Корисник:Tina.Lukovac/песак
Михајло Томић уреди
Михајло Томић ( 22. фебруар 1902 —1. фебруар 1995) био је светски признат сликар и вајар и један од зачетника модерне српске уметности.[1] Родом је из села Кључ код Кладова. Као врло плодан вајар иза себе је оставио више од 300 радова, а најпознатије је могуће видети у Београду.
| Михајло Томић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 22. фебруар 1902. |
| Место рођења | Кључ, Кладово, |
| Датум смрти | 1. фебруар 1995. (92 год.) |
| Место смрти | Београд, |
| Уметнички рад | |
| Поље | Вајарство |
| Најважнија дела | Чувари саркофага цара Душана
Корњача Дечак са свиралом Нимфе Гардаџије Беште Турци ево Вељка |
Биографија уреди
Михајло Томић рођен је у селу Кључ код Кладова на територији данашње Републике Србије. Своје интересовање за ликовне уметности исказује од малих ногу, те одмах након Првог светског рата заједно са великанима српске уметности креће да се образује на великом европском центру, у Паризу. [2] Од старта је био приклоњен фигуративној скулптури и професорима као што су Антоан Бурдел, Анри Бушар, Пол Ландовски, Роберт Влерик и Петар Палавичини.[1] Од завршетка школовање па све до Другог светског рата ангажован је на више поља; од Школе примењених уметности преко Ликовне академије у Београду и Треће мушке гимназије.[1]
Бавећи се вајарством ствара митолошке, историјске, религиозне теме, али и женске и мушке актове, споменике и бисте народних хероја, као и жанр-сцене од најразличитијих материјала попут камена, дрвета, бронзе. У мноштву Томићевих вајарских остварења налази се већи број скица за монументалне скулптуре; међу њима су и скице за споменик Надежди Петковић.[1]
Умро је у Београду 1995. године.
Дела уреди
Михајло Томић је иза себе оставио више од 300 радова од којих су најпознатији:
- Чувари саркофага цара Душана у цркви Св. Марка Београд
- Корњача са теразијске фонтане
- Дечак са свиралом
- Нимфе
- Гардаџије
- Беште Турци ево Вељка
Литература уреди
- Јанковић, Вера. Михаило Томић - живот и стваралаштво.
Референце уреди
- ^ а б в г „Spomen-zbirka Pavla Beljanskog”. www.pavle-beljanski.museum. Приступљено 2019-07-16.
- ^ „Blago ispod paučine”. www.novosti.rs (на језику: српски). Приступљено 2019-07-16.