Лалин рабош (лист)

Лалин рабош : народни лист за шалу и сатиру је српски хумористички лист. Лист је штампан у Новом Саду. Први број је изашао 12. јануара 1895. године, а задњи 9. фебруара 1895. године.[1]

Лалин рабош : народни лист за шалу и сатиру
Лалин рабош
Типхумористички часопис
Формат32 cm
УредникМилош Токолић-Соља ; Младен Николић
Оснивање12. јануар 1895.
Језиксрпски
Укидање9. фебруар 1895.

Историјат уреди

Иако је наглашено нестраначки оријентисан, Лалин рабош је био изузетно политички оштар. Већ је и сама симболика у имену овог шаљивог гласила (рабош) подразумевала бележење обећања и дуговања разних јавних и политичких личности. У песми-поздраву првог броја, Лалин поздрав на другој страници наведени су, између осталог и следећи стихови:

Посебно су, међу јавним личностима српског живота били омражени: патријарх Георгије Бранковић, Јован Грујић Јота, чика Стева Поповић, Александар Сандић и др.[2]

Карикатуре и илустрације уреди

Лалин рабош није имао решено питање израде клишеа за карикатуре. Због тога су хумористички листови нередовно излазили, каснили или су објављивани без илустрација најављених у претходном броју. Тај недостанак свежих, готових и пригодних карикатура толико се осећао с краја XIX века да су у случају Лалиног рабоша, његове илустрације преузимане у епигонским листовима какви су били вршачки Бубањ или Бата из Баната.[2]

Рубрике уреди

Сталне текстуалне рубрике у листу су биле[2]:

  • Лалу филозофа
  • Лалу гајдаша
  • Лалу добошара
  • Фрајлу Фему

Одговорност листа уреди

Власник и издавач Лалиног рабоша, народног листа за шалу и сатиру била је Дружина Лалиног рабоша, а уредничку одговорност сносио је Милош Токалић Соља, будући уредник супарничког листа Муње. Потом је уредник био Младен Николић са којим ће Лалин рабош завршио своје излажење, последњим, четвртим бројем, 9. фебруара 1895. године.[2]

Место издавања и штампарија уреди

Лист је штампан у Штамарији Српске књижаре Браће М. Поповића, у Новом Саду.[1]

Периодичност излажења уреди

Лист је излазио четири пута месечно, сваког четвртка.[3]

Галерија уреди

Референце уреди

  1. ^ а б Рошуљ, Жарко (2017). Лексикон српске шаљиве периодике (1830-1918). Нови Сад: Матица српска; Институт за књижевност и уметност. стр. 104. 
  2. ^ а б в г „Српска хумористичко-сатиричка периодика друге половине XIX и почетка XX века” (PDF). Нардус. Приступљено 9. 9. 2020. 
  3. ^ Кисић, Милица. „Српска штампа : 1768-1995. : историјско-библиографски преглед.”. Дигитална Народна библиотека. Приступљено 9. 9. 2020.