Кравари (област)
Кравари (грч. Κράβαρη; грч. Κράβαρα) је историјска област у Етолији-Акарнанији, Средишња Грчка. Ово је територија са најјужнијим буковим шумама у Европи и компактним словенским становништвом из времена словеначког становништва Балканског полуострва, које је својом топонимијом опстало до османског доба. До данас је сачувано 10 села са словенском топонимијом. [1][2][3]
У османско доба то подручје се звало Влахохорија или Клефтохорија, тј. земља влаха или земља клефтова.
Етнографија подручја импресионира Франсоа Пуквила, који га описује. Георгиос Караискакис је родом из округа.
Планине овог подручја су сачувале многе славонске топоними што јасно указује на линију славенског продора у модерној Грчкој. Од запада ка истоку, ова линија полази од Балкарије у Маловлахији и завршава у Тополији,[4] пролазећи кроз Кокинију.
Види још уреди
Референце уреди
- ^ Ψηλά στα Κράβαρα
- ^ Τα Κράβαρα και οι Κραβαρίτες
- ^ Коначно, област је означена на мапи на грчком
- ^ Макс Фасмер; Словени у Грчкој: Τοπόλια ON, Kr. Akraiphníu (Nuch., Stat. Ap., Lex.). Erklärt sich als »Pappel(ort)« von skr. topòla »weiße Pappel«, bulg. topóla. Vgl. auch Pogodin 79 ff. In bulgar. ON findet sich Topolica; man beachte besonders skr. Topola, Topolje, sloven. Topol, Topole usw. Der heutige Ort Τοπόλια wird von Neumann-Partsch, Griechenland 165 mit dem alten Κῶπαι (woher der Kopais-See) in Verbindung gebracht, das an derselben Stelle gelegen haben soll. Vgl. auch Fallmerayer, Einfluß 49. Da im Altertum an der Stelle ein Λευκωνίς als Name des Kopais-Sees bezeugt ist, der mit λεύκη »Pappel« in Verbindimg gebracht wird, so sieht B. Schmidt, Volksleben der Neugriechen 13 Anm. im modernen Namen eine Übersetzung des alten. Über Λευκοωνίς vgl. Stephan. Byzant. s. v. Κῶπαι und Rangavis I 375.