Лион (Звездара)

насеље у општини Звездара, град Београд

Лион је назив за део града Београда који чини неколико оближњих улица позиционираних око некадашње кафане Лион која се налазила на углу улица Милоша Зечевића и Булевара краља Александра.

Шестоспратница у чијем локалу у приземљу се некада налазила кафана „Лион” по којој је цео крај и добио име
Посластичарница „Лион” у Булевару краља Александра 207

До Лиона градским превозом можете стићи трамвајским линијама: 5, 6, 7 и 14.[1]

Насеље је добило име по кафани Лион, названој по истоименом француском граду[2] која се налазила на западном углу улица Милоша Зечевића и Булевара краља Александра

Северним рубом овог краја некада је текао Булбулдерски поток, назван по турској речи за славуја (Булбул), јер је у крају некада живело доста ових птица. Славујев венац би био слободнији превод речи „булбулдер” ("славујев венац" или славујево брдо > булбул - славуј; дере > брдо, тур.).

Положај

уреди

Лион се граничи са насељима: Булбулдером на североистоку, Ђермом на западу, Црвеним крстом на југозападу, Врачаром на југу и Цветковом пијацом на истоку.

Административно речено, границе МЗ "Славујев Поток" су: ул. Тршћанска (према западу и звездарској МЗ Вуков Споменик), ул. Димитрија Туцовића (север, према МЗ Булбулдер и МЗ Звездара), ул. Господара Вучића (исток, МЗ Звездара) и Булевар Краља Александра, некада Револуције (југозапад, према МЗ Липов Лад и Ђерам). Ово је можда једина звездарска месна заједница која се не граничи са неком другом општином.

Као и суседна МЗ "Вуков Споменик" и Славујев поток заузима јужну долинску страну Булбулдерског потока, који је некада текао правцем улице Димитрија Туцовића, тако да је крај нагнут према тој улици, као и према западу-северозападу, у правцу којим је поток текао.

Карактеристике

уреди

Већи део МЗ и краја је посвећен становању. У њој постоје и следеће установе: Шеста београдска гимназија и Геодетска школа, Звездара театар, Антитуберкулозни диспанзер, Завод за статистику, Клиничко-Болнички Центар, Градска Болница и Основне Школе Јелена Ћетковић и Вељко Дугошевић. Вртић "Славуј" у Чеде Мијатовића је отворен 3. децембра 1977.[3] Под Лионом се подразумева и крај источно од Батутове улице, где се налази терен Хајдука са Лиона.

Према попису од 2002. године, подручје (МЗ) има 5509 становника.

Историја

уреди

Пре Другог светског рата, Лион је био комерцијални центар на Булевару, с многим трафикама и дућанима, књижарама и занатским радњама. Кафана "Лион" је била омиљено место предратних државних службеника, официра и учитеља, позната по турнирима у билијару, шаху и доминама, као и по недељним игранкама за младе[4].

Извори

уреди