Митама
Јапанска реч митама ((御魂・御霊・神霊, часни дух) односи се на дух камиа или душу мртве особе [1]. Састоји се од два лика, од којих је први, ми (御, частан), једноставно почасни. Друго, тама (魂 ・ 霊) значи "дух". Знаковни пар 神 霊, који се такође чита митама, користи се искључиво да би се односио на дух камиа.[2] Значајно је да је израз митамаширо (御 魂 代, митама представник) синоним шинтаиа, објекта који у шинтоистичком храму чува камиа. Ране јапанске дефиниције митаме, које су касније развили многи мислиоци попут Мотори Норинаге, тврде да се она састоји од неколико "душа", релативно независних једна од друге.[3] Најразвијенија је ичиреи шикон (一 霊 四 魂), шинто теорија према којој се дух (霊 魂 реикон) и камиа и људских бића састоји од једног духа и четири душе.[4] Четири душе су ара-митама (荒 御 霊 ・ 荒 御 魂, непристојна душа), ниги-митама (和 御 霊 和 御 魂, хармонична душа), саки-митама (幸 御 魂, срећна душа) и куши-митама (奇 御 霊 ・ 奇 御 魂, чудесна душа). Према теорији, свака од душа које чине дух има свој карактер и функцију; све оне постоје истовремено, међусобно се допуњујући.[4] У Нихон Шоки-у, ками Онамучи се заправо сусреће са његовим куши-митамом и шики-митама, али их ни не препознаје. Чини се да четворица имају различите значаје, а различити мислиоци су различито описали своју интеракцију.[3]
Ара-митама и ниги-митама уреди
Ара-митама је груба и насилна страна духа.[5][6]Прво појављивање камиа је било као ара-митама, која се мора умирити одговарајућим обредима смиривања и обожавати тако да се ниги-митама може појавити.[5][6] Ниги-митама је нормално стање камиа, његова функционална страна, док се ара-митама појављује у време рата или природних катастрофа. Ове две душе се обично сматрају супротностима, а Мотори Норинага је веровао да остале две нису само аспекти ниги-митаме.[3] Ара-митама и ниги-митама су у сваком случају независни чинилци, толико да се понекад могу засебно уписати на различитим локацијама и у различитим шинтаима. На пример, храм Сумијоши у Шимоносекију садржи ара-митаму Сумијоши камиа, док Сумијоши-Таиша у Осаки садржи ниги-митаму.[5] Исе храм има под-светилиште названо Арамацури-но-мија, а обухвата Аматерасуину ара-митаму. Ацута-џингу има сешу која се зове Ичи-но-мисаки Џинђа због ара-митаме и маша која се зове Тосу-но-јаширо због своје ниги-митаме. Није дошло до засебног учвршћивања митаме камиа након што су рационализација и систематизација шинтоизма покренута Меиџи рестаурацијом.[3]
Саки-митама уреди
Ово је душа благослова и благостања. У сцени Нихон Шокија, ками Онамучи је описан у разговору са сопственом саки-митамом и куши-митамом. У шинтоизму такође постоји идеја да је то душа која доноси добре жетве и улове. Међутим, Мотори Норинага и други сматрају да ово није само функција ниги-митаме.[7]
Куши-митама уреди
Чудесна душа" која се појављује заједно са саки-митама, пружајућом душом, која је снага која стоји иза жетве. Сматра се да има мистериозне моћи, да изазива трансформације и може да лечи болести. [8]
Митама фестивал уреди
Широко прослављени шинто фестивал мртвима у Јапану, посебно у светишту Јасукуни. Обично средином јула.
Референце уреди
- ^ Iwanami Kōjien (広辞苑). Japanese dictionary, 6th Edition (2008), DVD version.
- ^ „Encyclopedia of Shinto - Home : Basic Terms : Tama”. eos.kokugakuin.ac.jp. Приступљено 2019-12-13.
- ^ а б в г Smyers, Karen Ann, 1954- (1999). The fox and the jewel : shared and private meanings in contemporary Japanese inari worship. Honolulu: University of Hawaii Press. ISBN 0-8248-2058-4. OCLC 39523475.
- ^ а б „Encyclopedia of Shinto - Home : Basic Terms : Ichirei shikon”. eos.kokugakuin.ac.jp. Приступљено 2019-12-13.
- ^ а б в „Encyclopedia of Shinto - Home : Basic Terms : Aramitama”. eos.kokugakuin.ac.jp. Приступљено 2019-12-13.
- ^ а б „Encyclopedia of Shinto - Home : Basic Terms : Nigimitama”. eos.kokugakuin.ac.jp. Приступљено 2019-12-13.
- ^ „Encyclopedia of Shinto - Home : Basic Terms : Sakimitama”. eos.kokugakuin.ac.jp. Приступљено 2019-12-13.
- ^ „Encyclopedia of Shinto - Home : Basic Terms : Kushimitama”. eos.kokugakuin.ac.jp. Приступљено 2019-12-13.