Отворите главни мени

Манастир Детлак је манастир Српске православне цркве. Налази се у селу Доњи Детлак, Општина Дервента. Манастирски храм је посвећен светом пророку Илији.[1]

Манастир Детлак
Манастир Детлак.JPG
Основни подаци
ЈурисдикцијаСрпска православна црква
ЕпархијаЕпархија зворничко-тузланска
Оснивање1303
ОснивачСтефан Драгутин
Локација
МестоДоњи Детлак
Држава Република Српска
Координате44°57′59.99″N 17°48′21.83″E / 44.9666639° СГШ; 17.8060639° ИГД / 44.9666639; 17.8060639
Манастир Детлак на мапи Босне и Херцеговине
Манастир Детлак
Манастир Детлак
Манастир Детлак на мапи Босне и Херцеговине

ИсторијаУреди

Градња манастира по Детлачкој хрисовуљи завршена је 1303. године, а ктитор манастира био је краљ Стефан Драгутин.[2] Ова повеља била је написана у облику свитка од пергамента димензије 375x8x4950мм, са потписом "Стефана Драгутина, по милости божјој краља српских земаља". Хрисовуља је састављена лијепљењем од осам пергаментних листова. Обје стране биле су меке и глатке. Исписани текст био је широк око 260 милиметара. На врху, у средини, налазио се орнамент. Детлачка хрисовуља нестала је из архива црквене општине Дервента за вријеме анексије Босне и Херцеговине од стране Аустро-Угарске 1878. године. Претпоставља се да је украдена од стране окупатора. Опис повеље је сачинио прота дервентски Томо Анђелић.[3]

Следећи сачувани писани документ о манастиру је натпис на Јеванђељу које је рукописано у Детлаку 1509. године, а данас се поменуто Јеванђеље чува у Народној библиотеци у Букурешту и на њему пише:

"Ово Јеванђеље је писано у селу Детлак на ријеци Укрини" [4]

Следећи помен манастира везан је за Евхологион (Детлачки молитвослов – зборник). Ово дјело данас се чува у Патријаршијској библиотеци у Београду, а састоји се из двије цјелине, од којих прва датира из периода 1625.1635 године, а друга из периода 1550.1560 године.

Први дио Евхологиона је дјело Захарија Возућанина, који је ову књигу писао у манастиру који прославља догађај преноса моштију Светог оца Николаја, у селу Детлаку, поред ријеке Укрине, код града Дервенте у вријеме српског Архиепископа Пајсија и босанског Митрополита Исаије.[4]

 
Детлачки Евхологион 1628. година

"Ова књижица написана је и обновљена грешним рукама Захарије Возућанина по налогу презвитера Милеша, у селу Детлаку, у вријеме када је српским престолом владао архиепископ Пајсије, а босански митрополит био Исија, 24. 11. 1628. године" [5]

Други старији дио је дјело једнога писца и важан је због самог помињања мјеста Детлака као мјеста настанка. Претпоставља се да је у манастиру био преписивачки центар.[1]

Са упадима Турске војске у Босну 1458. године, манастир је демолиран. Турци су се са плијеном повукли, а недуго затим манастир је обновљен. Сличну судбину доживио је око 1690. године, да би га Турци потпуно уништили 1834. у вријеме буне попа Јовице Илића.[3]

Градња једнобродног храма Светог пророка Илије је почела 1910. године а завршена је 1913. године, храм је поменуте године осветио свештеник Илија Миђић.

СадашњостУреди

Залагањем и трудом Средоја Новића обновљен је 2009. године, а тада га је осветио Епископ зворничко-тузлански Василије 17. октобра 2009. године. Конак манастира је 2012. године надограђен на парохијски дом из 1998. године. Манастир је живописао у српско-византијском стилу Горан Пешић из Чачка. Иконостас од храстовог дрвета је радио Стево Пена из Мркоњић Града. Иконе у византијском стилу је насликао Перо Боснић из Шипова. Свештенство: Током двадесетог вијека о храму су бринули свештеници: Бранко Ђаковић од 1937. године, Стево Гачић, Недељко Поповић, Михајло Јовић, Саво Јовић, Саво Тодоровић.[1]

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 1,2 „Српски православни манастир у Доњем Детлаку”. Архивирано из оригинала на датум 01. 02. 2016. Приступљено 09. 10. 2015. 
  2. ^ „Тутњевић, С. (2007). На трагу манастира Детлак. Београд: Свет књиге,” (PDF). стр. 97. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 27. 01. 2016. Приступљено 09. 10. 2015. 
  3. 3,0 3,1 Дервента-Манастир Детлак
  4. 4,0 4,1 „Манастир Детлак, Епархија зворничко-тузланска”. Архивирано из оригинала на датум 17. 07. 2015. Приступљено 09. 10. 2015. 
  5. ^ „Тутњевић, С. (2007). На трагу манастира Детлак. Београд: Свет књиге,” (PDF). стр. 8. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 27. 01. 2016. Приступљено 09. 10. 2015.