Корисник:PekiTheBlanket/песак

Beli tigar je obojena (mutirana) varijanta bengalskog tigra (ponekad i amurskog). Može biti ostvarena samo ako oba roditelja imaju recesivne gene za belu boju. U prirodi su retki; mogu se naći samo u zoološkim vrtovima. Veruje se da je prvi beli tigar nađen 1951. god.

Beli tigar ili beljeni tigar je pigmentaciona  kombinacija bengal tigra, o kojoj se povremeno izveštava u divljini u indijskim državama Madhia Pradesh, Assam, Best Bengal i Bihar u regionu Sunderbans, a posebno u bivšoj državi Reva. Takav tigar ima crne pruge tipične za bengalskog tigra sa belim ili skroz belim krznom.[1][2]

Izvan Indije, beli tigrovi bili su skloni ukrštenim očima, stanje poznato kao strabizam. Zbog pogrešno usmerenih vizuelnih puteva u mozgu belih tigrova, kada su pod stresom ili zbunjeni, svi beli tigrovi brzo mrdaju očima. Strabizam je povezan sa belim tigrovima mešovitog bengalskog porekla.[3][4]

Karakteristike

уреди

Beli tigrovi su karakteristični zbog boje krzna. Belo krzno uzrokovano je nedostatkom pigmenta, koji se nalazi u belim tigrovima sa krznom narandžaste boje. U poređenju sa bengalskim tigrovima, beli tigrovi imaju  tendenciju da rastu brže od narandžastog bengalskog tigra. Takođe imaju tendenciju da budu nešto veći pri rođenju i kao odrasli.  Beli tigrovi u potpunosti se razvijaju kada imaju 2-3 godine. Beli muški tigrovi dostižu težinu od 200 do 230 kg i mogu narasti do 3 metra. Kao i kod svih tigrova, pruge belog tigra su poput otisaka  prstiju, pri čemu dva tigra imaju isti uzorak. Trake tigra su pigmentacija kože; ako bi tigru uklonili dlaku ,tj. krzno, njegov karakteristični uzorak kože i dalje bi bio vidljiv.[5][6]

Reference

уреди
  1. ^ McDougal, C. (1977) The Face of the Tiger. Rivington Books and André Deutsch, London.
  2. ^ Cuvier, Georges (1832). The Animal Kingdom they can grow to as tall as. G & C & H Carvill.
  3. ^ Lydekker, R. (1893). The Royal Natural History. Frederick Warne.
  4. ^ "Litter of white tigers debuts in Mexico". NBC News. 6 July 2007.
  5. ^     Searle, Antony Gilbert (1968). Comparative Genetics of Coat Colour in Mammals. pp. 149–50.
  6. ^ "A rare albino cat comes to live in the Washington zoo", Life Magazine, pp. 47–8, 19 December 1960