Корисник:Vladislavacukic2016/песак

Fredrik Džejmson

Fredrik Džejmson(Rođen 14. Aprila 1934.) Je američki književni kritičar i teoretičar Marksističke politike. Najviše je poznat po svojoj analizi savremenih kulturnih težnji. Postmodernizam je jednom opisao kao uprostoravanje kulture pod pritiskom organizovanog kapitalizma. Džejmsonove najpoznatije knjige sadrže Postmodernizam,ili,Kulturalna logika kasnog kapitalizma, Politička nesvestnost, i Marksizam.

Džejmson je trenutno Knut Schmidt-Nijelsonov Profesor komparativne književnosti i studija romantizma (Francuskog)i direktor centra za kritičke teorije Djuk univerzitetu.

Rani Život

Njegovi interesi,odveli su Džejmsona na intenzivnije izučavanje marksističke književne teorije.Dok je Karl Marks postajao bitna figura i imao veliki uticaj na-u Američkim društvenim naukama, Delimično je uticalo i to što je dosta evropskih intelektualaca zbog drugog svetskog rata izbeglo u Ameriku,kao što je Teodor Adorno,književni i kritički rad zapadnog marksizma,još uvek je većim delom bio nepoznat američkim akademijama,kasnih '50-ih i ranih '60-ih. Na Džejmsonov preokret ka Marksizmu,takođe je imalo uticaja njegova politička povezanost sa Novom Levicom i Pacifističkim pokretima, Takođe je uticaj imala i Kubanska revolucija, koju je Džejmson uzeo kao znak da je "Marksizam živ i dobar kao kolektivni pokret i kao kulturalno produktivna snaga". Njegova istraživanja su se fokusirala na kritičku teoriju: Mislioci,i uticaj su imali, Frankfurtska škola, kao što su Kenet Burk, Đorđe Lukas, Ernst Bloh, Theodor Adorno, Walter Benjamin, Herbert Marcuse, Louis Althusser, and Sartre, Koji je na kulturološki kriticizam gledao kao na integral Marksističke teorije. Ovo je predstavljalo razdvajanje od pravoslavnog Marksizma-Lenjinizma,koji je imao uzak pogled na istorijski materijalizam. U nekim pogledima Džejmson je bio zabrinut,zajedno sa ostalim Marksističkim kulturalnim kritičarima kao što je Terry Eagleton, Veza marksizma je jako izražena sa današnjom filozofijom i književnim trendovima. 1969.,Džejmson je osnovao Marksističku književnu grupu ,sa njegovim diplomcima na univerzitetu u Kaliforniji.

Ideologija pravoslavnog marksizma je držala to da je Ekonomija "osnova" za sve, zapadnjački marksisti kritički su analizirali kulturu kao istorijski i društveni fenomen,zajedno sa vezom između ekonomske produktivnosti i politikom. Mislili su da se kultura mora izučavati korišćenjem Hegegelijskog koncepta koji je imanentna kritika: Teorija koja odgovara opisu i kriticizmu filozofskog ili kulturološkog teksta i da se taj tekst mora odvijati u istim uslovima koje i sam tekst koristi. Marks naglašava imanentne kritike u svojim ranim pisanjima, critique in his early writings, izveden od Hegelovog razvoja dialektičkog razmišljanja u pokušaju,kako Džejmson komentariše, "Da se silno podigne pred svojim koracima"

Bibliografija

1. Sartre: Poreklo stila. New Haven: Univerzitetske novine. 1961.
2. Marksizam i oblici: dijalektične teorije u književnosti 20. veka. Princeton: univerzitetske novine. 1971.
3. Jezički zatvor: Kritičan nalog strukturalizma i ruskog formalizma. Princeton: Princeton Univerzitetske Novine. 1972.
4. Agresivne Bajke: Wyndham Lewis,Modernist kao Fašist . Berkeley: Kalifornijski univerzitetske Novine. 1979. Prepravljeno: 2008 (Verso)
5. Politička nesvest: Priča kao simbol društva Act. Ithaca, N.Y.: Cornell Univerzitetske novine. 1981.
6. Teorijske ideologije. Eseji 1971–1986. Vol. 1: Teorijska situacija. Minneapolis: Minnesota univerzitetske novine. 1988.
7. Teorijske ideologije. Eseji 1971–1986. Vol. 2: Istorijska sintaksa. Minneapolis: Minnesota univerzitetske novine. 1988.
8. Postmodernizam i kulturalne teorije . 1987.
9. Nacionalizam, Kolonijalizam i književnost, Derry: Dan svečanosti, 1988. Kolekcija tri svečana pamfleta napisao Fredrik Džejmson, Terry Eagleton i Edward Said.
10. Late Marxism: Adorno, or, The Persistence of the Dialectic. London & New York: Verso. 1990.
11. Potpisi vidljivosti. New York & London: Routledge. 1990.
12. Postmodernizam,ili, kulturalna logika kasnog kapitalizma. Durham, NC: Univerzitetske novine. 1991.
13. Geopolitička aestetika: Bioskop i prostor u svetskom sistemu. Bloomington: Indiana Univerzitetske novine. 1992.
14. Kulturalni preokret: odabrana pisanja postmoderne, 1983-1998. London & New York: Verso. 1998. Prepravljeno: 2009 (Verso)