Корисник:MilicaStr/песак

Кругови познанства

Сви знамо да можемо разликовати пријатеље од познаника на основу начина на који их доживљавамо. Пријатељи су они са којима желимо да проводимо време , а познаници су они чија присутност представља више тренутну удобност. Међутим, изгледа да стварамо лепше слике тих односа у стварном животу. Оно што је можда још интересантније је да, ако се осврнемо на обрасце односа унутар група од 150 чланова, који представљају нашу друштвену околину, један број блиских кругова може да се идентификује. Најужа група састоји се од три до пет особа. Ова група као да представља мало језгро добрих пријатеља којима се обраћамо у невољи - за савет, утеху или позајмицу новца и помоћ. Изнад најуже групе налази се мало већа групација која се обично састоји од око десет људи. Након тога је нешто већи круг који има око тридесет људи. Бројеви који чине ове кругове познанства изгледа да немају правилну шему. Међутим, ако узмете у обзир да сваки следећи круг укључује све претходне кругове, појављује се јасан образац: формирају секвенцу која се сваким следећим кругом увећава за три пута (око пет, петнаест, педесет и сто педесет).

У ствари, постоје најмање још два круга изван већ наведених: постоји групација од око пет стотина, а друга од око хиљаду људи. Грчки филозоф Платон чак је успео да уочи следећи слој у ком је идентификовао 5.300 чланова као идеалан број људи за демократију... Није сигурно шта све ови узастопни кругови представљају у стварном животу, и зашто са сваким следећим троструко увећавају величину, али је чињеница да ипак неки одговарају нама веома добро познатим групама. Група од дванаест до петнаест особа, на пример, већ дуго позната је социјалним психолозима као "саосећајна група" - њу чине сви они чија би вас евентуална смрт оставила избезумљенима. Оно што је занимљиво је да је ово уједно и типична величина тима у већини тимских спортова, броја чланова у пороти, броја апостола... Груписање педесет људи одговара типичном броју чланова ноћног кампа традиционалних ловаца-сакупљача као што су аустралијски Абориџини или Сан Бушмани из Јужнe Африке. Хиљаду и петсто је просечна величина племена, које се обично дефинише као скуп људи који говоре истим језиком или користе исти дијалект. Чини се да је сваки од тих кругова познанства уредна мапа са два аспекта који показују како се односимо према наши пријатељима. Први аспект се односи на нашу комуникацију са њима - бар једном недељно када је у питању унутрашњи круг од пет чланова, најмање једном месечно за круг од њих петнаест и једном годишње за круг од 150 чланова. Други аспект се поклапа са осећајем блискости- највећу блискост осећамо према члановима групе од пет људи, али нешто хладније односе имамо са још десет људи који са претходнима чине следећи круг од петнаест. Како се кругови даље смењују, блискост се све више губи.

На основу реченог, постоји ограничење у броју људи са којима можемо бити блиски. Мора постојати равнотежа у оквиру најужег круга, тако да ако нова особа долази у ваш живот, неко мора да пређе у следећи ниво.