Крстић је назив за огрлицу која на себи има часни крст или распеће. Најчешће га носе хришћани, којима он служи као амајлија или начин за исказивање преданости хришћанској вери.[1][2][3] Традиционално се купују у црквама и сличним верским институцијама или се добијају на поклон током важних дана као што су крштење и помазање (хризма, света потврда), али се могу купити и у продавницама накита.[4][5]

Огрлица од православног крста од дрвета.

Многи хришћани носе крстић(е) верујући да ће тиме бити заштићени од зла.[6] Сем због тога, а посебно они позлаћени, носе се као модни детаљ. Припадници неких деноминација, као што је Руска православна црква, подстакнути су да их стално носе.[7][8] Исти је случај и са припадницима Католичке цркве, али и других хришћанских цркава.[9]

Припадници Етиопске оријентално-православне цркве своје крстиће могу да носе окачене о матаб (matäb), свилени канап.[10] Матаб се деци ставља око врата током крштења, а од њих се очекује да га носе све време. Жене на канап често окаче крстић или други додатак, али то није неопходно.[11] Високи епископи и бискупи свих деноминација око врата носе напрсни крст. Као и религија уопштено, ношење крстића било је забрањено у атеистичкој држави Албанији.[12]

Сем албанске историјске и скупо кажњиве, познато је и неколико случајева савремене забране ношења ове верске огрлице. Између осталих, запажени су случајеви медицинске сестре Ширли Чаплин и стјуардесе Бритиш ервејза Надије Евајде, којима је наређено да на радно место не доносе своје крстиће. Као одговор, оне су своје случајеве проследиле Европском суду за људска права. Оба случаја су разрешена у корист подносилаца.[13][14]

Галерија уреди

Извори уреди

  1. ^ Liz James (2008). Supernaturalism in Christianity: Its Growth and Cure. Mercer University Press. ISBN 9780881460940. 
  2. ^ Phipps, William E. (2010). A Companion to Byzantium. John Wiley & Sons. ISBN 9781405126540. 
  3. ^ Edwards, Mark U. (2006). Religion on Our Campuses. Palgrave Macmillan. ISBN 978-1403972101. 
  4. ^ Jordan, Anne (2000). Christianity. Nelson Thornes. ISBN 9780748753208. 
  5. ^ On Wearing the Cross. Greek Orthodox Church. 2012. Архивирано из оригинала 01. 06. 2013. г. Приступљено 27. 02. 2013. 
  6. ^ Michael Symmons Roberts. „The Cross”. BBC. 
  7. ^ Acello, Barbara (2004). Nursing Assisting: Essentials For Long-Term Care. Cengage Learning. ISBN 9781401827526. 
  8. ^ Louise Simmers (2008). Introduction to Health Science Technology. Cengage Learning. ISBN 9781418021221. 
  9. ^ Hartman, Randy J. (2000). The Key to Hypnosis. ISBN 9780595139569. 
  10. ^ The Ethiopian Orthodox Church (2003) [1970]. Aymero W. and Joachim M, ур. „The Sacramental: The cross and the crucifix”. The Ethiopian Orthodox Tewahedo Church. Addis Ababa: Ethiopian Orthodox mission. Архивирано из оригинала 22. 03. 2013. г. Приступљено 27. 02. 2013. 
  11. ^ Siegbert Uhlig (2007). Encyclopædia Aethiopica: He-N. Otto Harrassowitz Verlag. ISBN 9783447056076. 
  12. ^ Jacques, Edwin E. (1995). The Albanians: An Ethnic History from Prehistoric Times to the Present. McFarland. ISBN 9780899509327. 
  13. ^ „Cardinal Keith O'Brien urges Christians to 'proudly' wear cross”. BBC. 
  14. ^ Jonathan Petre. „Persecuted Christians take Government to European Court”. Daily Mail. 

Литература уреди