Кућа (филм)
југословенски филм из 1975. године у режији Богдана Жижића
„Кућа“ је југословенски драмски филм из 1975. године који је добио награду Златна арена.[1][2]
| Кућа | |
|---|---|
| Жанр | драма |
| Режија | Богдан Жижић |
| Сценарио | Жељко Сенечић Богдан Жижић |
| Музика | Томислав Симовић |
| Сценограф | Жељко Сенечић |
| Сниматељ | Томислав Пинтер |
| Монтажа | Радојка Иванчевић-Танхофер |
| Продуцентска кућа | Кроација филм |
| Година | 1975. |
| Земља | СФР Југославија |
| Језик | српскохрватски |
| Награде | Златна арена |
| IMDb веза | |
Радња уреди
50-годишњи директор Бранко извозно-увозног предузећа, жури аутом на прославу свог рођендана. Путем повезе Секу, девојку која припада генерацији с којом Бранко има мало шта заједничко. Нешто касније њихови се путеви опет укрсте. Сека открије Бранку да су њени родитељи поседовали велику кућу, која им је након 2. светског рата грешком одузета. Кад установи да је њена прича истинита, Бранко, који се заљубио у Секу и понудио јој брак, чини све да јој се кућа врати. Захваљујући везама у томе и успева, но кућу треба поправити, за што Бранкова плата није довољна. Да би задовољио младу супругу, он се упушта и у незаконите послове.[2]
Улоге уреди
| Глумац | Улога |
|---|---|
| Фабијан Шоваговић | Бранко |
| Јагода Калопер | Сека |
| Раде Марковић | Саша |
| Ана Карић | Тереза |
| Фрањо Мајетић | Мајстор Франц |
| Марија Кон | Секина мајка |
| Крешимир Зидарић | Жарко |
| Смиљка Бенцет | Мара |
| Едо Перочевић | Владо |
| Вјера Жагар Нардели | Секретарица |
| Отокар Левај | Макс |
| Звонимир Јурић | Брацек |
| Младен Црнобрња | Секин пријатељ |
| Реља Башић | Архитекта |
| Татјана Вердоник | |
| Дарко Срића | Секин пријатељ |
| Младен Васари | Сликар |
| Зоран Покупец | Секин пријатељ с лулом |
Награде уреди
Референце уреди
- ^ Hrvatski filmski arhiv: Popis hrvatskih dugometražnih filmova 1944. - 2006. Архивирано на сајту Wayback Machine (5. март 2016), pristupljeno 20. travnja 2009.
- ^ а б в г д „Кућа”. База ХР кинематографије. Приступљено 24. 1. 2021.