Манифестациони туризам

Манифестациони туризам један је од најзначајнијих облика туристичких кретања. У иностраној литератури познат је под називом event tourism. Огледа се у путовању туриста ради посете одређених фестивала, карневала, приредби и других облика манифестација. Манифестациони туризам се може посматрати као допунски облик неке друге врсте туризма, међутим постоје градови у свету, попут Риа, који представљају фестивалске градове, те је главни вид заступљеног туризма управо манифестациони.

Туристичка манифестација је унапред организовано дешавање које својим садржајима и квалитетом има моћ да привуче посетиоце, без обзира да ли у окружењу постоје неке сличне туристичке атракције које конкуришу за исту потрошњу новца, времена или напора туриста.

Одлике манифестационог туризма

Манифестације могу бити:

• културне
• политичке
• уметничке
• забавне
• спортске

Манифестациони туризам може имати:

• рекреативно обележје, које се односи на спортске и забавне манифестације
• културно обележје, које се везује за уметничке манифестације

Манифестациони мотиви се односе на врсту манифестације која узрокује туристичка кретања, те истовремено представљају туристичке манифестације. Активирање манифестационих мотива захтева висок степен туристичког развоја, добру организацију и квалитетну пропаганду.  

Манифестациони туризам није везан искључиво за сезону, као други облици туризма. Овај облик туризма садржи унарпед испланиран програм, самим тим и промет, што има значајан утицај на дестинацију.

Путовања мотивисана посетом различитим манифестацијама унапред су осмишљена, садржај боравка је одређен програмом манифестације, а дужина боравка условљена дужином трајања саме манифестације.

Историјски развој

Манифестације као главни ресурс манифестационог туризма, присутне су у људском друштву од најранијих времена, када су се огледале у различитим врстама ритуала, излагања и славља. На развој манифестација значајно је утицала појава капитализма и нових друштвених односа. Током 20. века долази до појаве дискреционог дохотка, повећања куповне моћи и стандарда потрошача, и самим тим могућности за усмеравање са основних на додатне потребе. У свету се манифестациони туризам помиње од почетка осамдесетих година 20. века, док у Србији добија на значају тек у првој деценији 21. века.

Олимпијске игре представљају једну од највећих међународних манифестација, инспирисане Античким олимпијским играма, чија историја досеже до 8. века пре нове ере. Још неке од светски познатих и посећених манифестација су Карневал у Риу, Фестивал у Кану, Октоберфест у Минхену...

Значај манифестационог туризма

У савременој туристичкој понуди манифестациони туризам се посматра као допунски вид туризма, који потпомаже развоју неког другог облика. Манфестације се најчешће организују у циљу продужавања боравка туриста у неком месту кроз обогаћивање туристичког доживљаја. Доприносе повећању атрактивности подручја у којима се одржавају и на тај начин стварају позитиван имиџ дестинације, који постаје препознатљив на туристичком тржишту. Самим тим, утичу на развој места и повећање обима туристичке потражње. Поред задржавања туриста који бораве у дестинацији и добијања нових туристичких потрошача, места одржавања манифестација добијају и „туристе повратнике“ – оне који желе да виде нешто ново у већ познатој дестинацији.

Углавном се организују у вансезони, за шта су најбољи пример приморска места у којима се у зимској сезони одржавају фестивали како би се у промету успоставио баланс са летњом сезоном.

Поред економског унапређења дестинација манифестационог туризма, значај се огледа и у култури, односно очувању и промоцији културне баштине. Присутан је и друштвени значај, испољен у унапређењу социјализације и повезивању људи из различитих социо-културних средина.

Литература

• др. Јовичић Добрица (2013). Увод у Туризмологију, Београд: Географски факултет
• Вељковић Јована (2020). Дипломски рад: Фестивали и манифестације – развој и утицај на туризам, Београд: Географски факултет
• Бјељац Жељко (2010). Туристичке манифестације у Србији, Београд: Географски институт „Јован Цвијић“ САНУ
• др Штетић Снежана (2007). Посебни облици туризма, издавач: аутор, Београд

Спољашње везе

• Туризам и путовања
• Футуризам Архивирано на сајту Wayback Machine (22. децембар 2022)
• SEE Business Travel & Meetings magazine
• Bookaweb