Корисник:Nedeljko M. Žugić/песак

Биографија

Саша Николић, рођен је 03. јануара,1975. године у Олову, од оца Љубомира - Љупка Николића из села Дрецељ, општина Олово и мајке Невенке, рођене Васковић из села Жеравице, општина Хан Пијесак. Најстарији је праунук (по мушкој линији) дрецељског кнеза Васе Николића. Одрастао је у своме селу Дрецељ код Олова гдје је и завршио Основну четверогодишњу школу. Осмогодишњу школу завршио је у Оловским Лукама, а средњу машинбравар у Олову 1992. године. Из школских кулупа са седамнаест година малољетан је добровољно приступио у Војску Републике Српске бранећи своје село Дрецељ. У циљу заштите српског народа и свог села на свој седамнаести рођендан окупио је одабрану омладину села Дрецељ и формирао ДЧО. Задивљен храброшћу својих сабораца: кумова, рођака и комшија који су заједно са њим успјешно бранили своје село и Републику Српску током 1993. године почео је да пише епску поезију са циљем да опише значајне битке и да остави писане трагове о борби српског народа. Због изузетне храбрости доказане у биткама за одбрану свога села, 05. фебруара 1994. године именован је за командира одјељења. За изузетну храброст, пожртвованост и заслуге у командовању војском у рату дана 13. марта, ратне 1994. године у селу Дуганџићи, у просторијама српске општине Олово унапрећен је у почасни чин војводе по члану 16. Закона о Војсци Републике Српске. Дана 29. маја и 20. октобра ратне 1994. године бранећи своје село Дрецељ и отаџбину Републику Српску два пута је рањен и том приликом задобио девет рана. У прољеће ратне 1995. године именован је за командира Првог вода, Дрецељске чете, Оловскг батаљона, Друге романијске моторизоиване бригаде Војске Републике Српске. Дејтонским мировним споразумом село Дрецељ, као и цијела српска општина Олово издвојена је из Републике Српске и припојена Федерацији БиХ, због чега су Срби са простора ове општине до 12. јануара, 1996. године морали да напусте своја вијековна огњишта. По изласку Срба из својих села, српске општине Олово муслимани су по Дрецељу порушили све куће и пратеће објекте. Током 1996. године на Полицијској академији у Бањалуци завршио је полицијски курс и распоређен у Полицијску станицу Пале у којој је радио до 2016. године. Године, 2016. прелази у Јединицу за подршку Пале, која је 2019. године трансформисана у елитне јединице жандармерије Републике Српске. Одмах по формирању Жандармерије као припадник I класе Жандармерије током 2019. године завршио је основну и напредну обуку Жандармерије Републике Српске. Након више пута пресељавања из једног у друго мјесто током 2004. године у Палама је изградио породичну кућу. У љето 2006. године оженио се са Горицом Павловић (1986) из Рудог, са којом има четворо дјеце, двије кћери и два сина. Пишући прозу и поезију у мирнодобско вријеме брани свој српски народ писаном ријечу, на тај начин што пише истините историјеске чињенице борбе за опстанак српског народа на простору Балкана. У посљератном периоду завршио је средњу економску школу и правни факултет. На Спасовдан, 02. јуна, 2011. године обновио је крсну славу села Дрецељ Спасовдан, гдје је по приви пут окупио народ у порушеном селу. На првом посљератном Спасовданском сабору окупљени вјерници су се договорили да обнове капелу која је као и све куће у селу порушена током 1996 и 1997. године. У разговору са владиком Василијем Качавендом исти им је дао благослов и одобрење да умјесто капеле граде цркву. У Сокоцу, 12. јануара, 2012. године Саша Николић је изабран за предсједника Грађевинског црквеног одбора. Током 2012. године организовао је изградњу цркве Вазнесења Господњег у Дрецељу, коју су 2015. године освјештала двојица владика Хризостом Јевић и Лонгин Крчо. Као дипломирани правник од 2015. године уз благослов, одобрење и пуномоћ надлежног епископа Хризостома успјешно заступа на суду Српску православну цркву, Црквену општину Олово. Поводом 800 година од аутокефалности Српске православне цркве на Савиндан 27. јануара, 2019. године са високообразованом омладином у Палама основао је Српско православно удружење Светосавље у циљу заштите интереса српског народа и вјере православне у оквиру опште мисије уједињења свих Срба, ради заједничке борбе за очување вјере, породице, књижевности, историје, културе, обичаја, традиције и других вриједности српског народа. На оснивачкој скупштини у Палама 27. јануара, 2019. године изабран је за предсједника Српског православног удружења Светосавље. До сада је организовао више културних манифестација као и промоција својих књига, а у циљу очувања српске историје, културе и књижевности. Дана 11. октобра, 2020. године у Културном центру Пале потписао је меморандум о заједничкој сарадњи са тројицом предсједника удружења из Србије и то са следећим удружењима: Организација за сарадњу Срба из Србије и дијаспоре из Шапца, Удружењем Церски марш из Шапца и Удружењем Милош С. Милојевић из Црне Баре код Богатића. Након потписивања меморандума са представницима поменутих удружења учествовао је ширм Србије на многим манифестацијама која његују традицију ослободилачких и одбрамбених ратова током 20. вијека. Борац је против бијеле куге у циљу опстанка српског народа залаже се за пронаталитетну политику и рађање дјеце. Као отац четворо дјеце један је од оснивача Удружења са четворо и више дјеце Пале 4+ и предсједник Управног одбора наведеног Удружења у Палама.

Награде и одликовања

• За изузетну професионалност, храброст, правовременост и пожртвованост похваљен је од начелника ЦЈБ Источно Сарајево, МУП-а Републике Српске депешом број: 11-01.487/11 од 31.10.2011. године. • Од Туристичке оранизације града Источно Сарајево на Јахорини, дана 3.12.2011. године добио је престижно признање „Сребрена пахуљица“ и проглашен је најбољим полицајцем за допринос безбједности туриста у 2011. години. • За несебичну љубав и безрезервну духовну и материјалну помоћ приликом изградње Храма Вазнесења Господњег у Дрецељу, у општини Олово, одликован је од православног епископа зворничко-тузланског Хризостома „Архијерејском похвалницом“ број: 1451-1/15 од 21.5.2015. године. • Од Удружења српских књижевника Словеније добио је диплому са сребреном плакетом ССДС у годишњој акцији „Златно перо Љубљана 2017“ и сребрени орден за књигу – збирку пјесама „Православље“. • На 5. међународном такмичењу у Љубљани 2017. године „Златне гусле Љубљана 2017“ за постигнуто треће такмичарско мјесто за епску пјесму „Република Српска“, објављену у књизи „Православље“ од Савеза српске дијаспоре Словеније добио је бронзани орден и повељу са бронзаном медаљом, као талентовани епски пјесник, најбољи од најбољих. • На 8. међународном пјесничком такмичењу ,,Пјесникова душа’’ 2017/2018 у Љубљани, 2018. године са пјесмом ,,Вољели се лудо’’ освојио је прво такмичарско мјесто за које је од Удружења српских књижевника Словеније у Љубљани добио повељу и новчану награду са златним орденом и медаљом. • На 6. међународном такмичењу ‘’Златне гусле Љубљана 2018’’ за постигнуто друго такмичарско мјесто за епску пјесму ,,Дан Републике Српске’’, објављену у књизи – збирци пјесама ,,На бранику отаџбине’’ од Савеза српске дијаспоре Словеније добио је повељу, сребрени орден и медаљу. • У Београду 2018. године од Српског књижевног друштва ,,Завет Видовдану’’ добио је плакету за седам објављених књига за седам година. • У Београду на Божић 2020. године од Српског књижевног друштва ,,Завет Видовдану’’, добио је плакету за учешће са својим пјесмама у пет зборника поезије. • У Београду на Митровдан, 08. новембра, 2020. године од Удружења ветерана посебних јединица полиоције Србије као истакнути књижевник, учесник одбрамбено-отаџбинског рата 1992-1995 године и припадник елитне полицијске Јединице жандармерије Републике Српске, добитник је реплике ратне заставе посебних јединица полиције Србије.

Библиографија

Историјске књиге

• Срби – Дрецељ и Дрецељани (2012), • Црква у Дрецељу (2015), • Орлови лављег срца (2017), (2019) и (2020).

Збирке епске поезије

• Живот у пјесми (2013), • Паљанска полиција (2016), • Православље (2017), • Успјешни људи (2018), • На бранику отаџбине (2018), • Жандармерија (2019), • Светосавље (2020), • За крст часни и слободу златну (2021).

Поезија Писањем епске поезије бави се од ратне 1993. године са циљем да остави писани траг у времену, те да писаном ријечју овјековјечи борбу српског народа за опстанак и слободу. Љубав према епској поезији стекао је као дијете, слушајући епске пјесме уз гусле опјеване. Поред једанаест објављених књига пјесме Саше Николића су заступљене и у зборницима поезије са другим пјесницима и то следеће збирке пјесама – зборници поезије: • Трагови слободе (2000), • Зборник поезије у славу Христовог рођења (2018), • Видовданскии зборник поезије – Песнички завет Видовдану 4, (2018), • Божићни зборник поезије – Ваистину се Христос роди (2019), • Видовдански зборник поезије – Ране песмом видане 5, (2019), • Божићни зборник поезије – Векови Христове светлости (2020), • Видовдански зборник поезије – Ране песмом видане 6, (2020), • Божићни зборник поезије – Бадњаче Бадњаче српски рођаче (2021). Поред многобројних освојених награда за поезију, како сам аутор каже најдража му је награда што гуслари пјевају његове пјесме, а наручито млади гуслари између осталих и његов син једанаестогодишњи Ђорђе Николић, који је тренутно један од најмлађих гуслара Републике Српске. Ње¬го¬ве де¬се¬те¬рач¬ке сти¬хо¬ве уз стру¬не гу¬са¬ла сни¬ми¬ли су гу¬сла¬ри Ђорђије Ђоко Копривица, Васо Ђондовић, Његош Пржуљ, Миленко Дивљан, Илија и Влајко Работа, Петроније Пејо Чолаковић, као и млади гуслари школе гусала Старина Новак из Пала; Љубица Цветковић, Ђорђе Николић, Милош Пандуревић, Алекса Јанковић. Његове пјесме Спасовдан на Дрецељу и Љепотице мога краја је отпјевао и снимио естрадни умјетник Бобан Вишњић, а исте су објављене на Јутјубу и радо су слушане. На Тројице, дана 07.06.2014. године у студију ОСМ радија снимљен је ДВД под називом Изградња цркве у Дрецељу. Тонмајстор и монтажер која је говорила историју села Дрецељ Наташа Марковић. Стихове је рецитовала Анђела Плакаловић, а уз гусле пјевали: Илиоја Работа, Миленко Дивљан и Влајко Рабора. На овом видео снимку представљена је историја села Дрецељ, као и сви учесници изградње цркве Вазнесења Господњег у Дрецељу код Олова. Један од најзаслужних за изградњу ове цркве је предсједник Црквеног одбора Саша Николић. Ова пјесма је објављена на Јутјубу на Божић, 2016. године. Саша Николић је многе јунаке опјевао у својим епским пјесмама, али је и он опјеван од стране естрадног умјетника Бобана Вишњића у пјесми која је њему посвећена Пјесник Саша Николић аутор и аранжер је: професор Владимир – Владо Јакић. Поменута пјесма је објављена на Јутјубу о Васкрсу љета Господњег 2016. године. Начелник општине Пале Бошко Југовић приредио је 07. децембра, 2018. године пријем пјеснику Саши Николићу који је током 2017 и 2018 године освојио бројне награде на домаћим и међународним пјесничким такмичења и до тада објавио 8 књига. Начелниг Бошко Југовић истакао је да је Саша Николић светсрана личност великог талента и да је његова вишеструко награђивана поезија показатељ да се ради о једном веома озбиљном ствараоцу. Поводом 10 година рада и труда на обнови села Дрецељ, дана 30. децембра, 2020. године у студију ОСМ радија снимљен је ДВД под називом Голгота и Васкрс Дрецеља. Стихове је говорила Горица Николић, а уз гусле пјевао гуслар Његош Пржуљ. Кроз наведену пјесму опјеван је досадашњи успјешан рад и труд Саше Николића око изградње цркве Вазнесења Господњег у Дрецељу, правне борбе на суду у Зеници за земљиште и гробове предака, као и куповину земљишта за цркву и изградњу Црквене куће у Дрецељу. Ова пјесма је објављена на Јутјубу 30. децембра, 2020. године. До сада су више пута све телевизије Републике Српске емитовале прилоге и репортаже о пјеснику Саши Николићу, а многи од тих телевизијских прилога објављени су и на Јутјубу.

Приватно

Саша Николић са супругом Горицом Николић, рођеном Павловић из Рудог има четворо дјеце кћерке Невену (2007) и Марију (2012) и синове Василија (2008) и Ђорђа (2010). Живи и ради у Палама.