Корисник:SmirnofLeary/радови5
| ОАО Тупољев | |
|---|---|
| Акционарско друштво | |
| Основано | 22. октобар 1922. |
| Веб-сајт | www.tupolev.ru |
Јавно акционарско друштво - Тупољев или ОАО Тупољев (рус. Открытое акционерное общество „Туполев“) је данас акционарско друштво које се бави пројектовањем војних бомбардерских и цивилних путничких авиона. Организацију је основао 1922. године Андреј Тупољев, руски конструктор који је дао велики допринос науци, пројектовању, техничким изумима, истраживањима, ваздухопловству и техници, са преко сто пројектованих авиона и седамдесет пет који су ушли у серијску производњу. Након повлачења овог изузетног конструктора светског ваздухопловства његов син, др Николај Андрејевич Тупољев је наставио тамо где му је отац вољом судбине стао. Постао је водећи човек у конструкторском бироу и тада наставио развој авиона Ту-144.
2006. године по одлуци Влада Руске Федерације, Тупољев постаје део Уједињене авио-производне корпорације у којој је интегрисано шест водећих руских произвођача ваздухоплова: МиГ, Сухој, Иљушин, Иркут и Јаковљев [1].
Историјат уреди
ANTK imeni A.N. Tupoleva also called ANTK Tupolev formerly OKB-156 Russian aerospace design bureau that is a major producer of civilian passenger airliners and military bombers. As a Soviet agency, it developed the U.S.S.R.'s first commercial jetliner and the world's first supersonic passenger jet. Headquarters are in Moscow.
Tupolev consists of the main design bureau and an experimental plant in Moscow, a branch in Tomilino, a flight-testing station in Zhukovsky, several design affiliates throughout Russia, and a department in Ukraine. It employs about 10,000 people. Since its establishment it has been involved in about 80 aircraft projects, almost half of which have been put into massive series production, and it has supplied more than 50 percent of all passenger aircraft operated by the countries of the former Soviet Union. In addition to civilian passenger airliners, Tupolev produces freight aircraft, unmanned aerial vehicles, and test aircraft for research and development projects. Its success in foreign markets has been small compared with other Russian airplane builders [2].
Почеци 1920е уреди
Андреј Николајевич Тупољев је био ученик, а касније и сарадник Николаја Јегоровича Жуковског, којег су називали оснивачем и оцем руске авијације. На иницијативу Жуковског они су направили пројекат организације новог аеродинамичког института. Пројекат добија подршку совјетске владе и 1918. године се оснива Централни аеро-хидродинамички институт (рус. Центральный аэрогидродинамический институт - ЦАГИ), који је у наредним годинама одиграо значајну улогу у развоју совјетске авијације и науке у области ваздухопловства. Тупољев организује одељења авијације, хидроавијације и експерименталне изградње, а 1921. године постаје руководилац одељења за конструкцију авиона. Сходно томе, биро основан 1922. се бавио само истраживачким радом и пројектовањем авиона, док се производња летелица одвијала у сарадњи са другим организацијама.
Још током Првог светског рата, закључио је, да је време биплана и дрвених конструкција прошло, али да се дрво са платном морају користити док се не освоји производња и обрада лаких легура, које ће омогућити да авиони имају већу брзину, да лете на већим висинама и даљинама и да понесу далеко већу корисну масу. Био је визионар у многим стварима, које су тек наредних година освојене и почеле да се масовно користе. Своје идеје је искористио 1922. године при конструисању првог авиона АНТ-1. Био је то авион комбиноване конструкције од дрвета и метала Дуралуминијума. АНТ-1 је био први слободноносећи моноплан, са крутим крилом дебелог аеропрофила [3].
Авиони металне конструкције уреди
Реорганизација бироа уреди
Материјал за Тупољев
- Тупољев - it:Tupolev, de:Tupolew PSC, en:Tupolev
Војни авиони Тупољева уреди
Путнички авиони Тупољева уреди
Авиони уреди
Галерија уреди
Види још уреди
Референце уреди
- ^ „Russian Aircraft Industry Seeks Revival Through Merger” (на језику: енглески). Приступљено 14. новембар 2009.
- ^ "Tupolev." Encyclopædia Britannica. (језик: енглески) Ultimate Reference Suite. Chicago: Encyclopædia Britannica, 2009.
- ^ Генерални конструктор: Андреј Николајевич Тупољев (1888 — 1972): Часопис Аеромагазин бр. 72 стр. 34-38, јун/јул 2006.
- ^ „Tupolev Andrej Nikolaevich”. Страна Андреја Николајевича Тупољева (на језику: енглески). 4. 9. 1997. Приступљено 16. новембар 2009.
- ^ „АНТК им. А.Н.Туполева”. Страна Андреја Николајевича Тупољева (на језику: руски). Приступљено 17. новембар 2009.
- ^ „Самолеты ОКБ А.Н.Туполева и АНТК им.А.Н.Туполева” (на језику: руски). Приступљено 14. новембар 2009.
- ^ „Tupolev Andrei Nikolaevich”. Попис авиона Тупољева (на језику: енглески). 6. 4. 2004. Приступљено 16. новембар 2009.
- ^ „Tupolev aircraft maker to develop Russia's new strategic bomber”. Ту-324 (на језику: енглески). 19. 8. 2009. Приступљено 16. новембар 2009.
Спољашње везе уреди
- Званична интернет презентација произвођача Тупољев
- Боје за шаблон за навигацију:
| #053d71 |
{{DEFAULTSORT:Тупољев, Андреј Николајевич}}
[[Категорија:Конструктори авиона]]
[[Категорија:Инжењери]]
[[Категорија:Рођени 1888.]]
[[Категорија:Умрли 1972.]]
[[bg:Андрей Туполев]]
[[cs:Andrej Nikolajevič Tupolev]]
[[cv:Туполев Андрей Николаевич]]
[[de:Andrei Nikolajewitsch Tupolew]]
[[en:Andrei Tupolev]]
[[es:Andréi Túpolev]]
[[fi:Andrei Tupolev]]
[[fr:Andreï Tupolev]]
[[hu:Andrej Nyikolajevics Tupoljev]]
[[it:Andrej Nikolaevič Tupolev]]
[[ja:アンドレーイ・トゥーポレフ]]
[[li:Andrej Toepolev]]
[[nl:Andrej Toepolev]]
[[pl:Andriej Tupolew]]
[[pt:Andrei Tupolev]]
[[ru:Туполев, Андрей Николаевич]]
[[sk:Andrej Nikolajevič Tupolev]]
[[sv:Andrej Tupolev]]
[[tr:Andrey Tupolev]]
[[uk:Туполєв Андрій Миколайович]]
[[vi:Andrei Nikolayevich Tupolev]]
[[zh:安德烈·图波列夫]]