Мијајло (Михајло) Нишин Вучинић (Пипери, 1834Цетиње, 1910) је био барјактар, перјаник, војвода, дивизијар, гувернер, судија.[1] и посланик прве Црногорске скупштине.

Мијајло Нишин Вучинић
Лични подаци
Име при рођењуМијајло Нишин Вучинић
Датум рођења1834.
Место рођењаПипери, Османско царство
Датум смрти1910.(1910-Недостаје неопходни параметар 1, месец!-00) (75/76 год.)
Место смртиЦетиње, Краљевина Црна Гора
НародностЦрногорац
РелигијаПравославље
Породица
СупружникМарица Вучинић
ДецаЈован
Милутин
Ђуро
Милош
Никица
Видна
Мила
Стана
Барјактар
1854 — 1869.

Биографија

уреди

Мијајло је рођен као прво дијете Нише, перјаника владике Рада. Већ као седамнаестогодишњак Мијајло се истиче у борби против Турака. Са навршених двадесет година, кнез Данило га је именовао за барјактара пиперске и братоношке гардијске чете. Потом кнез Никола, дотадашњег барјактара и гардисту именује за перјаника, а потом у његовој тридесет петој години и за команданта пиперског батаљона.

Учествовао је са својом војском у бојевима на Грахову, Вучјем долу, Тријепчу и Фундини, као и другим, на којима је исказао своју ратну способност и јунаштво. Као признање његовог рада, Краљ Никола му додјељује највећи чин у војсци, дивизијара.

Исказао се и као способан политичар који је обављао функцију Војводе Пиперског, а био је и посланик прве Црногорске скупштине. Био је посвећен своме народу и држави.

Имао је два брата: Пука Вучинића и Вула Вучинића и двије сестре. Био је ожењен Марицом Марковић из Пипера. Имао је пет синова: Ђуро Вучинић, Милутин Вучинић, Милош Вучинић, Јован Вучинић и Никица Вучинић и три ћерке: Видна Вучинић, Мила Вучинић, Стана Вучинић.[1]

Занимљивости

уреди

Мијајло је предсједавао Војним судом у поступку који је познат као Колашински процес 1909. године.[1][2]

Пипери под командом Мијајла су први умарширали у тада тек ослобођену Подгорицу. Мијајло је касније био и гувернер Подгорице.

Бригада под командом Мијајла Нишина је на Вучјем долу ухватила Осман-пашу.

Извори

уреди
  1. ^ а б в Дигитална библиотека црногорске културе: „Портерт дивизијара Милутина Вучинића (1869—1922)“, Новак Аџић, приступ 25.8.2013
  2. ^ Дан онлајн: „Проблематична објективност суда“, 8.6.2013