Леополд III, војвода Аустрије

Леополд III, војвода Аустрије
Леополд III, војвода Аустрије
	Леополд III од Хабсбурга, "Син Алберта II"
Лични подаци
Датум рођења	1. новембар 1351.
Место рођења	Беч, Војводство Аустрија
Датум смрти	9. јул 1386. (34 год.)
Место смрти	Семпах, Швајцарска конфедерација
Гроб	У опатији Опатија светог Павла, Лавантал у Лаванталу
Породица
Супружник	Виридис Висконти
Потомство	Вилијем; Леополд IV; Ернест Гвоздени; Фридрих IV;
Родитељи	Алберт II, војвода Аустрије; Јохана од Фирта
Династија	Династија Хабзбург
Војвода Аустрије
Период	1379−1386.
Претходник	Рудолф IV, војвода Аустрије
Наследник	Леополд IV,војвода Аустрије и Вилијем, војвода Аустрије

Леополд III, војвода Аустрије (1. новембар 1351, Беч — 9. јул 1386, Семпах), познатији као Праведник, члан Куће Хабсбурга, био је војвода Аустрије од 1365. Као глава и потомак Леополданске линије, владао је унутрашњим аустријским војводствима Корушка, Штајерска, Крањска, Тирол и даља Аустрија од 1379. до смрти 1386. Био је син Алберта II^[1] и Јохане од Фирта^[2].

Биографија

Леополд III. је био млађи син аустријског војводе Алберта II (и унук немачког краља Алберта I) и млађи брат војводe Рудолфа IV и Алберта III. Његова мајка Јоана из Пфирта, кћерка принцезе Јоане из Бургундије, имала је 51 годину када га је родила и умрла недуго затим. Након смрти Алберта II, његов најстарији син Рудолф IV, звани Оснивач, преузео је власт над Хабсбуршким доминацијама, упркос прописима о заједничкој владавини које је оставио његов отац. Ипак, 18. новембра 1364. године прогласио је сопствени кућни закон (Rudolfinische Hausordnung)^[а], према којем су аустријске „наследне земље“ поново проглашене заједничким посједом браће, мада је најстарији добио низ додатних права^[3].

Након Рудолфове смрти 27. јула 1365. године, Алберт III и Леополд III (њихов старији брат Фридрих је умро 1362) преузели су власт над Хабсбуршким земљама, при чему је Алберт III преузео додатна права као најстарији. Док је Алберт III владао, Леополд III је постао генерал водећих хабсбуршких трупа. У битки 1368. спречио је баварски упад у Тирол, чиме је цео Тирол стављен под власт Хабсбурга 1370. године. 1372. Леополд се с братом сукобио због права, престижа и прихода за које је сматрао да му дугују. Браћа су 25. јула 1373. потписала мировни уговор којим је Леополду додељена контрола над Тиролом, Даљном Аустријом и Крањском, док ће приходи бити подељени између војвода^[3].

У Гуглеровом рату 1375. њихов рођак Enguerrand VII de Coucy водио је плаћеничку војску у Алзас и Швајцарску како би заузео хабсбуршке посједе Сундгау, Бреисгау и округ Ферете. Леополд није успио побиједити свог рођака, повукао се у Брајзах на Рајну. Коалиција швајцарских градова тада је напала и отјерала Гуглерову војску из њихове земље и окончала рат.

Карта војводства Крањске, вјетровитог марша (немачки: Windische Mark) и Истре, аутора Јоханна Хоманна (1663—1724), Након Јоханна Веикхарда вон Валвасора (1641—1693): Доња Крањска и вјетровити марш у зеленој боји

До 1375. Леополд је наследио некадашње поседе Горице у (немачки: Windische Mark)^[б], Бијелој Крањској, Фурланији и Истри те граду Фелдкирк у Ворарлбергу. Дана 6. августа 1376. добио је право склапања савеза са страним владарима. Алберт је путовао пет месеци по Пруској 1377, остављајући Леополда задуженог за све Хабсбуршке земље. За то време, Леополд је потписао мировни уговор са Хајнрихом вон Шумбергом, једним од најгорих супарника свог брата^[4]. Када су 7. јула 1379. он и Алберт III потписали Нојбершки уговор, Леополд је постао ексклузивни владар Штајерске укључујући и Винер Нојштат, Корушке, Крањске, Тирола и осталих аустријских земаља Швабије. 1382. добио је град Трст као део исплате за пораз Венеције. Леополд је значајно промовисао трговину у тиролским земљама, подстичући развој градова као што је Меран. Стекао је контролу над градом Базел 1376. године и могао је да купи Лауфенбург од својих швапских рођака Хабсбурговаца, међутим, његови даљи покушаји да прошири свој положај у Швајцарској конфедерацији нису успели.

Погинуо у бици код Семпаха. Првобитно је сахрањен у манастиру Конигсфелден, његови посмртни остаци пребачени су најпре у опатију Светог Влаха у свечаној церемонији 14. новембра 1770. године, а на крају у опатију Светог Павла у Корушкој.

Породица и деца

Леополд III оженио се 23. фебруара 1365. за Виридис Висцонти (1352–1414)^[4]^[5]. У браку су имали четири сина и три ћерке

Виллиам (1370–1406)
Леополд IV (1371-1411)
Ернест Гвоздени (1377-1424)
Фредерик IV (1382-1439)
Елизабет (1378–1392)
Маргарета (1370–?)
Катаринa (1385–?), Опатица Свете Кларе у Бечу

Леополда је наследио његов најстарији син Вилијам. Остали синови: Леополд, будући војвода даље Аустрије, Ернест Гвоздени, будући војвода унутрашње Аустријем, Фредерик, будући војвода даље Аустрије.

Породично стабло

16. Алберт IV, гроф Хабсбург

8. Рудолф I од Немачке

17. Хедвиг из Кибурга

4. Албрехт I, војвода Аустрије

18. Буркхард V, гроф Хохенбург

9. Гертруда од Хохенберга

19. Мецхтилд од Тубинген

2. Алберт II, војвода Аустрије^[1]

20. Меинхард I из Горице-Тирола

10. Мејнхард, војвода Корушке

21. Аделхеид из Тирола

5. Елизабета Корушка

22. Отон II Вителсбах

11. Елизабета Баварска

23. Агнес од Палатината

1. Леополд III, војвода Аустрије

24. Урлих II од Фирта

12. Теобалд, гроф Пфирт

25. Агнес од Вергија

6. Улрих III, гроф Пфирт

26.

13. Катарина Клингенска

27.

3. Јоана из Пфирта^[2]

28. Иго III од Бургундије

14. Реџиналд из Бургундије

29. Аделаиде, грофица Палатина из Бургундије

7. Јоана из Бургундије

30. Амадеус, гроф Неуфсхател

15. Жилмет из Нушетел

31. Јордана од Арберга

Регналне титуле

Владарске титуле
Леополд III, војвода Аустрије Кућа Хабсбурга Рођење: 1. новембар 1351 Смрт: 9. јули 1386
Рудолф IV	Војвода Аустрије 1365–1379 саАлберт III	Алберт III као једини војвода
Рудолф IV	Војвода Штајерске Корушке Крањске Грофовија Тирол 1365–1386 саАлберт III (1365–1379)	Вилијем и Леополд IV

Види још

Напомене

^ Рудолфов кућни закон
^ У средњовековној Европи била је граница-ознака од Светог римског царства, са отприлике Долењска ( Горењска) области у данашњој Словеније. У словеначкој историографији познат је као Словенски марш

Референце

^ ^а ^б „Albrecht II der Lahme”. roglo.eu. ROGLO. Приступљено 24. 4. 2020.
^ ^а ^б „Johanna von Pfirt”. roglo.eu. ROGLO. Приступљено 24. 4. 2020.
^ ^а ^б Alfons Huber (1883), „Leopold III., Herzog von Oesterreich, Steiermark und Kärnthen”, Allgemeine Deutsche Biographie (ADB) (на језику: немачки), 18, Leipzig: Duncker & Humblot, стр. 392—395
^ ^а ^б Paul Uiblein (1985), „Leopold III.”, Neue Deutsche Biographie (NDB) (на језику: немачки), 14, Berlin: Duncker & Humblot, стр. 287—289 ; (full text online)
^ von Wurzbach, Constantin (1860). „Habsburg, Leopold III. der Gerechte”. Biographisches Lexikon des Kaiserthums Oesterreich. 6. Vienna: Kaiserlich-königliche Hof- und Staatsdruckerei. стр. 412.

Литература

- Habsburg, Leopold III. der Gerechte

[3] Рудолфов кућни закон

[5] У средњовековној Европи била је граница-ознака од Светог римског царства, са отприлике Долењска ( Горењска) области у данашњој Словеније. У словеначкој историографији познат је као Словенски марш

[Albrecht_II-1] а ^б „Albrecht II der Lahme”. roglo.eu. ROGLO. Приступљено 24. 4. 2020.

[Johanna_von_Pfirt-2] а ^б „Johanna von Pfirt”. roglo.eu. ROGLO. Приступљено 24. 4. 2020.

[ADB-4] а ^б Alfons Huber (1883), „Leopold III., Herzog von Oesterreich, Steiermark und Kärnthen”, Allgemeine Deutsche Biographie (ADB) (на језику: немачки), 18, Leipzig: Duncker & Humblot, стр. 392—395

[NDB-6] а ^б Paul Uiblein (1985), „Leopold III.”, Neue Deutsche Biographie (NDB) (на језику: немачки), 14, Berlin: Duncker & Humblot, стр. 287—289 ; (full text online)

[BLKO-7] von Wurzbach, Constantin (1860). „Habsburg, Leopold III. der Gerechte”. Biographisches Lexikon des Kaiserthums Oesterreich. 6. Vienna: Kaiserlich-königliche Hof- und Staatsdruckerei. стр. 412.

[1]

[2]

[а]

[3]

[б]

[4]

[5]