Википедија

Маријана Мараш

Маријана Мараш ( арап. مريانا بنت فتح الله بن نصر الله مرّاش Maryānā bint Fatḥ Allāh bin Naṣrallāh Marrāsh) била је сиријска списатељица и песникиња покрета Нахде, арапске ренесансе. Оживела је традицију књижевних салона на Блиском истоку и била је прва Сиријка која је објавила збирку поезије. Сматра се првом женом која је писала за арапске дневне новине.

Маријана Мараш
مريانا مرّاش
Maryānā Marrāsh
Лични подаци
Пуно имеMaryānā bint Fatḥ Allāh bin Naṣrallāh Marrāsh
Датум рођења1848.
Место рођењаАлеп, Османско царство
Датум смрти1919.
Религијакатоликиња
Занимањесписатељица и песникиња
Породица
СупружникХабиб Гадбан
Деца1 син, 2 ћерке
РодитељиФетхулах Мараш
Књижевни рад
Језик стварањаарапски
ЖанрНахда

Биографија уреди

Детињство и образовање уреди

Маријана Мараш је рођена 1848. године у Алепу, у Сирији под османском влашћу, у старој мелкитској трговачкој породици познатој по својим књижевним интересима.[1] Пошто су стекли богатство и углед у 18. веку, чланови породице Мараш били су врло чувени у Алепу,[2] иако су пролазили кроз невоље: Маријанин рођак, Бутрус Мараш, у априлу 1818. године убијен је од стране грчких православних фундаменталиста.[3] Други мелкитски католици протерани су из Алеппа током прогона, међу њима и свештеник Џибраил Мараш.[4] Маријанин отац, Фетхулах, покушао је да смири међуверски сукоб писањем помирења 1849. године, у којем је одбацио Филиокве.[5] Он је изградио велику приватну библиотеку,[6] како би својој деци, Франсису, Абдулаху и Маријани омогућио детаљно образовање, посебно у области арапског језика и књижевности.[7] Према речима Мерилин Бут, Маријанина мајка је била из "познате породице Ал-Антаки", којој је припадао и надбискуп Деметри Антахи.[8]

Алеп је у то време био значајан интелектуални центар Османског царства, са многим филозофима и писцима који су се бавили будућношћу Арапа.[9] У француским мисионарским школама је породица Мараш учила арапски језик, заједно са француским, италијанским и енглеским језицима.[9] Обезбеђујући својој ћерки образовање, у време када жене на Блиском истоку нису имале никакав приступ, Маријанини родитељи оспорили су тада широко распрострањено уверење да девојка не треба да се образује, "како не би седела у пријемној соби за мушкарце", како цитира Мерилин Бут.[10] Тако је Фетхулах уписао своју петогодишњу ћерку у маронитску школу.[11] Касније, Маријану су училе монахиње св. Јосифа у Алепу.[12] На крају је похађала енглеску школу у Бејруту. Поред формалног образовања у овим школама, где је била изложена француској и англосаксонској култури, подучавали су је и њен отац и браћа, нарочито на тему арапске књижевности.[6] Прве биографије Маријане помињу да је била надарена за француски, арапски и математику, и да је свирала канон и прелепо певала.[13]

Сиријски историчар Мухамед Рагиб ал-Табах написао је да је била јединствена у Алепу и да су је „људи гледали другачијим очима”.[14] Иако је имала пуно удварача, она у почетку није желела да се уда.[15] Међутим, након смрти њене мајке, убедили су је да ступи у брак и изабрала је за мужа Хабиба Гадбана, локалног хришћанина.[16] Имали су једног сина и две ћерке.[17]

Литерарна каријера уреди

 
Насловна страна дела Bint fikr.

Већ од 1870. године, Мараш је почела да пише чланке и песме за часописе, посебно ал-Џинан и Лисан ал-хал, оба из Бејрута.[18] У својим чланцима је критиковала стање арапских жена, позивајући их, без обзира на њихову верску припадност, да траже право на образовање и да се изјасне о питањима која их се тичу.[19] Њена збирка поезије Бинт фикр објављена је у Бејруту 1893. године. Маријана Мараш је добила дозволу од османских власти да штампа своју књигу након састављања хвалоспева за султана Абдул Хамида II.[20] У неколико других хвалоспева из њене колекције, такође се помињу османски гувернери Алепа.[21] Њена поезија била је у много традиционалнијем стилу од поезије њеног брата Франсиса, као што се може видети у елегији коју је она компоновала у част његовој смрти;[22] ипак је била највештија у поезији француских романтика, нарочито Алфонс де Ламартина и Алфреда Де Мисеа.[22] Сами Кајали је рекао о Маријани Мараш:

Појава жене која пише за штампу и ствара поезију у овој мрачној ери била је значајан догађај. Наша модерна историја показује да је било тешко чак и мушкарцима да читају и пишу; Њено појављивање у овим мрачним ноћима било је попут сјајне звезде у центру неба.[23]

Њени радови укључују и историју османске Сирије, Шаблон:''Tarikh Suriya al-hadith'', прву књигу о овој теми.[24]

Дела уреди

Најзначајнији радови уреди

  • Bint fikr (Ћерка мисли), 1893.
  • Tārīkh Sūriyā al-ḥadīth (Модерна историја Сирије).[24]

Чланци уреди

  • "Shāmāt al-jinān" (Пеге из баште), al-Jinān, 1870.[25]

Референце уреди

  1. ^ Wielandt. стр. 119; Zeidan. стр. 50.
  2. ^ Wielandt. стр. 119; Hafez. стр. 274.
  3. ^ Wielandt. стр. 120; Charon. стр. 115.
  4. ^ Charon, стр. 115
  5. ^ Wielandt, стр. 120
  6. ^ а б Zeidan, стр. 50
  7. ^ Wielandt. стр. 122; Bosworth, van Donzel, Lewis & Pellat (ed.). стр. 598.
  8. ^ Booth. стр. 125; de Tarrazi. стр. 241.
  9. ^ а б Bosworth, van Donzel, Lewis & Pellat (ed.). стр. 598.
  10. ^ Watenpaugh, H. Z.. стр. 235; Booth. стр. 125.
  11. ^ Booth, стр. 125
  12. ^ Dabbāgh; Watenpaugh, K. D.. стр. 52.
  13. ^ Watenpaugh, H. Z.. стр. 226–227.
  14. ^ Watenpaugh, H. Z.. стр. 226.
  15. ^ Watenpaugh, H. Z.. стр. 227.
  16. ^ Watenpaugh, H. Z.. стр. 227; al-Mawsū‘at aṣ-ṣuḥufiyyat al-‘Arabiyyah, volume VI.
  17. ^ Al-Mawsū‘at aṣ-ṣuḥufiyyat al-‘Arabiyyah, volume VI.
  18. ^ Halevi & Zachs. стр. 172; Watenpaugh, H. Z.. стр. 227; Dorigo (ed.). стр. 43; Zeidan. стр. 50.
  19. ^ Zeidan. стр. 50; Ende & Steinbach (ed.). стр. 623.
  20. ^ Zeidan, стр. 284
  21. ^ Zeidan, стр. 57
  22. ^ а б Somekh. стр. 44; Zeidan. стр. 58.
  23. ^ Ashour, Ghazoul & Reda-Mekdashi (ed.). стр. 61.
  24. ^ а б Ashour, Ghazoul & Reda-Mekdashi (ed.). стр. 440.
  25. ^ Halevi & Zachs. стр. 172.

Литература уреди

  • Al-Mawsū‘at aṣ-ṣuḥufiyyat al-‘Arabiyyah (in Arabic). Volume VI. 1997. ISBN 978-9973150455.
  • Ashour, Radwa; Ghazoul, Ferial J.; Reda-Mekdashi, Hasna, ed. . Arab Women Writers: a Critical Reference Guide, 1873–1999. . American University in Cairo Press. 2008. ISBN 978-9774161469. 
  • Booth, Marilyn (2001). May Her Likes Be Multiplied: Biography and Gender Politics in Egypt. University of California Press. ISBN 978-0520224209. 
  • Bosworth, Clifford Edmund; van Donzel, Emeri; Lewis, Bernard; Pellat, Charles, ed. . Encyclopaedia of Islam. Volume VI. . BRILL. 1991. ISBN 978-9004081123. 
  • Charon, Cyrille (1903). "L'Église Grecque Melchite Catholique. Chapitre VIII : persécutions d'Alep et de Damas (1817–1832)" (in French). Échos d'Orient. Volume VI.
  • Cooke, Miriam (2007). Dissident Syria: Making Oppositional Arts Official. Duke University Press. ISBN 978-0822340355. 
  • Dabbāgh, ‘Ā’ishah (1972). Al-Ḥarakat al-fikriyyah fī Ḥalab: fī al-nișf al-thānī min al-qarn al-tāsi‘i ‘ashara wa-maṭla‘ al-qarn al-‘ashrīn (in Arabic). Dār al-Fikr.
  • De Tarrazi, Philippe (1913). Tārīkh al-ṣiḥāfah al-‘arabiyyah (in Arabic). Volume II. Al-Maṭba‘ah al-adabiyyah.
  • Dorigo, Rosella, ed. (2000). Quaderni di studi arabi. Volume XVIII: Literary Innovation in Modern Arabic Literature. Herder.
  • Ende, Werner; Steinbach, Udo, ed. . Islam in the World Today: a Handbook of Politics, Religion, Culture, and Society. . Cornell University Press. 2010. ISBN 978-0801445712. 
  • Hafez, Sabry (1993). The Genesis of Arabic Narrative Discourse: a Study in the Sociology of Modern Arabic Literature. Saqi Books. ISBN 978-0863561498. 
  • Halevi, Sharon; Zachs, Fruma . Gendering Culture in Greater Syria: Intellectuals and Ideology in the Late Ottoman Period. . I. B. Tauris. 2015. ISBN 978-1-78076-936-3. 
  • Masters, Bruce (2001). Christians and Jews in the Ottoman Arab World: the Roots of Sectarianism. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-80333-5. 
  • Somekh, Sasson . "The Neo-classical Arabic poets". In Badawi, Mohammed Mustafa. Modern Arabic Literature. . Cambridge University Press. 1992. ISBN 978-0521331975. 
  • Watenpaugh, Heghnar Zeitlian . Booth, Marilyn, ур. (2010). Harem Histories: Envisioning Places and Living Spaces. Duke University Press. ISBN 978-0822348580. 
  • Watenpaugh, Heghnar Zeitlian; Booth, Marilyn, ур. (2010). Harem Histories: Envisioning Places and Living Spaces. Duke University Press. ISBN 978-0822348580. 
  • Wielandt, Rotraud . "Fransis Fathallah Marrashs zugang zum Gedankengut der Aufklärung und der französischen Revolution" (in German). In van Gelder, Geert Jan; de Moor, Ed. The Middle East and Europe: Encounters and Exchanges. . Rodopi Publishers. 1992. ISBN 978-9051833973. 
  • Zeidan, Joseph T. (1995). Arab Women Novelists: the Formative Years and Beyond. State University of New York Press. ISBN 978-0791421727. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Маријана_Мараш&oldid=27674260”