Малком Делејни
Малком Делејни (енгл. Malcolm Delaney; Балтимор, Мериленд, 11. март 1989) амерички је кошаркаш. Игра на позицијама плејмејкера и бека.
Малком Делејни | |||
---|---|---|---|
Лични подаци | |||
Пуно име | Малколм Хаким Делејни | ||
Датум рођења | 11. март 1989. | ||
Место рођења | Балтимор, Мериленд, САД | ||
Држављанство | САД | ||
Висина | 1,91 m | ||
Информације о каријери | |||
НБА драфт | 2011. / није изабран | ||
Проф. каријера | 2011— | ||
Позиција | плејмејкер / бек | ||
Сениорска каријера | |||
Године | Клуб | ||
2011—2012 2012—2013 2013—2014 2014—2016 2016—2018 2018—2019 2019—2020 2020—2022 |
Елан Шалон Будивељник Бајерн Минхен Локомотива Кубањ Атланта хокси Гуангдунг тајгерси Барселона Олимпија Милано | ||
Статистика на basketball-reference.com | |||
Статистика на nba.com | |||
Биографија
уредиКолеџ кошарку играо је на Вирџинија Тек Универзитету за екипу Вирџинија Тек хокиса у периоду од 2007. до 2011. године. На НБА драфту 2011. није изабран, те се одлучио за каријеру у Европи.
У сезони 2011/12. наступао је за француски Елан Шалон — клуб који је у том периоду освојио сва три национална трофеја (Про А лигу, Куп Француске и Куп „Недеља асова“) и успут стигао до финала Еврочеленџа. Сезону 2012/13. провео је у украјинском Будивељнику са којим је такође освојио национално првенство. Сам Дилејни је био најкориснији играч тог првенства, а изабран је и у прву поставу идеалног тима Еврокупа 2012/13.[1] У сезони 2013/14. играо је за Бајерн из Минхена са којим је освојио Бундеслигу Немачке, а био је најкориснији играч регуларног дела,[2] као и финала овог такмичења.
У јула 2014. је постао играч Локомотиве Кубањ,[3] и са њима је провео наредне две сезоне. У сезони 2015/16. водио је Локомотиву до фајнал-фора Евролиге, а уврштен је и у идеални тим Евролиге.[4] Дана 15. јула 2016. године потписао је за Атланта хоксе.[5] Две сезоне је провео у Атланти, током којих је за 17, 8 минута на паркету бележио просечно 5,7 поена по мечу. Сезону 2018/19. је провео наступајући за Гуангдунг саутерн тајгерсе у Кини.[6] У септембру 2019. је потписао једногодишњи уговор са Барселоном.[7] Сезона је прекинута у марту због пандемије ковида 19, а Делејни је споразумно раскинуо уговор са клубом 14. маја 2020. године.[8]
У јуну 2020. је потписао двогодишњи уговор са Олимпијом из Милана.[9]
Успеси
уредиКлупски
уреди- Елан Шалон:
- Првенство Француске (1): 2011/12.
- Куп Француске (1): 2012.
- Куп „Недеља асова“ (1): 2012.
- Будивељник:
- Првенство Украјине (1): 2012/13.
- Бајерн Минхен:
- Првенство Немачке (1): 2013/14.
- Олимпија Милано:
- Куп Италије (2): 2021, 2022.
- Суперкуп Италије (1): 2020.
Појединачни
уреди- Идеални тим Евролиге — прва постава (1): 2015/16.
- Идеални тим Еврокупа — прва постава (1): 2012/13.
- Најкориснији играч Првенства Украјине (1): 2012/13.
- Најкориснији играч Првенства Немачке (1): 2013/14.
- Најкориснији играч финала Првенства Немачке (1): 2013/14.
- Најкориснији играч Суперкупа Италије (1): 2020.
- Најкориснији играч Купа Италије (1): 2022.
Референце
уреди- ^ „Star power fills 2012-13 All-Eurocup teams!”. Eurocupbasketball.com (на језику: енглески). 15. 5. 2020. Приступљено 31. 7. 2015.
- ^ „SD | News | FC Bayern München | Der MVP heißt Malcolm Delaney” (на језику: немачки). Schoenen-dunk.de. 24. 4. 2014. Архивирано из оригинала 03. 08. 2020. г. Приступљено 15. 5. 2020.
- ^ „Lokomotiv Kuban inks proven winner Delaney”. Eurocupbasketball.com (на језику: енглески). 2. 7. 2014. Приступљено 15. 5. 2020.
- ^ „All-Euroleague First and Second Teams announced”. Euroleague.net (на језику: енглески). 6. 5. 2016. Приступљено 15. 5. 2020.
- ^ „Hawks Re-Sign Humphries, Add Jack & Delaney”. NBA.com (на језику: енглески). 15. 7. 2016. Приступљено 15. 5. 2020.
- ^ „Dilejni izabrao klub!”. mozzartsport.com. 28. 7. 2018. Приступљено 15. 5. 2020.
- ^ „Zvanično: Dilejni potpisao za Barsu”. mozzartsport.com. 12. 9. 2019. Приступљено 15. 5. 2020.
- ^ „Dilejni otišao iz Barselone”. mozzartsport.com. 14. 5. 2020. Приступљено 15. 5. 2020.
- ^ „Armani opet bacio bombu - Dilejni potpisao na dve godine”. mozzartsport.com. 2. 6. 2020. Приступљено 4. 6. 2020.