Кућа (филм)
југословенски филм из 1975. године у режији Богдана Жижића
За другу употребу, погледајте страницу Кућа (филм из 1986).
„Кућа“ је југословенски филм из 1975. године који је добио награду Златна арена.[1][2]
| Кућа | |
|---|---|
| Жанр | драма |
| Режија | Богдан Жижић |
| Сценарио | Жељко Сенечић Богдан Жижић |
| Музика | Томислав Симовић |
| Сценографија | Жељко Сенечић |
| Камера | Томислав Пинтер |
| Монтажа | Радојка Иванчевић-Танхофер |
| Издавачка кућа | Кроација филм |
| Година | 1975. |
| Земља | СФРЈ |
| Језик | српскохрватски |
| Награде | Златна арена |
| IMDb веза | |
РадњаУреди
50-годишњи директор Бранко извозно-увозног предузећа, жури аутом на прославу свог рођендана. Путем повезе Секу, девојку која припада генерацији с којом Бранко има малошта заједничко. Нешто касније њихови се путови опет укрсте. Сека открије Бранку да су њени родитељи поседовали велику кућу, која им је након 2. светског рата грешком одузета. Кад установи да је њена прича истинита, Бранко, који се заљубио у Секу и понудио јој брак, чини све да јој се кућа врати. Захваљујући везама у томе и успева, но кућу треба поправити, за што Бранкова плата није довољна. Да би задовољио младу супругу, он се упушта и у незаконите послове.[2]
УлогеУреди
| Глумац | Улога |
|---|---|
| Фабијан Шоваговић | Бранко |
| Јагода Калопер | Сека |
| Раде Марковић | Саша |
| Ана Карић | Тереза |
| Фрањо Мајетић | Мајстор Франц |
| Марија Кон | Секина мајка |
| Крешимир Зидарић | Жарко |
| Смиљка Бенцет | Мара |
| Едо Перочевић | Владо |
| Вјера Жагар Нардели | Секретарица |
| Отокар Левај | Макс |
| Звонимир Јурић | Брацек |
| Младен Црнобрња | Секин пријатељ |
| Реља Башић | Архитекта |
| Татјана Вердоник | |
| Дарко Срића | Секин пријатељ |
| Младен Васари | Сликар |
| Зоран Покупец | Секин пријатељ с лулом |