Корисник:Serbijana/песак

{{rut}} Прва српска женска основна школа

У XIX веку су жене у већини европских земаља добиле право на основно образовање. Широм Србије су у том периоду постојала могобројна "училишта" за мушку децу, а ретке су биле девојке, девојчице, привилеговане да их похађају. Један мали број женске деце имућнијих породица је стицао кућно образовање док је у Београду било и оних које су ишле у школу са дечацима. Управитељство вароши Београда је 13. јула 1842. године сестрама Катарини и Софији Лекић одобрило отварање женске школе. Такође, у истом саопштењу је одобрено и Наталији Петровић отварање исте такве женске школе. То су биле приватне школе у Београду под надзором државе. У Србији се идеја о школовању женске деце озваничила 1844. године тзв. 'школским законом' Устројеније јавног училишног наставленија, којим су по први пут званично обухваћена деца оба пола. Тако је отворена прва државна женска школа у Параћину у септембру 1845. године а укупно школовање је износило шест година. У првом Школском закону Кнежевине Србије донетом 1844. године а израђеном по нацрту Јована Стерије Поповића, спомиње се и школовање женске деце, и касније у свим наредним законима.

Прве женске приватне школе

На иницијативу чиновника и богатих трговаца тадашњег Београда, а уз препоруку тадашњег Татарина правитељства српског Тасе Хаџи-Поповића, сестре Катарина и Софија Лекић су поднеле молбу Управитељству вароши Београда за "отварање школе за женску младеж која би пружала како образовање у женском раду - штриковању, шлинговању шава, везу са свилом и златом, тако и у српском читању и писању". Управитељство је 13. јула 1842. године одобрило ову молбу, с тим да аустријска учитељица Наталија Петровић има надлежност над радом те школе и да она врши њихово педагошко усмерење.

Наталија Петровић је рођена 1807. године у Новом Саду, тадашњој Аустро-Угарској, где је учила основну школу. У истом саопштењу Управитељства је и њој одобрено да отвори своју женску школу, с тим да њена школа подлеже надзору Школске дирекције која ће извештавати Попечитељство просвештенија шта се деци предаје.

Прва женска државна школа

Према том првом српском закону о образовању - Устројеније јавног училишног наставленија - девојчице су могле да се школују са дечацима али само до своје десете године живота, или у посебним женским школама. Због тога је у септембру 1845. године отворена прва женска државна школа у Србији, у Параћину. Желело се побољшање тадашњег подређеног положаја жене у друштву. У јулу 1846. године донета је уредба Устројеније девојачки свеучилишта којом се прецизније дефинише наставни план и програм женских школа. И у Београду је по усвајању Уредбе, годину дана после Параћина, тачније 1. септембра 1846. године отворена прва јавна женска основна школа, а затим и у другим варошима Србије. Тако је почела институционализована мрежа ширења женског образовања по Србији.

Функционисање првих женских основних школа до 1882. године

После доношења Закона из 1844. године отварале су се како приватне тако и државне основне женске школе. Многе угледне породице су желеле да им и женска деца стекну образовање.

Шестогодишње школовање је подразумевало три разреда, сваки у трајању од по две године. У почетни разред су примане девојчице са шест навршених година живота па навише. Горња старосна граница није постојала. У женским школама су ангажоване искључиво учитељице, а писменим сведочанствима су морале да потврде своје владање.

Није постојао одређени план и програм, само препоруке. Сврха школовања је била да се 'младе госпођице' описмене, стекну најосновнија знања и науче израду ручних радова. Настава је била подељена на две смене. Преподне се учило мање-више све што и у мушкој школи. Изузев - граматике, историје, стилистике, земљописа. Уместо тих предмета учило се певање, гласно читање, лепо понашање. Поподневни часови су били посвећени шивењу, плетењу, везу.

Ниво образовања и стеченог знања међу децом различитог пола је био у знатном раскораку. Непрестано је било покушаја да се изједначи њихово образовање, до децембра 1882. године. Тада је донет нови закон који је прописао да се и у мушкој и у женској основној школи изучавају исти предмети.

{{ВикиСениор2021}}