Логор Рабић

Логор Рабић је основан 26. априла 1992. у бившем складишту ЈНА, општина Дервента.

Оснивање логораУреди

За формирање логора била је задужена 103. бригада ХВО под заповједништвом Мајић Златка званог „Словенац“. У логору је настављено злостављање жртава, које су највећим дијелом боравиле у логору Дом ЈНА у Дервенти. Први заробљеници су били становници села Чардак[1], општина Дервента. Број логораша се кретао од 26 до 120[2]. Управник логора је био Нихад Хамзић-Фриц.

Однос према заробљеницимаУреди

Однос према заробљеницима је био крајње нехуман о чему свједоче бројне изјаве преживјелих.[2]

Методе злостављањаУреди

Уобичајене методе злостављања:

  • наношење тешких физичких повреда[3]
  • боравак у неусловној просторији великог броја затвореника,
  • психичка понижења,
  • извођење на лажна стријељања[4],
  • ускраћивање хране и пића, лоша хигијена и појава вашки,

Специфичне методе злостављања:

  • мучење усијаном жицом при чему су паљене руке, ноге, леђа и рамена[5],
  • присиљавање логораша да се међусобно шамарају[6],
  • присиљавање логораша да лиже чизме и брише прашину устима[6]
  • мучење електро шоковима у предјелу препона[7]

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „Ратни злочини ХВ – ХВО и АБиХ над српским цивилима и ратним заробљеницима у Дервенти 1992“, РЦИРЗ, Бања Лука, јули 2012, стр 2.
  2. 2,0 2,1 „Дервента као жртва рата 1992“, Удружење логораша Дервента, I издање, Дервента, април, 2002. г., стр 8.
  3. ^ Архив Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, Записник о узимању изјаве свједока М. М. 28/206 од 1.12.1992., стр 2-3.
  4. ^ Записник о узимању изјаве свједока Ћ. И., 2/218 од 18.9.1992. г., стр 2-3.
  5. ^ Крајиновић Анто, стражар у логору Рабић поред физичког и психичког малтретирања једном приликом је мучио усијаном жицом Б. Р. палећи му руке, леђа и раме.(кп: 13/93. Од 12. 1. 1993. г. Стр
  6. 6,0 6,1 Иванковић Зоран, стражар у логору Рабић је присиљавао К. Н. и М. М. да се међусобно шамарају, а када је по његовој оцјени то било мало сам их је наставио тући.(кп: 13/93. од 12. 1. 1993. г. стр 31. )
  7. ^ „Дервента, више локација 5219221“, стр. 218.

ЛитератураУреди

  • Дервента као жртва рата 1992, Удружење логораша Дервента, I издање, Дервента, април, 2002.
  • Ратни злочини ХВ – ХВО и АБиХ над српским цивилима и ратним заробљеницима у Дервенти 1992, РЦИРЗ, Бања Лука, 2012.