Монроова доктрина (филм из 1896)
Монроова доктрина, такође позната као Случај Венецуеле,[1] је амерички пропагандни филм из 1896. године. Описиван је као вероватно први пропагандни филм.
| Монроова доктрина | |
|---|---|
| Творац | Томас Едисон |
| Главне улоге | Чарлс Ф. Волтонм Џон Мејон |
| Година | 1896. |
| Земља | САД |
| Језик | енглески |
| IMDb веза | |
Представља алегоријску борбу око националног детерминизма између Британске империје, Сједињених Америчким Држава и Венецуеле.
Синопсис уреди
Џон Бул стиже на обалу која представља Венецуелу и почиње да врши оружани напад.[2] Ујак Сем долази са последње стране слике, хвата га за врат и поражава. Победивши га, Сем приморава Була да клекне и скине шешир за Венецуелу.[3] Овим чином Сем се заложио за принципе Монроове доктрине.[2][3]
Улоге уреди
Позадина и премијера уреди
_restored.png)
Филм је снимила компанија Едисон као филмско издање за њихов витаскоп (рани филмски пројектор)[4] 1896.[3] Осликавао је политички спор који је проистекао из дугогодишњег неслагања око копненог суверенитета између Британске Гвајане и Венецуеле. Рудари из Венецуеле су почели да експлоатишу спорно земљиште, а Британци су им припретили оружаном интервенцијом. Сједињене Америчке Државе, у својој преузетој улози заштитника Латинске Америке од европских политичких снага, посредовале су да спрече сукоб.[1]
Историчар филма Чарлс Масер је написао да је филм „несумњиво инспирисан политичком карикатуром“ која приказује исти сукоб објављен раније те године,[1] и снимљен је у априлу 1896.[2]
Премијерно је приказан на издању витаскопа у Костер и Билс Мјузик Холу у Њујорку 23. априла 1896. Према писању New York Herald, публика је била „одушевљена” филмом и приказаном америчком доминацијом.[3] Селекцију филмова за премијеру припремили су Раф & Гамон.[2]
У јулу исте године, постао је први филм који је приказан у Венецуели, где су становници Маракаиба наводно били „потресени“ због снимања филма који представља њихову земљу.[5]
Анализа уреди
Монроову доктрину Масер описује као „комичну алегорију” која је била „отворено политичка”.[3] Посебно је примећен на својој премијери, заузимајући пето место у поретку на премијерном представљању витаскопа; пуштен је након Валтона и Славина, бокс меча између алегоријских фигура Ујка Сема и Џона Була. Масер га је такође упоредио са другим филмом приказаним те ноћи, Морски таласи у Доверу, који приказује детаље таласа у Доверу у Енглеској који ударају о обалу, одражавајући алегоријске слике коришћене у овом филму.[2]
Избор патриотског наратива у филмовима је можда одабран да се алегоријски бори против очекиваног прилива сличних уређаја витаскопу од европских произвођача пројекција,[2][3] или да одговори француске филмске компаније од ширења свог тржишта на Америку.[1] Историчари медија Џејмс Чепмен и Николас Џ. Кал називају га „вероватно првим пропагандним филмом”.[6]
Референце уреди
- ^ а б в г Gaudreault, André, ур. (2009). American Cinema, 1890-1909: Themes and Variations. New Brunswick, N.J.: Rutgers University Press. ISBN 9780813546445. OCLC 318240465.
- ^ а б в г д ђ е ж Grieveson, Lee; Krämer, Peter, ур. (2004). The Silent Cinema Reader. London: Routledge. ISBN 0415252830. OCLC 52471537.
- ^ а б в г д ђ Brown, Richard; Musser, Charles; Harvey, Michael; Anthony, Barry (2017). The Kinetoscope: A British History. Baltimore, Maryland: Project Muse. ISBN 9780861969319. OCLC 1005225000.
- ^ „NIHF Inductee Thomas J. Armat Invented the Vitascope”. www.invent.org (на језику: енглески). 2024-01-26. Приступљено 2024-01-28.
- ^ Muñoz, Lionel, ур. (август 2009). „Inicios del cine en Venezuela”. Memorias de Venezuela / Origenes del Anticomunismo en Venezuela (на језику: Spanish). 10. Caracas: Fundación Centro Nacional de Historia. стр. 40—45. Приступљено 14. 9. 2019 — преко Issuu.
- ^ Chapman, James; Cull, Nicholas John (2009). Projecting Empire: Imperialism and Popular Cinema. London: I.B. Tauris. ISBN 9781441638472. OCLC 608549043.
Спољашње везе уреди
- Монроова доктрина на сајту IMDb (језик: енглески)
