нас не би провалили. :)--MikyM|Write me 19:59, 14. децембар 2009. (CET)
I posle se ljutiš kad ti „dobre duše“ kažu da nemaš pojma :)))) BTW: Upravo sam se vratio od vani. Napravio sam Belića Sneška :))) Mogao bi i ti tvoje đake sutra u prirodu :)--MikyM|Write me 22:17, 14. децембар 2009. (CET)
Da smo živi i zdravi! Živeli!!!! Argumenti kao što su čas, čos, čoz ili neka od vađenja na grejanje, nedostatka učionica, struje ili sl. Laži brate mili. Zar da te ja učim profesorko-nastavničkim trikovima za izvlačenje. --MikyM|Write me 22:34, 14. децембар 2009. (CET)
Auuu što li ti ne verujem. Najverovatnije zbog onih izjava tipa:"Moram da sređujem dnevnike nisam ništa radio..." ili "********" --MikyM|Write me 22:44, 14. децембар 2009. (CET) Idem da zavežem šal Snešku. Zdravo!
Nije da nedam, nego mi se nije svideo deo u kome se eksplicitno navodi da pidžame nastupaju tek posle ponoći. Dejane zar sumnjaš da moj Sneško nije najlepši?! :)--MikyM|Write me 13:46, 15. децембар 2009. (CET)
E tako treba :) Sad si moj čove! :)))) Evo nemaš više minusa kod mene ;) Dejan - nuliran :)--MikyM|Write me 18:27, 15. децембар 2009. (CET)

Категорије и напомене уреди

На страници Корисник:Мирослав Ћика/Пијесак2 можеш видјети тренутни развојни облик првог чланка. Тренутно постоје два већа проблема: шаблон напомене не ради како треба (можда зато што је ИУЦН шаблон копиран са енг вики) а други проблем је тај што је категорија на латиници. Је ли то допуштено?

Тренутно стање програма је овакво. Земље раде али постоји мањи баг, исхрана животиње ради донекле - треба доста прерађивања, станиште - исто као исхрана, број младунаца - исто као исхрана :). На послу ме је такођер стисло са обавезама па споро напредујем. Ипак, уз мало музике и доста добре воље, овог викенда мислим да ћу ти послати узорак са 100 чланака, па ћеш ти видјети шта не ваља. Па ћемо методом ексхаустије (полаганог приближавања) да стигнемо на циљ.--Мирослав Ћика (разговор) 16:09, 15. децембар 2009. (CET)


Nisam, po automatizmu sam odmah kliknuo na "vrati". Što ti kao pedagog kažeš na takvu "pomoć"? :-) Istina, da je malo pogriješio mjesto. --XZ (разговор) 19:31, 15. децембар 2009. (CET)

Hahaha, presmješno. To su vjerojatno novi izazovi s kojima se profesori moraju nositi u eri interneta . :-) Ali, ne znam kako bih ja reagirao na tvome mjestu, bih li se smijao ili ga/ju pitao: a koju si literaturu koristio za pisanje referata. :-) --XZ (разговор) 19:40, 15. децембар 2009. (CET)
Dobro ih onda učiš. I treba se nadat da će shvatit i da će biti dobri i kad porastu. :-) --XZ (разговор) 19:48, 15. децембар 2009. (CET)

Добро. Настављам даље. --Мирослав Ћика (разговор) 21:56, 15. децембар 2009. (CET)

Нешто сам ја збрљао у овим подацима што се дају шаблону. Погледаћу то пажљивије за пар сати. --Мирослав Ћика (разговор) 22:17, 15. децембар 2009. (CET)

Да ли се за сезону може рећи да одговара години у смислу: there are two litters per season и there are two litters per year. Да ли је та оба појма исправно превести као: „Животиња се коти два пута годишње“. Исто, је ли коћење одговарајући најопштији термин? --Мирослав Ћика (разговор) 01:02, 18. децембар 2009. (CET)

Добро. Овај, како да ти кажем, унос је балонирао на све врсте које су на иуцн сајту :). Тако да би требао неки најопштији термин за коћење. Може ли се рећи да се гуштери коте?

У другим вијестима, остао ми је неријешен још само један већи проблем. Надам се да ћу поставити око 300 првих чланака на нет вечерас око 11 (у Србији), ради твоје инспекције. --Мирослав Ћика (разговор) 19:37, 18. децембар 2009. (CET)


Читаш ми мисли, доносе на свет младунце је управо оно што је и мени пало напамет. Добре вијести, сви већи багови су отклоњени. И даље имам понеке живе врсте за које је мој програм одлучио да су изумрле, и медвједе који живе у ријекама :) али све у свему сад сам пун оптимизма. Око 11 ч ти шаљем линк за 300 чланака. Дотле полако радуцкам на усавршавању, али без већих захвата.

За пар дана кад уочимо и отклонимо проблеме с првом групом од 300, послаћу ти већу, можда 1000. Кад више проблема не буде било ни с тим, спремни смо за полагане уносе. Циљ, који се сад чини реалан, је почетак масовних негдје око 30. децембра, по око 990 сваки дан, са прекидима за ручне јубиларне. Стандардно. --Мирослав Ћика (разговор) 20:57, 18. децембар 2009. (CET)

Чланци, око 340 су овдје. Бјежим сад на бус кући.--Мирослав Ћика (разговор) 23:01, 18. децембар 2009. (CET)

Извини, био сам у таквој брзини да нисам објаснио. Мораш да даунлоадујеш фајл са најдоњег линка на свој рачунар. То је архива у тар.гз Линукс формату - коју и Винзип који сигурно имаш може да отпакује. По отпакивању добијаш текст фајл, у којем се налази свих 340 чланака. Питај ако негдје запнеш.--Мирослав Ћика (разговор) 01:45, 19. децембар 2009. (CET)

На страници Корисник:Мирослав Ћика/Пијесак2 је сад линк за чланке, објашњење поступка, и мјесто за писање пронађених багова.--Мирослав Ћика (разговор) 04:51, 19. децембар 2009. (CET)


За сада је програм ограничен у могућностима, па само неке животиње имају више података - поготово сисари. Направи претрагу за Mammalia у тексту па ћеш видјети. Док гледаш пробни текст, у браузеру имај ИУЦН веб сајт да можеш вршити поређења текстова и лакше уочавати грешке. Немој поправљати грешке у чланцима, него само напиши на Пијеску2 које су, па да их ја поправим у програму - да их програм не прави у будућности. Након што исправим десетак грешака које си пријавио (вјероватно у понедјељак), послаћу нову верзију текста што је створио поправљени програм. И тако, полако ћемо ићи ка циљу.

Кад више не буде било грешака, онда ћу можда додати још информација које могу да извучем.--Мирослав Ћика (разговор) 15:17, 19. децембар 2009. (CET)

Квант уреди

Хвала на помоћи, извињавам се на грешци коју сам овом приликом допустио :). Надам се да ћу те следити не само у грешкама него и у квалитету рада, што је, мора се признати, знатно теже:). Само бих те још замолио да ми кажеш да ли смем да преводим чланке са других википедија и да ли, у случају да да, морам исте обележити неким засебним знаком или шаблоном? Kvant (разговор) 15:25, 16. децембар 2009. (CET)

Хвала још једном. Потрудићу се пре свега да чешће пишем и преводим чланке из физике, јер их заиста прилично недостаје... Да, ми природњаци смо у мањини. Ипак, друштво нам је мало, али одабрано :). Kvant (разговор) 18:23, 16. децембар 2009. (CET)

Da puno? Skoro sve. :-) Ima još posla oko te kategorije. --XZ (разговор) 00:35, 17. децембар 2009. (CET)

Прерађивање уреди

А баш сам се данас сетио овога. Мислим да је прошло довољно времена, тако да ћу одрадити то сада. --филип ██ 18:42, 18. децембар 2009. (CET)

Могло би да се остави овако, али онда имамо неконзистенцију у именима (мало са суфиксом 1, мало без), тако да ћу ипак враћати старе називе. --филип ██ 19:00, 18. децембар 2009. (CET)

Слушај, Винзип је бесплатан, а може то да отпакује. Ако не успијеш додаћу и фајл у обичном зип формату. Сад опет морам да бјежим ван.--Мирослав Ћика (разговор) 15:31, 19. децембар 2009. (CET)

Добро. Полако ћу радити на отклањању пријављених грешака, мање викендом, а више у понедјељак.--Мирослав Ћика (разговор) 00:26, 20. децембар 2009. (CET)


Хвала ти на лијепим ријечима. Грешака има доста, али смо сада у стадију у којем се оне могу уклонити. Раније сам био на стадију на којем већина ствари није радила. Било је дана када ме је хватао лагани очај :)

Провјери Бугаре, и они су нас помињали прије пар дана, види њихов Трг (кажу за један дан Срби добили 5000 чланака :)). Нисам знао за Словенце, провјерићу.

Ајде на спавање, сутра мораш на састанак нашег ЦК, овај, Википедије :) А можда и ја нешто урадим кад сви позаспу овдје. Викендом сам забављен са породицом углавном.--Мирослав Ћика (разговор) 00:38, 20. децембар 2009. (CET)

Receptori уреди

Receptori koji primaju senzacije bola se zovu nocireceptori ili nociceptori. Na engleskom bi to bilo "nociceptors". Ovde ima zanimljivih dijagrama. Takođe, na Ostavi ima kategorija sa receptorima uopšte (ne znam da li ti trebaju konkretno nociceptori ili senzorni receptori u opštem smislu). Možda ti i ovo bude od pomoći. Ne znam da li ti slika treba za Vikipediju (jer tada moraš voditi računa o licenci) ili je za neke druge potrebe. Nadam se da sam ti bar malo pomogao. Danas nisam bio kući, pa ti se javljam sa malim zakašnjenjem   --micki talk 19:55, 19. децембар 2009. (CET)

Postoji čitava oblast iz fiziologije koja se bavi receptorima. Ima ih čitav dijapazon i svaki od njih je donekle drugačiji. Uzeću tvoj primer sa bešikom. Kada dođe do zakrčenja uretera kamencom (ureteri su strukture koje sprovode mokraću iz bubrega u bešiku) dolazi do snažne kontrakcije muskulature u zidovima uretera i stvaranja bolnih senzacija, a kao posledica toga se simpatički nervni impulsi šalju u bubrege i dolazi do sužavanja bubrežnih arteriola (krvnih sudova) i smanjenog lučenja mokraće iz bubrega prema bešici (ureterorenalni refleks). Ako govorimo o normalnom punjenju bešike mokraćom, onda je situacija drugačija. U ovom slučaju to nisu receptori koji registruju bol, već vrsta receptora koja reaguje na istezanje zida bešike. Sa punjenjem bešike se polako počinju javljati tzv. kontrakcije mikturicije. One su posledica refleksa koji počinje u senzornim receptorima koji reaguju na istezanje zida bešike (posebno njenog vrata), odlaze prema sakralnom delu kičmene moždine i vraćaju se nazad preko parasimpatičkih nerava. To je refleks mikturicije. Ovaj refleks uzrokuje stezanje bešike i mi osećamo želju za mokrenjem. U početku je taj refleks slab (kada je bešika samo delimično napunjena) i ako se bešika ne isprazni u roku 1-2 minuta on popušta i nastaje opuštanje bešike (ne osećamo više želju za mokrenjem). Posle određenog vremena (kako se bešika puni) ovi refleksi postaju sve češći i sve snažniji, ali se opet periodično bešika opušta. Da bi se bešika uopšte ispraznila treba da se otvori mišić spoljašnji sfinkter koji se nalazi na granici bešike i mokraćne cevi. On je normalno stegnut zahvaljujući signalima iz mozga. Međutim, kako refleks mikturicije vremenom postaje sve snažniji (bešika se sve više i više puni) on u jednom trenutku preko pudendalnih nerava počinje slati impulse za opuštanje ovog mišića. Međutim impulsi iz mozga su snažniji i rade pod uticajem naše volje (to je ono kad nam se piški ali trpimo). Kada konačno dođemo do toaleta ili nekog grma, mozak prestane da steže spoljašnji sfinkter, takođe naredi stomačnim mišićima da se stegnu i tako povećaju dodatno pritisak u bešici i kao rezultat svega toga dolazi do mokrenja. (Izvini ako je odgovor malo preopširan). Hteo sam da ti na primeru pokažem kako u jednom organu u različitim situacijama mogu biti podraženi različiti receptori. Uopšte uzev, sve su to senzorni receptori: baroreceptori, fotoreceptori, mehanoreceptori, nociceptori, hemireceptori, proprioreceptori, termoreceptori itd itd. Bol u predelu glave prenose trograni, jezično-ždrelni i živac lutalac. Neuroni prvog reda prenose impulse od nociceptora do sinapse u jedrima mosta ili produžene moždine. Neuroni drugog reda prenose informacije od sinapse do talamusa i to na dva načina (zavisno da li se radi o oštrom ili difuznom i hroničnom bolu). Neuroni trećeg reda ili kortikalni neuroni prenose impulse od talamusa do kore velikog mozga. Postoji i podela vlakana perifernih nerava na: A (alfa, beta, gama, delta), B i C vlakna. Osećaj oštrog, probadajućeg, tačno lokalizovanog i vremenski određenog bola se prenosi preko mijelinskih A delta vlakana brzinom 12-13 m/s. C vlakna nemaju mijelinski omotač, a njima se prenosi osećaj hroničnog, tištećeg, loše lokalizovanog bola i to brzinom od 0,5-2 m/s. Bol iz zuba se prenosi preko vlakana trogranog živca do gornjeg senzitivnog jedra i jedra moždinskog snopa u mostu. Odatle polaze vlakna koja idu u spoljašnje jedro talamusa, a iz talamusa idu vlakna do kore velikog mozga. Bol se inače javlja kada se u tkivu izluče neke supstance (histamin, bradikinin, 5-hidroksitriptamin, acetilholin, prostaglandini) kao reakcija na povredu različite prirode, infekciju, alergiju, neurogene reflekse, emocionalne promene i sl. Svest o bolu je prisutna u talamusu (to se još ne zna pouzdano). Morao sam malo da zavirim u knjigu iz fiziologije za ovaj odgovor, mada sam ja uvek voleo fiziologiju kao predmet. Ne znam o čemu konkretno pišeš pa sam se ja u odgovoru dotakao svega po malo. U principu, ovo je uproštena verzija jer je ta oblast dosta složena kada se čovek udubi u nju. Budi mi pozdravljen. micki talk 11:30, 20. децембар 2009. (CET)

Физика уреди

Примећујем да је велики број чланака из физике сврстан у категорију "Физика" која је превише општа. Мислим да треба у чланке додати подкатегорије, што ћу учинити, али имам малу дилему. Да ли, ако рецимо чланак сврстам у магнетизам куцам [[Категорија:Физика]] или [[Категорија:физика]][[Категорија магнетизам]], тј. да ли је уобичајно да пишем физика и подкатегорију или само подкатегорију(јер се шира категорија подразумева)? Извини што много питам, али трудим се да колико могу унапредим портал физике :).Kvant (разговор) 21:37, 19. децембар 2009. (CET)

Хаха, пази кад смо човеку 'ладно у исто време написали поруку.   --Ана   пиши ми 21:45, 19. децембар 2009. (CET)

Хвала на брзим одговорима. Бацам се на посао:).Kvant (разговор) 21:49, 19. децембар 2009. (CET)

Па да, физика, а ти изгледа заборављаш да сам ја геоФИЗИЧАР, а не геоХЕМИЧАР. Они чак нису ни на нашем факултету, већ смо их избацили као грешне, тамо на онај ваш ПМФ.   А и физика није смор као хемија, 'наш?!   --Ана   пиши ми 22:00, 19. децембар 2009. (CET)

Па, овај, како да ти кажем, а да те не повредим... :) Сврати сутра до улице Ђушине и погледај шта је под бројем 7. Једна вееееелика зграда, на којој пише: Рударско-геолошки факултет. Мој смер се налази у згради РГФ-а, а као што рекох, протерани су смерови за Петрологију и геохемију и Минералогију и кристалографију (на ПМФ), и Регионалну геологију и Палеонтологију (на Економски факултет). А смерови за Геофизику, Геотехнику, Хидрогеологију и Економску геологију су у Ђушиној.   --Ана   пиши ми 22:06, 19. децембар 2009. (CET)

Па, сметају нам рудари. Они испадоше већи научници од нас, па су заузели призмље и први спрат, а на бацили на други, и мало трећег. Тако ти је то кад науком почну да се баве антинаучници...   --Ана   пиши ми 22:12, 19. децембар 2009. (CET)

Морееее...   Е, него, види, овај чланак нема интервики. Де је споменица за то?   --Ана   пиши ми 22:32, 19. децембар 2009. (CET)

Ја управо тражила сада да убацим, и нема. Мада, не гарантујем за оне талибанске језике. :) Сви имају нешто о варијацијама у оквиру чланка Магнетско поље Земље, али не нађох да има посебан чланак о томе... --Ана   пиши ми 22:37, 19. децембар 2009. (CET)

Е, па, захваљујем. :) --Ана   пиши ми 22:44, 19. децембар 2009. (CET)