Књига о слободном изумевању и вештини шаховске игре

Књига о слободном изумевању и вештини шаховске игре (шп. Libro de la invención liberal y el arte del juego del ajedrez) је једна од најстаријих књига о савременом шаху у Европи. Дело је написао шпански свештеник Руј Лопез де Сегура, који је био инспирисан делом Questo libro e da imparare giocare a scachi Педра Дамијана из 1512. године. Руј Лопез је настојао да сачини књигу у којој би биле исправљене Дамијанове грешке. Тако је настало дело које представља шаховски водич са основним правилима и основама стратегије и тактике. Нека од правила по којима се и дан-данас игра први пут су споменута у овој књизи. Књига је написана 1561. године и издата у Алкали де Енарес.

Насловна страна књиге

ИсторијатУреди

Руј Лопез је 1560. године посетио Рим и тамо био у могућности да прочита књигу Questo libro e da imparare giocare a scachi која се односила на шах и чији је аутор био Педро Дамијано. Анализирајући књигу, Лопез је утврдио да њен садржај није најпогоднији и да постоје грешке које се могу исправити, па је одлучио да напише нову и исцрпнију књигу о шаховској игри. Нагнан и надахнут Дамијановим делом, Лопез је у свом делу критиковао Дамијанове анализе.[1] Оригинално издање књиге је на шпанском језику. Преведена је на италијански 1584. године, а у 17. веку и на француски језик.[2]

СадржајУреди

У књизи се, између осталог, налазе подаци о пореклу игре, правила игре, као и неки савети за побољшање игре и основи стратегије и тактике.

Књига се састоји из четири дела.

У првом делу се уопштено говори о шаховској игри, описана је њена историја, а наведена су шаховска правила по којима се играла у Краљевини Кастиљи. У то доба, пат правило је подразумевало да је победио онај шахист који се нашао у пат позицији, за разлику од данашњег исхода позиције – ремија. У књизи је такође наведено тада важеће правило које омогућава да један од играча победи ако поједе све противникове фигуре, осим краља. У делу је такође изложено правило педесет потеза, које је и данас једно од основних правила игре.

У другом делу, Руј Лопез уводи реч „гамбит“ и наводи примере отварања која до тад нису била објављена: краљев гамбит, неколико варијанти ловчевог отварања и данашња Штајницова варијанта шпанског отварања.

Последња два поглавља књига садрже критике анализа Педра Дамијана, које је навео у свом делу Questo libro e da imparare giocare a scachi. Наиме, Дамијано је сматрао да је после потеза 1.е4 е5 2. Sf3, за црне фигуре најбољи потез 2...Sc6. Међутим, Руј Лопез је сматрао да је то погрешан потез и да је бољи потез 3.Lb5. Огроман допринос за поменуто отварање имао је Руј Лопез, па је у западној литератури познато под његовим именом, иако је било познато и пре њега.[3]

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Harry Golombek, Golombek's Encyclopedia of Chess. Crown Publishing.1977. ISBN 978-0-517-53146-4. стр. 186,.
  2. ^ Sunnucks, Anne (1970). The Encyclopaedia of Chess. St. Martins Press. стр. 294. ISBN 978-0-7091-4697-1. 
  3. ^ David Vincent Hooper, Kenneth Whyld, Оксфордски шаховски приручник (друго издање). Oxford University Press.1992. ISBN 978-0-19-280049-7. стр. 234-235,.