Корисник:Uciteljicanis/песак
Рада Ђорђевић
уредиРада, не Радмила, како је у новинским чланцима објављивано, девојачко Милић, отац Никодије Милић, мајка Десанка Милић (девојачко Банковић)
Датум и место рођења
уреди22. септембар 1941. Горње Гаре
Датум и место смрти
уреди24. мај 2006. Ниш
Образовање
уредиОсновну школу и четири разреда учитељске школе завршила је у Љубљани, где је њен отац био официр. У Србију се вратила октобра 1960. године. Пети разред учитељске школе и матуру положила је при Учитељској школи у Алексинцу. Завршила ПА „Душан Тривунац“ у Алексинцу и Вишу школу за васпитаче у Крушевцу.
Каријера
уредиЊено прво радно место учитељице, после завршене учитељске школе, 1963. године, било је у алексиначком селу Дашница.
Од 1964. године, као учитељица, ради у селу Рсовац, издвојеном одељењу ОШ „29. новембар“ из Горњег Крупца.
1970. прелази у алексиначко село Катун, у ОШ „22. децембар“.
1978. прелази у Алексинац као васпитач, у вртић „Лане“. У вртићу ради до пензије.
1973. године градови Алексинац и Загорје на Сави су се побратимили. Од школске 1973/74. године, при ОО Црвени крст Алексинац, три пута недељно, предаје словеначки језик ученицима четвртог разреда основне школе. Последњу генерацију извела је школске 1987/88. године.
За значајне резултате у остваривању задатака и циљева Црвеног крста, Ради је додељен Сребрни знак, од стране Скупштине Црвеног крста Србије, за 1983. годину.
Црвени крст Србије 1991. године захваљује Ради за хуманитарни рад под слоганом „Толико нас има и оволико имамо да нико не сме остати сам и беспомоћан“.