Масакр у кампу Шпајхер

На дан 12. јуна 2014. године, Исламска Држава, након што је заузела град Тикрит, погубила је између 1.095 и 1.700[3] ирачких кадета у различитим деловима града. ИДИЛ је заробио ирачке кадете ван кампа након што су га масовно напустили.[4] У време покоља, у кампу је било 5.000 и 10.000 ненаоружаних кадета,[5] а борци ИДИЛ-а су одабрали шиитке муслимане за погубљење. Ово је други најсмртоноснији терористички акт у историји, надмашен само од Напада 11. септембра 2001. године у Сједињеним Америчким Државама. [6]

Масакр у кампу Шпајхер
Део Северне ирачке офанзиве (јун 2014), прогона Шиита од стране Исламске Државе и Рата у Ираку
Слика места где се десио масакр
Масакр у кампу Шпајхер на карти Ирака
Тикрит
Тикрит
Масакр у кампу Шпајхер на карти Ирака
МестоТикрит, Ирак
Координате34° 36′ 36″ N 43° 40′ 48″ E / 34.61000° С; 43.68000° И / 34.61000; 43.68000
Датум12. јуна 2014
МетаШиитски борци и кадети ирачке армије.
Врста нападамасовна убиства, тероризам, етничко чишћење
Жртвеод 1.095 до 1.700[1][2]
Починиоци Исламска Држава
Браниоци Ирак

Напад уреди

Неколико преживелих касније је сведочило да су их њихови виши официри натерали да напусте камп.[7][8] Хасан Халил, један преживелих који је успео да побегне тако што се претварао да је мртав испод другог тела, изјавио је: „Наши надређени су разлог ових убистава. Натерали су нас да напустимо камп Шпајхер. Уверавали су нас да је могућ безбедн пролаз, да је под заштитом племена, и рекли су нам да не носимо униформе. Продали су нас ИДИЛ-у”. Ирачка влада и национална телевизија одбацили су ове тврдње. Изјавили су д су кадети самовољно напустили кампцнакон што је војска већ послала специјалне јединице на опасна подручја кампа, како би их обезбедила и да су били упозорени да не напуштају камп.[9]

400 кадета којима је наређено да напусте камп Шпајхер, пре напада, ухапшени су од стране власти и нестали су. [10]

Петар Букаерт, директор за вандредне ситуације у Хјуман рајтс вочу, изјавио је: „Фотографије и сателитски снимци из Тикрита представљају јаке доказе о страшном ратном злочину који захтева додатно истраживање. ИДИЛ и остале злостављачке снаге требају да знају да Ирачани и свет посматрају”.[11]

Фотографије показују маскиране борце ИДИЛ-а како везују кадете и утоварају их у камионе, док друге фотографије показују борце ИДИЛ-а како убијају десетине кадета, на земљи, аутоматским пушкама.[12] Пропагандни видео-записи ИДИЛ-а приказују их како пицају на стотине мушкараца поређаних у масовним гробницама у пустињи.[13] Неки кадети лажирали су своју смрт, мазајући се крвљу и бежећи ноћу.[12] Преживели Али Хусеин Хадим испричао је своје искуство за Њујорк тајмс након што је избегао покољ.[12]

ИДИЛ је објавио снимак покоља као део свог видеа على طريقة النبوية (арап. прев. На основу Пророчке методологије). Кадети су приказани сабијени у камионима, при чему је неколико њих носило цивилну одећу како би сакрили своје војне униформе. Већина њих лежи на поду, са избуцаним фармерицама како би се откриле камуфлажне униформе испод. Неки заточеници били су принуђени да понизе тадашњег премијера Ирака, Нурија ел Маликија, док су други били принуђени да вичу „Живела Исламска Држава”. Неки од њих су били ударани пушкама до смрти. Методи убијања су били разноврсни, од појединачног стрељања кадета, до пуцања у кадете више пута, како би се осигурала смрт. Неки кадети су стрељани, а потом бачени у реку Тигар.[14]

Последице уреди

25. августа 2014. године, мајка једне од жртава покоља у логору Шпајхер баца, из протеста, мараму на председника парламента Ирака, Салима ел Џабурија.
 
Споменик жртвама покоља у логору Шпајхер на месту инцидента код председничке резиденције у граду Тикрит

Ирачка влада изјавила је да је 57 чланова Арапске социјалистичке партије Батх учествовало у покољу.[15] Иако су слике приказале да је сваки наоружани човек припада ИСИД-у, Влада је изјавила: „Без икаквих сумњи, сви ови криминалци потичу из забрањене Батх партије”.[16] Министар одбране, Сајдун ел Дулаими, изјавио је да покољ није имао дискриминаторну природу.[17] Иако је портпарол Ирачких војних снага, Касим Ата, казао да, изјавио је да је готово 11.000 кадета и војника нестало из кампа Шпајхер. Такође је изјавио да су хиљаде војника погубљене у или близини председничке резиденције, регије ел Бу Агаил и затвора Бадош услед секташког насиља.[18]

Дана 2. септембра, више од 100 чланова породица погинулих и несталих кадета и војника провалило је у Парламент и физички напало тројицу припадника обезбеђења..[19] Дан касније, одржана је седница у парламенту Ирака уз присуство представника породица, министра одбране Садун ел Дулаимија, као и других војних званичника, како би се разговарало о покољу.[20]

Дана 16. септембра, припадници курдског Асајиша ухапсили су четири особе које се сумњиче да су умешане у покољ на југу Киркука.[21] Неименовани извор из области безбедности изјавио је: „Операција је извршена ослањајући се на обавештајне информације како би их ухапсили”.[22]

Дана 18. септембра, ирачко Министарство за људска права изјавило је да је према подацима од 17. септембра укупан број несталих војника и кадета био је 1.095,[23] одбацујући широко распрострањену цифру од 1.700 војника који су наводно погинули. Из Министарства су додали: „Министарство се ослонило на дистрибуцију формулара породицама несталих људи у Багдаду и другим покрајинама у својој намери да документује злочине и кршења које терористичка група ИДИЛ чини према нашем народу”.[24] Ирачка влада наредила је да се исплати 10 милиона ирачких динара, што је еквивалент од око 8.600 америчких долара, породицама несталих кадета.[24]

Пад ИДИЛ-а уреди

Након победе ирачких снага над ИДИЛ-ом у Тикриту почетком априла 2015. године, пронађене су масовне гробнице у којима су била тела неких од убијених кадета, те је почела ексхумација тела у стању распада.[25] Два осумњичена за покољ ухапшена су у Форси, Финска, у децембру 2015. године. Осумњичени су идентификовани на основу ИДИЛ-ових пропагандних видео-снимака где је приказано извршење егзекуције 11 мушкара. Полиција није открила да ли су ови мушкарци поднели захтев за азил у Финској.[26] Дана 13. децембра 2016. године, близанци од 24 године оптужени су за убиство и извршење ратног злочина, наводно због убиства ненаоружаних кадета, као и за тешки напад са терористичким циљевима.[27]Ослобођени су оптужби од стране Окружног суда Пирканмана у мају 2017. године. Након што је тужилаштво уложило жалбу, браћа су поново ослобођена од стране Апелационог суда Туркуа, у фебруару 2020. године, због недостатка доказа о умешаности браће у покољ..[28]

У августу 2016. године, 36 мушкараца је погубљено вешањем због умешаности у покољ.[29] Дана 6. септембра 2016. године, бригада Катајиб ел Имам Али пронашла је три масовне гробнице, у којима је било преко 30 лешева особа убијених у покољу.[30] У августу 2017. године, 27 особа осуђено је на смрт због њиховог учешћа у покољу, док је других 25 мушкараца пуштено због недостатка доказа..[31]

Галерија уреди

Референце уреди

  1. ^ „Iraqi court sentences 24 to death over Speicher massacre”. Middle East Monitor. Архивирано из оригинала 2. 8. 2015. г. Приступљено 6. 8. 2015. 
  2. ^ „احصائية رسمية: 1997 العدد الكلي لمفقودي مجزرتي سبايكر وبادوش”. Rudaw. Архивирано из оригинала 1. 11. 2014. г. Приступљено 6. 8. 2015. 
  3. ^ https://www.unitad.un.org/news/five-year-anniversary-camp-speicher-massacre-12th-june
  4. ^ „Survivors from the Speicher massacre: We were 4000 unarmed soldiers fell into the hands of ISIS”. Buratha News Agency (на језику: арапски). 7. 9. 2014. Архивирано из оригинала 21. 9. 2014. г. Приступљено 13. 9. 2014. 
  5. ^ „Survivors from the Speicher massacre: We were 4000 unarmed soldiers fell into the hands of ISIS”. Buratha News Agency (на језику: арапски). 7. 9. 2014. Архивирано из оригинала 21. 9. 2014. г. Приступљено 13. 9. 2014. 
  6. ^ Nordland, Rod; Rubin, Alissa J. (2014-06-15). „Massacre Claim Shakes Iraq”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 28. 3. 2022. г. Приступљено 2020-07-08. 
  7. ^ „Survivors from the Speicher massacre: We were 4000 unarmed soldiers fell into the hands of ISIS”. Buratha News Agency (на језику: арапски). 7. 9. 2014. Архивирано из оригинала 21. 9. 2014. г. Приступљено 13. 9. 2014. 
  8. ^ „Survivor from COB Speicher reveals details about the massacre”. Al Alam (на језику: арапски). Архивирано из оригинала 15. 3. 2018. г. Приступљено 13. 9. 2014. 
  9. ^ „ناجون من مجزرة سبايكر: كنّا (4000) مجنّد أعزل وقعنا في قبضة عصابات داعش”. 7. 9. 2014. Архивирано из оригинала 5. 3. 2016. г. Приступљено 15. 10. 2020. 
  10. ^ „Camp Speicher massacre five years on: thousands of individuals unaccounted for as families still wait for justice | MENA Rights Group”. www.menarights.org (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 18. 1. 2021. г. Приступљено 2020-12-16. 
  11. ^ Saul, Heather (2014-09-03). „Iraqi soldier survives Isis mass execution by lying on floor - and pretending to be dead”. The Independent (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 8. 9. 2020. г. Приступљено 2020-01-05. 
  12. ^ а б в Arango, Tim (2014-09-03). „Escaping Death in Northern Iraq”. The New York Times (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 20. 3. 2021. г. Приступљено 2020-01-05. 
  13. ^ „ISIS releases footage of Tikrit massacre”. Al Arabiya. 12. 7. 2015. 
  14. ^ O'Grady, Siobhán (8. 7. 2015). „A Massacre So Bloody It Could Be Seen From Space”. Foreign Policy (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 20. 5. 2022. г. Приступљено 2022-05-20. 
  15. ^ „New Secrets are revealed about the Speicher massacre in Iraq”. Al Fajr (на језику: арапски). 10. 9. 2014. Архивирано из оригинала 13. 9. 2014. г. Приступљено 13. 9. 2014. 
  16. ^ „ISIS, Saddam's men or a third party who killed 1700 soldiers in camp Speicher in Iraq?” (на језику: арапски). CNN Arabic. 10. 9. 2014. Архивирано из оригинала 16. 10. 2014. г. Приступљено 13. 9. 2014. 
  17. ^ „Sa'dun al-Dulaimi says that the ones who committed the massacre weren't sectarians”. Sout al-Iraq (на језику: арапски). Архивирано из оригинала 16. 11. 2021. г. Приступљено 13. 9. 2014. 
  18. ^ „Qassim Atta: 11,000 missing men from camp Speicher”. Al Baghdadia (на језику: арапски). Архивирано из оригинала 13. 9. 2014. г. Приступљено 13. 9. 2014. 
  19. ^ „The families of the missing people of camp Speicher break into the parliament” (на језику: арапски). Al Jazeera. Архивирано из оригинала 5. 2. 2020. г. Приступљено 13. 9. 2014. 
  20. ^ „An emergency parliament session to discuss the Speicher massacre” (на језику: арапски). Al Jazeera. Архивирано из оригинала 4. 2. 2020. г. Приступљено 13. 9. 2014. 
  21. ^ „4 suspected in the massacre of Speicher are arrested”. Kitabat (на језику: арапски). Архивирано из оригинала 9. 6. 2015. г. Приступљено 19. 9. 2014. 
  22. ^ „Arresting 4 suspected to be involved in the crime of Speicher in southern Kirkuk”. Al Sumaria (на језику: арапски). Архивирано из оригинала 2. 5. 2019. г. Приступљено 19. 9. 2014. 
  23. ^ „1095 soldiers still missing since the Speicher massacre by ISIS”. CNN Arabic (на језику: арапски). 18. 9. 2014. Архивирано из оригинала 20. 9. 2014. г. Приступљено 19. 9. 2014. 
  24. ^ а б „Ministry of Human Rights: The number of the missing people of Camp Speicher reached 1095”. Al Sumaria (на језику: арапски). Архивирано из оригинала 16. 11. 2021. г. Приступљено 19. 9. 2014. 
  25. ^ Ellis, Ralph (6. 4. 2015). „New mass graves found in Tikrit”. CNN. Архивирано из оригинала 7. 4. 2015. г. Приступљено 6. 4. 2015. 
  26. ^ „Two detained in Finland over ISIS executions in Tikrit”. 10. 12. 2015. Архивирано из оригинала 16. 9. 2016. г. Приступљено 10. 12. 2015. 
  27. ^ „Finland tries twins over IS massacre in Iraq”. Yahoo News. Архивирано из оригинала 16. 11. 2021. г. Приступљено 5. 1. 2020. 
  28. ^ „Iraqi twins cleared of war crimes”. 28. 2. 2020. Архивирано из оригинала 4. 9. 2021. г. Приступљено 4. 9. 2021. 
  29. ^ „Iraq hangs 36 men for Camp Speicher massacre”. BBC News. 21. 8. 2016. Архивирано из оригинала 16. 11. 2021. г. Приступљено 21. 8. 2016. 
  30. ^ „3 mass graves discovered in central Tikrit”. Iraqi News. 6. 9. 2016. Архивирано из оригинала 22. 5. 2022. г. Приступљено 6. 9. 2016. 
  31. ^ „Iraq to hang 27 for IS Camp Speicher massacre”. BBC News. 8. 8. 2017. Архивирано из оригинала 1. 9. 2022. г. Приступљено 8. 8. 2017.